ПАКРАЧКА БОГОСЛОВИЈА

Карактеристика која је красила готово све пакрачке епископе била је њихова тежња за школовањем и усавршавањем свога свештеничког кадра. У ту сврху је већ у вријеме управљања Епархијом епископа Никифора Стефановића (1721-1743), при резиденцији у Пакрацу, основана мала школа за образовање парохијског свештенства. У своме раду епископ Никифор ослањао се на способног и окретног монаха Софронија Јовановића, који је и сам имао високо образовање те знао латински и њемачки језик. 1743. године Софроније је преузео управљање Епархијом те је он ову дворску школу претворио у граматикалну.

У вријеме епископа Јосифа Јовановића – Шакабенте (1781-1783) уведен је стални клерикални курс. Наставник тог курса је био свештеник Пантелејмон Терзић, изузетан проповједник, и Дионисије Ружичић. Да је то доиста био кадар за понос потврђује и чињеница да је Пантелејмон био одређен да проповједа на сабору у Темишвару 1790.г. када је изабран и потврђен митрополит Стефан Стратимировић.

О угледу свештенства, култури, њиховом појављивању у јавности нарочито је бринуо владика Кирил Живковић (1786-1807). 1809. године владика Јосиф Путник ( 1808-1828) је реорганизовао стару школу и то у свему по принципима Карловачке богословије. Рад школе је био прекинут због пожара који је избио у спахијском подруму 29. марта 1812. те је настављен 01. децембра 1813. У ово вријеме установљен је интернат за полазнике школе. У вријеме владике Георгија Хранислава (1829-1839) богословија је имала два разреда, предавани су ови предмети: граматика, историја цркве, пастирско богословље, омилитика, катихетика, методика, педагогија ( због чега ће се богословија често називати и Педагогијом), тумачење јеванђеља, догматика, етика и црквено појање. За ступање у њу неопходна је била завршена славено-српска или њемачка школа,а нешто касније( у вријеме владике стефана Крагујевића 1843-1864. г.) и завршена гимназија. Тада богословија траје три године. Владика Стефан је ријешио и проблем школске зграде будући да је јужно од Саборне цркве, у периоду од 1850-1853. г. купио земљиште и подигао нову зграду.

У вријеме епископа Никанора Грујића (1864-1887) отворена је српска препарандија коју су могли да похађају и неправославни.