Serbian Orthodox Church - Сербская Православная Церковь - Serbische Orthodoxe Kirche -
недеља, 28. јул 2013.
Manastir sv. Arh. MIhaila kod Prilepa
MANASTIR SV. BOGORODICE - VELJUSE KOD STRUMICE
POZDRAV SVIMA ... T
среда, 24. јул 2013.
уторак, 23. јул 2013.
МАНАСТИР ТУМАН, КОД ГОЛУПЦА
Dobrotom Milorada Jovanovića
U manastiru Tuman pociva prep. otac Jakov ( Dr Radovan Arsovic ). Posle uspesno odbranjenog doktorata na Sorboni (Pariz) vratio se za Srbiju. Bude impresioniran bogomoljackim pokretom kojim je tada rukovodio vl. Sv. Nikolaj (Velimirovic) a i cinjenicom da je vladika imao cak dva doktorata (Oksford i Berlin). Digne ruke od nauke i mirskog zivota i vladika ga zamonasi ( u man. Zici ). Bio je Dr Jakov (tako su ga zvali) jedan od najobrazovanijih nasih monaha izmedju dva rata, veliki podviznik, a uz to je i po malo jurodstvovao. Dolazio bi za Beograd i Knez Mihajlovom i pred ulazom u Kalemegdan propovedao bi prolaznicima i setacima hriscansku nauku i pozivao ih na pokajanje, ko hoce da cuje. Bio je i molitveni ekspert. Rodom je s Golije i krace vreme suplentisao je u pljevaljskoj gimnaziji. Umro je negde 1945. ili 1946. g., jos relativno mlad.
A ovaj dodatak dobrotom Grk-a.
U manastiru Tuman pociva prep. otac Jakov ( Dr Radovan Arsovic ). Posle uspesno odbranjenog doktorata na Sorboni (Pariz) vratio se za Srbiju. Bude impresioniran bogomoljackim pokretom kojim je tada rukovodio vl. Sv. Nikolaj (Velimirovic) a i cinjenicom da je vladika imao cak dva doktorata (Oksford i Berlin). Digne ruke od nauke i mirskog zivota i vladika ga zamonasi ( u man. Zici ). Bio je Dr Jakov (tako su ga zvali) jedan od najobrazovanijih nasih monaha izmedju dva rata, veliki podviznik, a uz to je i po malo jurodstvovao. Dolazio bi za Beograd i Knez Mihajlovom i pred ulazom u Kalemegdan propovedao bi prolaznicima i setacima hriscansku nauku i pozivao ih na pokajanje, ko hoce da cuje. Bio je i molitveni ekspert. Rodom je s Golije i krace vreme suplentisao je u pljevaljskoj gimnaziji. Umro je negde 1945. ili 1946. g., jos relativno mlad.
A ovaj dodatak dobrotom Grk-a.
недеља, 21. јул 2013.
Manastir Šišatovac
Manastir je osnovala porodica Branković 1520. godine, kada su se monasi iz manastira Žiča sklanjali ispred Turaka i sa narodom doselili u Srem. Manastir i selo su svoj procvat doživeli u 19. veku, u vreme starešinstva Lukijana Mušickog. Portu, crkvu i izvor Svete Anastasije pohodili su i Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Pavle Šafarik, mnogi učeni Česi, Slovaci i otac Nikole Tesle Milutin, koji je bio izlečen ovom vodom od kolere.
субота, 20. јул 2013.
уторак, 16. јул 2013.
понедељак, 15. јул 2013.
prota Dušan Kecmanović
Prota Dušan Kecmanović bio je član Konstitutivne skupštine ujedinjenja prve Jugoslavije u decembru 1918, a kasnije poslanik i senator. Bio je istovremeno i sveštenik i paroh crkve Svete trojice u Banjaluci, koju su na početku rata 1941, ustaše zapalile i srušile, a njegove roditelje i sestru odveli su u logor. Odatle je poslije godinu dana razmjenom stigao u Srbiju i umro 1942.
петак, 5. јул 2013.
четвртак, 4. јул 2013.
Прота Милан Ђурић
Прота Милан Ђурић је рођен у Заовинама 9. марта 1844. године. Био је народни трибун и оснивач радикалског покрета, члан Главног одбора радикалне партије. Био је народни посланик са прекидима од 1878. до 1917. године. Учествовао је у ослободилачким ратовима. Његов савременик, прота Витомир Видаковић га описује речима: „Велики у вери, истрајан у борби, несавитљив у данима искушења, прота беше горостас...“ Прота Ђурић је био далековид политичар, родољуб, хуманиста, посленик просвете и културе. На његову иницијативу, као посланика у Народној скупштини, проширена је мрежа основних школа у ужичком округу. Ужице је добило потпуну гимназију, савремену болницу, једну од првих електричних централа у Србији, Ткачницу и железничку пругу 1912. године. Залагањем ужичког народног трибуна, након 1903. у ужичком крају је заживела грађанска и парламентарна демократија. Добивши подршку од народних посланика, проте Милана Ђурића и Љубомира Стојановића, општинска управа у Ужицу на челу са Петром Чађевићем, предузела је низ мера ради бржег привредног и културног развоја овог краја. Постоје приче да све оно што Никола Пашић сам није смео или није хтео да каже старом краљу Петру I, чинио је то преко народног посланика и ужичког проте Милана Ђурића. А што краљ Петар није хтео лично да каже Пашићу у брк, то је, опет, ишло преко овог народног посланика, са којим је био пријатељ од времена кад није био краљ него кнез-емигрант на Цетињу. Кад год би се односи између краља Петра и Николе Пашића затегли, покушавао је прота Милан Ђурић да их како-тако измири. Упокојио се 30. априла 1917. године у Риму. Уз највеће државне почасти посмртни остаци проте Милана Ђурића су пренети у родно Ужице и сахрањени на Доварје 1926. године
Izvor http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1254389&page=3
Izvor http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1254389&page=3