Karlovci su, međutim, postali u pravom smislu centar duhovnog i kulturnog života kada je na Narodnocrkvenom saboru održanom u Karlovcima 14.VII 1749. izabran za mitropolita Pavle Nenadović. Nenadović je bio jedan od najprosvećenijih i najagilnijih karlovačkih mitropolita. Prva mu je briga bila da zapustele škole svojih prethodnika Mojsija Petrovića i Vićentija Jovanovića ponovo oživi, reorganizuje i razvije. Tako je ponovo u Karlovcima 1.oktobra 1749. otvorio Latinsku školu. Pored ove škole u njegovo vreme postojale su u Karlovcima Mala slovenska škola, Slovensko-psaltirska škola (1755. Slovensko-gramatičeska škola i Klerikalna škola (bogoslvoija). U ovim školama počinjala je nastava 1.oktobra, nadan Pokrova Bogorodice, a završavala se 15.avgusta. S obzirom na dan kada su ove škole počinjale sa raodm nazivane su "Pokrovobogorodičnim školama". Nenadović se postarao da se pri Mitropoliji osnuje naročiti fond iz kojeg će se škole moći izdržavati. Taj fond je poznat pd imenom Klerikalni ili Školski fond,u koji su pored Nenadovića prilagali episkopi, manastiri i viđeniji ljudi. Sam Nenadović za vreme svog mitropolitovanja priložio je u taj fond 22.348 kruna. U Latinskoj školi učio se i nemački jezik. A u Grčkoj školi bilo je đaka iz Nocog Sada, Albanije, Makedonije, Karlovaca, Kanjiže, Morejskih predela, Erdelja i Kastorije. Najviše ih je bilo iz Karlovaca i Makedonije. Grčka škola je imala i jednog ženskog đaka. Đaci Latinske i Klerikalne škole nazivali su se studentima. Ove škole nastavile su tradiciju Emanuela Kozačinskog da đaci prikazuju školske drame. Mitropolit Nenadović cenio je ove đačke predstave i prisustvovao im sa svojim dvorom. Sačuvano je pismo mitrpolitovo kojim 20.aprila 1753. obaveštava starešine fruškogorskih manastira da će junost karlovačkih škola na sv. velikomučenika Georgija da daje na slovenskom, a sledeće nedelje na latinskom sholastičnu komediju i poziva ih da dođu sa svojom bratijom.
Nenadović je takođe pošao tragom svojih prethdonika i nastojao da od carskog dvora u Beču dobije dozvolu za podizanje srpske štamparije u manastiru Rakovcu, u kojoj bi se štampale sve potrebne knjige, kako za crkve i škole tako i za ličnu lektiru srpskog naroda. Ovog puta je 8.novembra 1750. odobreno da se štamparija može da osnuje u gradu Oseku. Tek posle treće energične predstavke mitrpolitove stiglo je odobrenje da se štamparija može podići u Karlovcima, kao mestu mitrpolitova sedišta. Tokom 1752. mitropolit traži informacije o uslovima za otvaranje štamparije i ljudima koji znaju štampati crkvenoslovenskim jezikom i ćirilicom. Međutim, do otvaranja štamparije nije došlo. Mitropolit Nenadović za svoje škole štampa u Rimniku 1755. godine Gramatiku Meletija Smotrickog. A od 1758. ponovo se za štampanje knjiga koristi bakrorezna tehnika, ali sada "bakarna štamparija" radi u Karlovcima u vremenskom periodu 1758-1760. i 1773-1778. sa književnikom Zaharijem Orfelinom.
Nastojeći da se svuda po Karlovačkoj mitropoliji diže što više lepih i uglendih crkva i škola, Nenadović je prednjačilo primerom u Sremskim Karlovcima. Podigao je zgradu Latinske škole, u kojoj je kansije radila karlovačka gimnazija sve do 1891. godine. Iz osnova je obnovio i ukrasio manastir Grgeteg, koji je tada bio mitrpolijsko dobro. Pošto je stara Saborna crkva bila dotrajala, dao je da se sruši, 7.maja 1758. i osvetio temelje i otpočeo da zida novu Sabornu crkvu svojim ktitorstvom i prilozima manastira i naroda. Crkva se zidala do 1762. kada je završena. Za njeno zidanje utrošeno je 89.180,66 kruna. Sam Nenadović priložio je 67.000 kruna.
U staroj karlovačkoj Sabornoj crkvi mitropolit Nenadović je 1758. rukopoložio Dositeja Obradovića za jerođakona. Za novu je Zaharije Orfelin izradio crteže za završetak tornjeva i za malo kube 1761/62.
Nenadović je prepraivo i ukrasio Mitropolijski dvor i proširio i ulepšao Dvorsku baštu.
Za vreme mitroplita Pavla Nenadovića bibliotekar Mitropolijske biblioteke bio je Mosije Putnik. Ne zna se koliki je bio lični udeo mitroplita Nenadovića u uvećanju biblioteke. Ali kada se zna koliko se on brinuo za narodnu prosvetu, koliko je njegovom inicijativom i o njegovom trošku knjiga štampano, da je u njegovo vreme autograf Hronike despota Đurđa Brankovića prenet u Mitropolijsku biblioteku u Sremske Karlovce, da je u Biblioteci bilo stovarište školskih knjiga, nema sumnje da je taj udeo svakako morao biti znatan.
Mitropolit Pavle Nenadović umire 1768. godine. Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima. Njegovom smrću ugaisla se Latisnka i sve druge više karlovačke škole. Posle smrti Nenadovićeve Narodnocrkveni sabor od 1769. održan u Karlovcima, osnovao je iz njegove ostavštine fond i tako je Nenadović postao glavni osnivač potonjih čuvenih i vanredno korisnih Narodnocrkvenih fondova Karlovačke mitopolije.
Нема коментара:
Постави коментар