Crkva Sv. Petra i Pavla
nedelja, 09 novembar 2008 22:59
Sadašnja crkva osvećena je 1844.godine. Na ovom mestu, pre nje postojao je manastir, ne zna se muški ili ženski podignut za vreme kneza Lazara. Manastir je posvećen apostolu sv. Petru i Pavlu a podigao ga je Vukosav, otac vojvode Crepa (u narodnim pesmama Orlović Pavle) u XIV veku. Manastir nijebio tako veliki a imao je oko 30 hektara imanja. Ljudi su za ovo mesto izabrali gde se završava Bukovik. Posle Kosovskog boja i pogibije kneza Lazara, na presto je došao despot Stefan Lazarević kao turski vazal Bajazita. Bajazit je imao tri sina koji su se borili za vlast nad ovim prostorima Sulejmana, Muhameda i Musu. Despot Stefan Lazarević priklonio se Sulejmanu koga pobedjuje njegov brat Musa. Musa posle pobede 1413. godine organizuje kaznenu ekspediciju i poruši Bovan, Soko, Stalać i Kruševac i ovaj manastar spali do temenja. Tri veka kasnije posto je spaljen i porušen ovaj manastir do temenja, narod je dolazio na ovo mesto. Prenosilo se sa kolena na koleno da je na ovo mestu nekada postojao manastir, danas je to crkva. Tek 1780. počelo je da vaskrsava i da oživljava mesto. Prvo je 1756. obnovljen porušeni manastir sv Roman, a posle 15-20 godina podignuta je mala crkva a kasnije mali manastir cv. Petra i Pavla u kome je živelo 32 kaludjera. Tako je bilo do 1813. godine, posle propasti prvog srpskog ustanka, turci su ponovo srušili i zapalili ovaj manastir, medjutim Srbi su ipak duhovno i materijalno jačali i molili se bogu. Hteli su ponovoda obnove ovaj hram.

Godine 1831. predstavnici okolnih sela odu u Leskovac kod Šašit paše za dozvolu Paša znajući da je ovo mesto saborno, kulturni i istorijski centar, odbije da im izda dozvolu. Ljudi koju su došli kod njega pohapsi i zatraži otkup za njih, seljaci iz okolnih sela sakupe polovinu otkupa a za drugu polovinu se zaduže kod manastira sv. Roman.

Pod vladavinom Kneza Miloša, smeštani iz okolnih sela podignu ovaj božji hram posle 1835. godine jer tada već nije bilo Turaka u ovom kraju. U izgradnji nove crkve sv. Petra i Pavla učestvovao je narod iz okolnih sela. Ova crkva, veća i lepša, izgradjena je na starim temeljima do 1840. a osvećena 1844 pod vladavinom Aleksandra Karadjordjevića. U julu svake godine se održava takozvani Petrovdanski sabor.

slike crkve Sv. Petra i Pavla u Grabovu

http://cicevac-razanj.com/crkve-i-znamenitosti-u-opstini-razanj/crkva-sv-petra-i-pavla.html

Crkva Sv. Nikole u Braljini
nedelja, 09 novembar 2008 23:01
Ovo je stara crkva, davno podignuta još za vreme kneza Lazara koji je i njen ktitor. U njoj su se krstili i venčali žitelji Šetke kada je spaljena crkva sv. Petra i Pavla u vreme Turaka. Knjige, u kojima se nalaze ubeležena imena žitelja sela Šetke, nalaze se u istorijskom arhivu grada Niša.

Manastir sv. Roman

Manastir sv. Roman
nedelja, 09 novembar 2008 23:02


Ovaj manastir nalazi se na lepom šumovitom predelu izmedju Djunisa i Ražnja 1-2km od Južne Morave, izmedju Mojsinjskih planina i Djuniskog visa, u gustoj šumi na desnoj obali Južne Morave i nedaleko od sela Praskovče. Pripada grupi manastira koju su podignuti pre Nemanjića. Ovo je manastir iz daleke prošlosti. Podignut je nad grobnicom prepodobnog Romana, velikog isceljitelja i čudotvorca rodjenog u IX veku. Bio je učenik čuvene Ohridske škole sv. Klimenta. U ovaj kraj došao je sa svojim bratom Nestorom i širio hrišćanstvo na slovenskom jeziku i prosvećivao srpski narod. Prema nekim podacima vidi se da je Nestor živeo u manastiru na levoj obali Južne Morave, koji je bio podignut na visu u lovkastoj zaravni Gradišta, a izmedju sela Vitkovca i Djunisa. I danas se poznaju zidovi Nestorovog manastira koji je zvan Nestorovoj ili Nestrus, a koji je razrušio sultan Musa 1408. godine kada je razbio vojsku Despota Stefana. Godine i vekovi su prolazili, dogadjaji i zbivanja takodje, a manastir Sveti Roman ostao je svodok, do naših dana,svih tih promena i zbivanja u narodu ovog kraja. Kao i narod tako i manastir nije poštedjen nasilja stranih osvajača, te se zbog toga ne zna kakav je bio po stilu i zdanju u IX veku, ni kasnije za nekoliko vekova, jer je više puta do temenja rušen. Svete mošti sv. Romana i danas se nalaze u grobnici ispod kapele koja je uzidana u manastirski hram. Prvi put se ovaj manastir pominje u hrisovulji cara Vasilija II iz 1019. godine. Manastir je bio zapušten, a obnovio ga je Car Lazar 1377. godine. U tursko vreme ovaj manastir je bio pljačkan i paljen. Obnovio ga je izvesni Pile 1796. godine koji je od sultana dobio ferman za njegovu obnovu. To je učinio u znak zahvalnosti za njegovo izlečenje nad moštima sv. Romana.

Godine 1852. u manastirskoj porti sazidana je zvonara, u čijem se prizemlju nalazila prostorija, u kojoj su smešteni teški, duševni bolesnici, i koji su se svakodnevno čitanjem molitvi nam moštima sv. Romana lečili. Manastir sv. Roman bio je i prosvetni rasadnik za vreme turaka. U njemu je bila manastirska škola u kojoj su se spremali mladići za sveštena lica za bližu okolinu, narodne učenike i monahe.



Crkva zidana skromno ali temeljno i čvrsto, s jednim kubetom nad hramom od osam dugačkih i uzanih prozora. Sva je crkva zidana od kamena i pokrivena plehom. Osnova crkve je u obliku lista deteline. Crkva je podeljena na pripratu, hram, oltar i grobnicu svetog Romana i ima petora vrata, po dvoja sa južne i severne strane na priprati i jedna sa severne strane hrama (otvorena 1875. godine) za prolaz kaludjera kada je bilo dosta sveta u crkvi. Pri gradnji manastira vrata su ostavljena nisko da turni ne bi mogli uterivati konje u hrišćansku bogomolju, kako su to ranije činili. Priprata je zidom podeljena na severnu i južnu. Iz severne može se ući u hram, a iz južne u grobnicu sv. Romana. Srednji deo hrama je sužen zbog grobnice za jednu trećinu s južne strane i zidom predvojen. Oltar je na istočnoj strani zidom zavijen u polukrugu. Ikonostas je drveni i osim carskih dvei ima i leve dveri zasenjene zavesom. Grobnica je južni deo srednjeg dela hrama u vidu male crkvice. Na četri metra jugozapadno od spoljnog zida crkve, nalazi se četvrtasta kula (zvonara) sazidana od kamena 1852 godine. Sa istočne strane na zidu zvonare prikazan je u velikom stasu i crnoj rizi lik sv. Romana sa oreolom oko glave i kako desnom rukom drži štaku preko ruke a levom tabak hartije na kome piše „ Bratije mir i ljubav meždu soboju imjejte“. Na zvonari se nalaze tri zvona i zvonce – budilnik. Jedno zvono poklonio je Miloš Obrenović 03.04.1833. godine iste godine kada je ražanjska nahija pripojena Miloševoj Srbiji. Severozapadno od crkve je manastirski konak sa prizemljem i jednim spratom. Prizemlje je ozidano kamenjem 1796. godine a sprat 1847. godine

U prvom srpskom ustanku manastir je bio ratna bolnica za srpske ratnike. U manastiru sv. Roman lečeni su srpski junaci.Jovan Kursula, Petar Dobrnjac i graditelj Deligradskog šanca kapetan Vučo Žikić koji je u manastiru i sahranjen. Za vreme prvog svetskog rata u manastiru su postojali internat „Dom sv. Jelene“ i osnovna škola „ratničke dece“ oko 100 deteta kojima su očevi poginuli u I svetskom ratu a majke im poumirale. Manastir je bio muški sve do 1960. godine a potom pretvoren u ženski. Kod manastira se nalazi izvor svete vode, čija voda po predanju ima celibno dejstvo i pomaže ozdravljenju od raznih bolesti. Na dan sv. Romana 29 avgusta, svake godine se održava sabor, iz svih krajeva Srbije dolaze vernici da se poklone čudotvornim moštima sv Romana i pomole za isceljenje i ozdravljenje za sebe ili članove porodice.

Ražanjski hram sv. Proroka Ilije Hijana, osvećen od gospodina episkopa Timočkog Dositeja Novakovića 1844. godine za vlade kneza Aleksandra Karadjordjevića.

Crkva sv. Trojice

Crkva sv. Trojice
nedelja, 09 novembar 2008 23:06

Nalazi se izmedju sela Vitoševca i sela Pretrkovca. Od Pretrkovca udaljena je oko 1 km. Podignuta je 1890. godine. Na spomen ploči zapisano je „hram ovaj podigoše s pomoću okolnog naroda godine 1890. u slavu presvete Trojice – Oca i Sina i Sv. Duha s blagoslovom Episkopa niškog gospodina Jeronima“. Osveštio je Episkom niški gospodin Nikonor.

цркве и манастири

Црквени конак у Топчидеру
Црква-маузолеј на Опленцу, Топола, О Топола
Црква, стећак, спомен-чесма, надгробни споменик Василија Павловића и школа, Степање, О Лајковац
Црква Успења Св. Богородице, Гркиња, О Гаџин Хан
Црква Успења Пресвете Богородице у Липсолисту, О Шабац
Црква Успења пресвете Богородице у Липеновићу, Липеновић, О Крупањ
Црква Успења Богородичиног -"Манастир Св. Уроша", Језерце, О.Урошевац
Црква Успења Богородице, Слатина, О Бор
Црква Успења Богородице, Конопница, О Власотинце
Црква Успења Богородице, Јошаница, О Соко Бања
Црква Успења Богородице у Петници, О Ваљево
Црква Успенија Св. Богородице, Житорађа, О Житорађа
Црква у Славковици, О Љиг
Црква у Бранковини, О Ваљево
Црква у Јарменовцима, О Топола
Црква Стара Павлица, Павлица, О Рашка
Црква Сошествија Св. Духа, Власотинце, О Власотинце
Црква Светог цара Константина и царице Јелене, Овча, О Палилула
Црква Светог Саве, Бечмен, Ул. 11. октобра, О Земун , Београд
Црква Светог Марка у Стојнику, О Сопот
Црква Светог Великомученика Георгија, Угриновци, О Земун
Црква Светог Антуна Падованског у Београду, О Звездара
Црква Светог Георгија, Бежанија, Ул. Војвођанска бр. 70, О Земун, Београд
Црква светих Петра и Павла у Глоговцу, О Богатић
Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашницама, О Младеновац
Црква Свете Тројице у Рипњу, О Вождовац
Црква Св.Петра и Павла, Сирогојно, О Чајетина
Црква Св. цара Констатнина и царице Јелене у Коцељеви, О. Коцељева
Црква Св. Тројице, Нова Варош, О Нова Варош
Црква Св. Тројице, Краљево, О Краљево
Црква Св. Тројице, Жагубица, О Жагубица
Црква Св. Тројице, Горњи Милановац, О Горњи Милановац
Црква Св. Тројице, Горњи Адровац, О Алексинац
Црква Св. Тројице, Враново, О Смедерево
Црква Св. Тројице, Брза Паланка, О Кладово
Црква Св. Тројице, Баћевац, О Барајево
Црква Св. Тројице у Земуну, О Земун
Црква Св. Тројице у Доњој Трешњици, О Мали Зворник
Црква Св. Тројице у Бистрици, О Нова Варош
Црква Св. Трифуна, Кличевац, О Пожаревац
Црква Св. Томе, Божевац, О Мало Црниће
Црква Св. Теодора Тирона, Доње Битиње, О.Штрпце
Црква Св. Стефана, Лепенац, О Брус
Црква Св. Спаса у Призрену, О.Призрен
Црква Св. Саве, Грачац, О Врњачка Бања
Црква Св. Саве са звоником и два чардака, Шарани (Савинац), О Горњи Милановац
Црква Св. Пророка Јеремије, Врбовац, О Смедерево
Црква Св. пророка Јеремије, Браничево, О Голубац
Црква Св. Пророка Илије, Михајловац, О Смедерево
Црква Св. Преображења, Шапине, О Мало Црниће
Црква Св. Преображења, Сокобања, О Сокобања
Црква Св. Преображења, Смедеревска Паналка, О Смедеревска Паланка
Црква Св. Петра и Павла, Тутин, О Тутин
Црква Св. Петра и Павла, Рановац, О Петровац на Млави
Црква Св. Петра и Павла, Поцерски Добрић, О Шабац
Црква Св. Петра и Павла, Попе, О Нови Пазар
Црква Св. Петра и Павла, Лозовик, О Велика Плана
Црква Св. Петра и Павла, Крива Река, О Брус
Црква Св. Петра и Павла, Колари, О Смедерево
Црква Св. Петра и Павла, Житорађа, О Житорађа
Црква Св. Петра и Павла, Горња Добриња, О Пожега
Црква Св. Петра и Павла у Јелакцима, О Александровац
Црква Св. Петра и Павла у Грошници, О Крагујевац
Црква Св. Петра и Павла у Јагодини, О. Јагодина
Црква Св. Петке, Чечево, О Зубин Поток
Црква Св. Петке, Станичење, О Пирот
Црква Св. Петке, Породин, О Жабари
Црква Св. Петке, Лепеница, О Владичин Хан
Црква Св. Петке, Кумарево, О Лесковац
Црква Св. Петке, Велико Орашје, О Велика Плана
Црква Св. Петке код Доњег Матејевца, Доњи Матејевац, О Ниш
Црква Св. Петке , Сурчин, О Земун
Црква Св. Петке (Св.Петра и Павла) у Мушникову, О.Призрен
Црква Св. Параскеве у Бољевцима, О Сурчин
Црква Св. Николе-Рабровица, Дивци, О Ваљево
Црква Св. Николе, Штрпце, О.Штрпце
Црква Св. Николе, Штитари, О Нови Пазар
Црква Св. Николе, Црепуља, О Зубин Поток
Црква Св. Николе, Ушће, О Краљево
Црква Св. Николе, Ул. Леле Поповић, Алексинац, О Алексинац
Црква Св. Николе, Средска (Драјчићи), О.Призрен
Црква Св. Николе, Средска ( Богошевци), О.Призрен
Црква Св. Николе, Свилајнац, О Свилајнац
Црква Св. Николе, Рудно, О Краљево
Црква Св. Николе, Река (засеок Палеж), О Краљево
Црква Св. Николе, Рамаћа, О Крагујевац
Црква Св. Николе, Пожаревац, О Пожаревац
Црква Св. Николе, Остружница, О Чукарица, Београд
Црква Св. Николе, Манастир, Ниш
Црква Св. Николе, Крчмар, О Мионица
Црква Св. Николе, Крушевица, О Рековац
Црква Св. Николе, Крупац, О Пирот
Црква Св. Николе, Косовица, О Ивањица
Црква Св. Николе, Кисиљево, О Велико Градиште
Црква Св. Николе, Доње Драговље, О Гаџин Хан
Црква Св. Николе, Доња Шаторња, О Топола
Црква Св. Николе, Добановци, О Земун
Црква Св. Николе, Готовуша, О.Штрпце
Црква Св. Николе, Голубац, О Голубац
Црква Св. Николе, Велика Врбница, О Александровац
Црква Св. Николе, Брусница, О Горњи Милановац
Црква Св. Николе, Бреково, О Ариље
Црква Св. Николе, Брезова, О Ивањица
Црква Св. Николе, Браљина, О Ћићевац
Црква Св. Николе, Баљевац, О Рашка
Црква Св. Николе, Александровац, О Жабари
Црква Св. Николе, Нови Пазар, О Нови Пазар
Црква Св. Николе у Сибници, О Сопот
Црква Св. Николе у Призрену, О.Призрен
Црква Св. Николе у Мушникову, О.Призрен
Црква Св. Николе у Вишњици, О Звездара
Црква Св. Николе (Железница), Тадењ, О Краљево
Црква Св. Мине, Штава, О Куршумлија
Црква Св. Марка, Ул. Булевар Револуције 17, О Палилула, Београд
Црква Св. Марка, Ужице, О Ужице
Црква Св. Марка, Јаковац, О Ћићевац
Црква Св. Марије-Мариница, Доиновићи, О Нови Пазар
Црква Св. Лазара, Живалићи, О Нови Пазар
Црква Св. Катарине, Тадењ, О Краљево
Црква Св. Јована, Стеванац, О Ћићевац
Црква Св. Јована, Орљане, О Дољевац
Црква Св. Јована Претече у Петровчићу, О Сурчин
Црква Св. Јована Главосека, Забрега, О Параћин
Црква Св. Илије, Симићево, О Жабари
Црква Св. Илије, село Ба, О Љиг
Црква Св. Илије, Нишевац, О Сврљиг
Црква Св. Илије, Бољевац, О Бољевац
Црква Св. Илије, Балиновац, О Прокупље
Црква Св. Илије у Доњим Грбицама, О Крагујевац
Црква Св. Игњатија Богоносца, Мало Црниће, О Мало Црниће
Црква Св. Ђорђа, Ужице, О Ужице
Црква Св. Ђорђа, Славиња, О Пирот
Црква Св. Ђорђа, Осмаково, О Пирот
Црква Св. Ђорђа, Књажевац, О Књажевац
Црква Св. Ђорђа, Жељуша, О Димитровград
Црква Св. Ђорђа, Дојкинци, О Владичин Хан
Црква Св. Ђорђа, Горње Село, О.Призрен
Црква Св. Ђорђа, Горња Мутница, О Параћин
Црква Св. Ђорђа, Годовик, О Пожега
Црква Св. Ђорђа, Врх, О Краљево
Црква Св. Ђорђа у Средској (Милачићи), О.Призрен
Црква Св. Ђорђа у Речанима, О Сува Река
Црква Св. Духа, Сталаћ, О Ћићевац
Црква Св. Духа, Обреновац, О Обреновац
Црква Св. Димитрија, Јаначко Поље, О Нови Пазар

Црква Св. Георгија, Смедерево, О Смедерево

Црква Св. Георгија, Ново Село, О Велика Плана

Црква Св. Георгија, Костолац, О Пожаревац

Црква Св. Великомученика Димитрија, село Лесковац, О Лазаревац
Црква Св. Вазнесења, Старо Село, О Велика Плана
Црква Св. Вазнесења, Пољана, О Пожаревац
Црква Св. Вазнесења, Петровац на Млави, О Петровац на Млави
Црква Св. Вазнесења, Кучево, О Кучево
Црква Св. Вазнесења, Јаково, О Земун
Црква Св. Вазнесења, Жабари, О Жабари
Црква Св. Вазнесења, Голобок, О Смедеревска Паланка
Црква Св. Богородице-Вражји камен, Доња Трница, О Трговиште
Црква Св. Богородице, Собина, О Врање

Црква Св. Богородице, Мртвица, О Владичин Хан
Црква Св. Богородице, Доња Каменица, О Књажевац
Црква Св. Богородице, Боранци, О Брус
Црква Св. Богородице Читлук, засеок Дубоки Поток, О Зубин Поток
Црква Св. Богородице у Средској (Пејчићи), О.Призрен
Црква Св. Богородице Одигитрије, Сува Река (Мушутиште), О.Сува Река
Црква Св. бесребреника Кузмана и Дамјана, Азања, О Смедеревска Паланка
Црква Св. Архиђакона Стефана у Свилеуви, О Коцељева
Црква Св. Арханђела, Сталаћ, О Ћићевац
Црква Св. Арханђела, Попшице, О Сврљиг
Црква Св. Арханђела, Поблаће, О Прибој
Црква Св. Арханђела, Давидовац, О Параћин
Црква Св. арханђела, Горње Неродимље, О.Урошевац
Црква Св. Арханђела, Буковик, О Нова Варош

Црква Св. Арханђела, Бољев Дол, О Димитровград
Црква Св. арханђела Михаила, стара школа и старо гробље, Шетоње, О Петровац на Млави
Црква Св. Арханђела Михаила, Кањижа, О Кањижа
Црква Св. Арханђела Михаила, звана Грачаница у Тубравићу, О. Ваљево
Црква Св. Арханђела Михаила, Доњи Матејевац, О Ниш
Црква Св. Арханђела Михаила, Брезовац, О Аранђеловац
Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила, Конџељ, О Прокупље
Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила, Батајница, О Земун
Црква Св. Арханђела Гаврила, Ракинац, О Велика Плана
Црква Св. Арханђела Гаврила, Прогар, О Земун
Црква Св. арханђела Гаврила, Осипаоница, О Смедерево
Црква Св. арханђела Гаврила, Горњи Рибник, О Трстеник
Црква Св. Арханђела Гаврила, Баничина, О Смедеревска Паланка
Црква Св. Арханђела Гаврила, Аранђеловац, О Аранђеловац
Црква Св. арханђела Гаврила, Велико Градиште, О Велико Градиште
Црква Св. арханђела Гаврила и собрашица, Кусадак, О Смедеревска Паланка
Црква Св. Арханђела (Мали саборни храм), Ниш, О Ниш
Црква Св. Архангела-Лозица, Криви Вир, О Бољевац
Црква Св. Апостола, Турековац, О Лесковац
Црква св. апостола Петра и Павла у Шапцу, О. Шабац
Црква Св. Алексија, Милићи, О Краљево
Црква Св. aрханђела Михаила, Бељина, О Барајево
Црква Св. aрхангела Гаврила, Београд, Хумска бр. 26, О Савски Венац
Црква Св. Петке, Трнава, О Рашка
Црква Рођења Св. Јована, Јовање, О Ваљево
Црква Рођења Пресвете Богородице, Липе, О Смедерево
Црква Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима, О Горњи Милановац
Црква Рођења Богородице, Милошевац, О Велика Плана
Црква Рођења Богородице, Горачићи, О Лучани
Црква Рођења Богородице, Бељајка, О Деспотовац
Црква Рођења Богородице у Новацима, О. Уб
Црква Рођења Богородице у Богатићу, О. Богатић
Црква Рођења Богородице са Борачким гробљем, Велика Моштаница, О Чукарица, Београд
Црква Преображења, Придворица, О Ивањица
Црква Преображења, Криваја, О Шабац
Црква Преображења у Дајићима, О Ивањица
Црква Преноса моштију св. Николе у Причевићу, О. Ваљево
Црква Покрова св. Богородице - Соколица, Велико Рударе, засеок Бољетин, О.Косовска Митровица
Црква Покрова Пресвете Богородице,Белановица, О. Љиг
Црква Покрова Пресвете Богородице, Миоковци, О Чачак
Црква Покрова Пресвете Богородице, Барич, О Обреновац
Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду, Кајмакчаланска бр. 55, О Звездара
Црква Покрова Богородице, угао Ул. Др Пантића и В. Мишића, Ваљево, О Ваљево
Црква Петозарних мученика, Смољинац, О Мало Црниће
Црква Петковица, Страгари, О Крагујевац
Црква Нова Павлица, Павлица, О Рашка
Црква Лазарица, Попе, О Нови Пазар
Црква Лазарица, Крушевац, О Крушевац
Црква Заова, Топоница, О Мало Црниће
Црква Вазнесења Христовог, Штаваљ, О Сјеница
Црква Вазнесења Христовог, Чачак, О Чачак
Црква Вазнесења Христовог, Рогачица, О Бајина Башта
Црква Вазнесења Христовог, Мионица, О Мионица
Црква Вазнесења Христово у Памбуковици, О. Уб
Црква Вазнесења Господњег, Јабуковац, О Неготин
Црква Вазнесења Господњег, Завој, О Пирот
Црква Вазнесења Господњег у Кожетину, О Александровац
Црква Ваведења Богородичиног, Докмир, О Уб
Црква брвнара, Цветке, О Краљево
Црква брвнара, Трњане, О Неготин
Црква брвнара, Таково, О Горњи Милановац
Црква брвнара, Смедеревска Паланка, О Смедеревска Паланка
Црква брвнара, Сеча Река, О Косјерић
Црква брвнара, Севојно, О Ужице
Црква брвнара, Рача, О Рача
Црква брвнара, Радијевићи, О Нова Варош
Црква брвнара, Прањани, О Горњи Милановац
Црква брвнара, Поповица, О Неготин
Црква брвнара, Партизани, О Аранђеловац
Црква брвнара, Павловац, О Топола
Црква брвнара, Миличиница, О Ваљево
Црква брвнара, Кућани, О Нова Варош
Црква брвнара, Крњево, О Велика Плана
Црква брвнара, Дуб, О Бајина Башта
Црква брвнара, Доња Јабланица, О Чајетина
Црква брвнара, Доброселица, О Чајетина
Црква брвнара, Врба, О Краљево
Црква брвнара, Брзан, О Баточина
Црква брвнара, Брестовац, О Неготин
Црква брвнара, Љутовница, О Горњи Милановац
Црква брвнара у Скадру код Пецке, О Осечина
Црква брвнара у Орашцу, О Обреновац
Црква брвнара у Доњој Оровици, О Љубовија
Црква брвнара у Вранићу, О Барајево
Црква брвнара у Селанцу, О Љубовија
Црква брвнара Св. Тројице, Селевац, О Смедеревска Паланка
Црква брвнара Св. Петра и Павла, Лозовик, О Велика Плана
Црква брвнара Рођења Богородичиног, Четереже, О Жабари
Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице, Планиница, О Мионица
Црква Богородичиног покрова, Голеши, О Прибој
Црква Богородице Љевишке, Призрен, О.Призрен
Црква Богојављења у Врдилима, О Краљево
Црква Благовештења, Трнава, О Чачак
Црква Блага Марија Петрушка, Поповац, О Параћин
Црква архистратига Михаила, Стапари, О Ужице
Црква Александра Невског, Ул. Француска 39, О Стари град, Београд
Црква - спомен костурница Успења Пресвете Богородице у Пецкој, О Осечина
Црква - спомен костурница Вазнесења Христовог и комплекс споменика ранијих ратова у Дубљу, О. Богатић
Црква Св. Преображења, Стубал, О Владичин Хан
Цркав Св. Николе, Шумник, О Рашка
Цркав Св. Димитрија (Харишева капела), Ул. Гробљанска 5, Земун, О Земун
Цркав Св. Вазнесења, Дрен, О Обреновац
СПЦ Св. Петке, Дрсник, О.Клина
СПЦ Св. Николе, Чабић, О.Клина
СПЦ Св. Николе, Млечане, О.Клина
СПЦ Св. Николе, Кијево, О.Клина
СПЦ Св. Николе, Велика Хоча, О.Ораховац
СПЦ Св. Николе у Ђураковцу, О.Исток
СПЦ Св. Јована Крститеља, Црколез, О.Исток
СПЦ Св. Јована Крститеља, Велика Хоча, О.Ораховац
СПЦ Св. Јеремије, Гораждевац, О.Пећ
СПЦ Св. Димитрија-Доња Црква, Пограђе, О.Клина
СПЦ Преображења Христовог, Будисавци, О.Клина
СПЦ Ваведења Богородице, Липљан , О.Липљан
СПЦ Ваведења Богородице, Долац, О.Клина
СПЦ Ваведења Богородице, Ваганеш, О.Косовска Каменица
СПЦ Благовести св. Богородице, Идвор, О Ковачица
СПЦ Св. Варваре, Кметовци, О.Гњилане
Саборна црква, Ул. Кнеза Симе Марковића 3, О Стари град, Београд
Саборна црква Св. Тројице, Ниш, О Ниш
Саборна црква Св. Тројице, Неготин, О Неготин
Саборна црква Св. Тројице, Лесковац, О Лесковац
Саборна црква Св. Тројице, Врање, О Врање
Саборна црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила, Пожаревац, О Пожаревац
Маркова црква, Кастрат, О Куршумлија
Маркова црква (Св. Димитрија), Словац, О Лајковац
Марина кула, Кастрат, О Куршумлија
Манастирски комплекс Намасија, Забрега, О Параћин
Манастирска целина Суводол, Селачка, О Зајечар
Манастир Чукљеник, Чукљеник, О Лесковац
Манастир Чокешина, Чокешина, О Лозница
Манастир Црна Река, Рибариће, О Тутин
Манастир Фенек, Јаково, О Земун
Манастир Увац, Увац, О Чајетина
Манастир Ћелије, Ћелије, О Ваљево
Манастир Троноша, Коренита, О Лозница
Манастир Темска, О Пирот
Манастир Суково, Суково, О Пирот
Манастир Студеница, Студеница, О Краљево
Манастир Стјеник, Бањица, О Чачак
Манастир Сретење, Дучаловићи, О Лучани
Манастир Сопоћани, Дољани, О Нови Пазар
Манастир Сисојевац, Сисевац, О Параћин
Манастир Својиново, Својиново, О Параћин
Манастир Св.Тројице, Дучаловићи, О Лучани
Манастир Св. Тројице, Горња Каменица, О Књажевац
Манастир Св. Стевана, Липовац, О Алексинац
Манастир Св. Роман, Прасковче, О Ражањ
Манастир Св. Прохор Пчињски, Кленике, О Бујановац
Манастир Св. Петке, Извор, О Параћин
Манастир Св. Петке, Горчинце, О Бабушница
Манастир Св. Петка-Иверица, Островица, О Ниш
Манастир Св. Николе, Сињац, О Бела Паланка
Манастир Св. Николе, Куршумлија, О Куршумлија
Манастир Св. Кирика и Јудите, Смиловац, О Димитровград
Манастир Св. Јована Крститеља код Доњег Матејевца, Доњи Матејевац, О Ниш
Манастир Св. Богородице, Сићево, О Ниш
Манастир Св. Богородице, Лешје, О Параћин
Манастир Св. Богородице, Куршумлија, О Куршумлија
Манастир Св. Богородице, Височка Ржана, О Пирот
Манастир Св. Арханђела Михаила, Бузовик, О Витина
Манастир Руденица, Руденица, О Александровац
Манастир Рударе, Рударе, О Лесковац
Манастир Рђавац, Мочаре, О.Косовска Каменица
Манастир Рача, Рача, О Бајина Башта
Манастир Раковица, О Раковица
Манастир Рајиновац, Бегаљица, О Гроцка
Манастир Радовашница, О Шабац
Манастир Раваница, Сење, О Ћуприја
Манастир Пустиња, Поћуте, О Ваљево
Манастир Покајница, Старо Село, О Велика Плана
Манастир Поганово, Поганово, О Димитровград
Манастир Планиница, Доња Планиница, О Пирот
Манастир Пећка Патријаршија, Пећ, О.Пећ
Манастир Петковица, Петковица, О Шабац
Манастир Павловац, Кораћица, О Младеновац
Манастир Нимник, Курјаче, О Велико Градиште
Манастир Никоље, Рошци, О Чачак
Манастир Наупара, Наупаре, О Крушевац
Манастир Мили, Гробнице, О Пријепоље
Манастир Милешева, Милешево, О Пријепоље
Манастир Манасија, Деспотовац, О Деспотовац
Манастир Мажићи, Ораховица, О Прибој
Манастир Љубостиња, Прњавор, О Трстеник
Манастир Лапушња, Луково, О Бољевац
Манастир Куманица, Врбница, О Сјеница
Манастир Крепичевац, Јабланица, О Бољевац
Манастир Короглаш, Милошево, О Неготин
Манастир Копорин, Копорин, О Велика Плана
Манастир Кончулић (црква Св. Николе), Кончулић, О Рашка
Манастир Клисура, Добрача, О Ариље
Манастир Кацапун, Кацапун, О Владичин Хан
Манастир Кастаљан, Неменикуће, О Сопот
Манастир Каона, Каона, О Владимирци
Манастир Каменац, Честин, О Кнић
Манастир Каленић, Каленићки Прњавор, О Рековац
Манастир Јошаница, Јошанички Прњавор, О (Светозарево) Јагодина
Манастир Јешевац, Доња Врбава, О Горњи Милановац
Манастир Јежевица, Бањица, О Чачак
Манастир Златенац, Гложане, О Топола
Манастир Жича, Крушевица, О Краљево
Манастир Ђурђеви Ступови, Врболази, О Нови Пазар
Манастир Дубница, Божетићи, 0 Нова Варош
Манастир Дренча, Дренча, О Александровац
Манастир Драча, Драча, О Крагујевац
Манастир Дивљана, Дивљана, О Бела Паланка
Манастир Дечани , Дечани, О.Дечани
Манастир Девич, Лауша, О. Србица
Манастир Давидовица, Бродарево, О Пријепоље
Манастир Грнчарица, Прњавор, О Баточина
Манастир Грлиште, Грлиште, О Зајечар
Манастир Грачаница, О Приштина
Манастир Градац, Градац, О Рашка
Манастир Грабовац, Грбовац, О Обреновац
Манастир Горњак код Крепољина, О Жагубица
Манастир Гориоч, Исток, О.Исток
Манастир Вујан, Прислоница, О Чачак
Манастир Враћевшница, Враћевшница, О Горњи Милановац
Манастир Вољавча, Страгари, О Крагујевац
Манастир Витовница, Витовница, О Петровац на Млави
Манастир Велуће, Велуће, О Трстеник
Манастир Ваведење Пресвете Богородице, Београд, Василија Гаћеше бр. 2, О Савски Венац
Манастир Буково, Буково, О Неготин
Манастир Боговађа, Боговађа, О Лајковац
Манастир Благовештење, Овчар Бања, О Чачак
Манастир Благовештење Рудничко, О Крагујевац
Манастир Бањска, Бањска, О.Звечан
Манастир Бања, Бања, О Прибој
Манастир Бабичко, Бабичка Гора, О Лесковац
Манастир Ариље, Ариље, О Ариље
Манастир Ајдановац, Здравиње, О Прокупље
Манастир Милентија, Осредци, О Брус

цркве и манастири СМЕДЕРЕВСКОГ И БРАНИЧЕВСКОГ КРАЈА

5. Манастир Копорин В. Плана В. Плана поч. XV в. •• 1951/79.
6. Манастир Покајница С. Село В. Плана 1818. ••• 1948/79.
7. Манастир Нимник Курјаче В. Градиште ХV/ХIХ в. • 1981.
8. Манастир Горњак Брезница Жагубица крај XIV в. •• 1973/79.
9. Манастир Витовница Витовница Петровац ХIII/ХIХ в. •• 1975/83.
10. Манастири Митрополија и Благовештење Ждрело Петровац ХIV-ХV в. •• 1977/79.
11. Црква Рођења Пресвете Богородице
- Тршка црква Вуковац Жагубица крај XIII в. •• 1951/79.
12. Црква Св. арх. Михајла - Заова Топоница М. Црниће ХV/XIХ • 1982.
13. Црква Успења Пресвете Богородице Смедерево Смедерево XV в. •• 1947/79.
14. Црква брвнара Св. Георгија Крњево В. Плана ср. XVIII в. •• 1948/83.
15. Црква брвнара Св. Петра и Павла Лозовик В. Плана око 1830. • 1948.
16. Црква брвнара Рођења Пресв. Богородице* Четереже Жабари 1805. • 1982.
17. Црква брвнара Св. Тројице Селевац С. Паланка око 1830. •• 1983/87.
18. Црква брвнара Св. пророка Илије С. Паланка С. Паланка око 1830. •• 1948/83.
19. Црква Св. Петра и Павла Лозовик В. Плана 1894. • 1988.
20. Црква Рођења Пресвете Богородице Милошевац В. Плана 1870. • 1988.
21. Црква Св, Георгија Н. Село В. Плана 1893. • 1988.
22. Црква Св. Вазнесења С. Село В. Плана 1882. • 1986.
23. Црква Св. арх. Гаврила В. Градиште В. Градиште 1847. • 1981.
24. Црква Св. Николе Кисиљево В. Градиште 1826. • 1983.
25. Црква Св. пророка Јеремије Браничево Голубац 1874-76. • 1985.
26. Црква Св. Николе Голубац Голубац 1830-40. • 1983.
27. Црква Св. Николе Александровац Жабари 1884. • 1985.
28. Црква Св. Вазнесења Жабари Жабари 1874. • 1985.
29. Црква Успења Пресвете Богородице Ореовица Жабари 1825. • 1982.
30. Црква Св. Петке Породин Жабари 1872. • 1987.
31. Црква Св. Илије Симићево Жабари 1901. • 1987.
32. Црква Рођења Пресвете Богородице Четереже Жабари 1854. • 1982.
33. Црква Св. Тројице Жагубица Жагубица 1873-75. • 1983.
34. Црква Св. Вазнесења Кучево Кучево 1903-08. • 1983.
35. Црква Св. Томе Божевац М. Црниће 1890. • 1986.
36. Црква Св. Игњатија Богоносца М. Црниће М. Црниће 1892-94. • 1984.
37. Црква Св. Петозарних Мученика Смољинац М. Црниће 1847. • 1983.
38. Црква Св. Преображења Шапине М. Црниће ср. XIX в. • 1990.
39. Црква Св. Вазнесења Петровац Петровац 1866-69. • 1983.
40. Црква Св. Петра и Павла Рановац Петровац 1876. • 1987.
41. Црква Св. арх. Михајла, школа и гробље Шетоње Петровац око 1830. • 1986.
42. Црква Св. Трифуна Кличевац Пожаревац 1902. • 2000.
43. Црква Св. арх. Михајла и Гаврила Пожаревац Пожаревац 1818-23. • 1990.
44. Црква Св. Николе Пожаревац Пожаревац 1890. • 2000.
45. Црква Св. Георгија Ст. Костолац Пожаревац 1924. • 2000.
46. Црква Св. пророка Јеремије Врбовац Смедерево 1936-38. • 2000.
47. Црква Св. Петра и Павла Колари Смедерево 1847. • 1986.
48. Црква Рођења Пресвете Богородице Липе Смедерево 1884. • 2000.
49. Црква Св. пророка Илије Михајловац Смедерево 1873. • 2000.
50. Црква Св. арх. Гаврила Осипаоница Смедерево 1826. • 1967.
51. Црква Св. Георгија Смедерево Смедерево 1850-54. • 1982.
52. Црква Св. Козме и Дамјана Азања С. Паланка 1884-85. • 2000.
53. Црква Св. арх. Гаврила и собрашица Кусадак С. Паланка 1841-47. • 1987.
54. Црква Св. Преображења С. Паланка С. Паланка 1868-70. • 1982.

Petar Ivanković,

Petar Ivanković, prezviter, rođen 1860.,svrsio banjalučku bogosloviju 1875., rukopolozen 12.okt. 1879.za dzakona, a za prezvitera 16.avgust 1880., odlikovan crvenim pojasem 16.dezem.1863.;

Crkva u Gorači

Crkva u Goračićima posvećena je rođenju Bogorodice (Mala Gospođa), 21. septembra. Nalazi se na samoj granici prema Guberevcima i Živici, a od Guče je udaljena 10. km.

Iz zapisa na južnoj fasadi crkve saznaje se da je na sazidana 1810. godine i da je ktitor Josif Milovanović.

Bogorodična crkva u Goračićima je skladna građevina sa svojstvima raškog arhitektonskog tipa. To je jedan od najlepših sakralnih objekata sa početka XIX veka koji je produžen doziđivanjem priprate 1856. godine.

Prvobitni ikonostas nije sačuvan, a novi je urađen 1903. godine u skromnom duborezu. Ikone je radio Dušan Obrenović, živopisac iz Kragujevca.

МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ
Рудничко-таковски крај карактерише велики број сакралних објеката. Истраживањима се дошло до података о постојању неколико десетина цркава и два манастира, па се овај крај може назвати "Света Гора у срцу Шумадије". Скоро свако насељено место општине Горњи Милановац има своју парохијску цркву, од којих су неке проглашене за културна добра од изузетног значаја.
Манастир Враћевшница  Задужбина великог челника Радича Поступовића, високог достојанственика деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, саграђена је пре 1430. године. Црква посвећена Св. Ђорђу има облик једнобродне грађевине. Првобитне фреске, насликане 1431. године, заклоњене су новијим живописом који је 1737. израдила зографска група из Влашке. Иако је у прошлости више пута страдао, манастир има богату ризницу која је музејски презентована. У време Првог српског устанка овде су привремено склоњене мошти Стевана Првовенчаног, а одржано је и неколико важних устаничких договора: 1810. сусрет војводе Милана и Карађорђа; 1812. скупштина на којој су прочитане одредбе Букурешког мира; на Ђурђевдан 1818. скупштина је донела одлуку о проглашењу Крагујевца за престоницу. Кнез Милош је 1819. пренео посмртне остатке своје мајке Вишње из Бруснице и сахранио их у манастирској порти, a 1825. на северној страни манастирског комплекса саградио je конак познат као Баба Вишњин. Конак је изгорео 1920. а рестаурација је извршена 1966. На баба Вишњином гробу краљ Александар Обреновић подигао је 1901. године споменик и уградио у њега надгробну плочу коју је Милош поставио. На левој страни припрате сахрањени су посмртни остаци првог митрополита обновљене Србије Мелентија Павловића, а на десној страни припрате налазе се мошти епископа жичког Вићентија Красојевића. Манастир је до 1935. био мушки, а тада је одлуком архијерејског синода проглашен женским.
Манастир Вујан  Посвећен Св. Архангелу Гаврилу, налази се на истоименој планини, јужно од Рудника. Средњевековни манастир Обровин, чији остаци и данас постоје, запустео је са најездом Турака. На почетку Првог српског устанка 1805, угледни трговац Никола Милићевић из Луњевице обновио је манастир. Нешто касније, поред цркве подигао је полудрвени конак са доксатима и камену спомен чесму. У порти доминира велики конак саграђен 1853. године. Поред ктитора чији се гроб налази уз јужни зид наоса, у овој цркви сахрањен је и војвода Лазар Мутап. У манастиру Вујан искушеник је био 1944-1946. садашњи патријарх српски Павле.
О ЦРКВАМА БРВНАРАМА  Цркве брвнаре су грађевине у целини саграђене од дрвеног материјала, само су темељи на којима су постављене од камена. Народно неимарство ове врсте јавља се код Срба већ приликом стварања прве државе у IX веку, наставља се током средњег века, да би у време турске владавине градња цркава брвнара била једини облик црквеног градитељства. У тешким временима народ је градио скромне дрвене богомоље за потребе одржавања вере и традиције. У нашој општини постоје четири, у потпуности очуване, цркве брвнаре.
Црква Св. Ђорђа у Такову  Посвећена св.Ђорђу, саграђена је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког перида. Након слома Првог српског устанка Милош Обреновић је одлучио да остане у Србији, па се предао Турцима испред таковске брвнаре. На Цвети, 1815. после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака. Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - клисом. Очуван је иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша.
Црква Св. Николе, Љутовница Посвећена св. Николи, саграђена је 1809. године и једна је од најбоље очуваних цркава ове врсте у Србији. Средње је величине, има темеље од ломљеног камена и грађена је на исти начин као и друге брвнаре. Кров, покривен шиндром, изузетно је висок и стрм, заобљен како на западном тако и на источном делу. Испред главног улаза је мањи трем на два стуба. Иконостас потиче из времена грађења цркве.
Црква брвнара у Прањанима  Посвећена Вазнесењу Христовом, саграђена је 1827. на темељу првобитне грађевине из 1724. године. Има правоугаону основу са четвоространом олтарском апсидом на источном делу и припратом на западној страни. Грађевином доминира висок и стрм кров покривен шиндром. На угловима крова су два дрвена крста. Од некада богато украшеног иконостаса остале су само царске двери у аутентичном облику.
Црква Св. Петке, Коштунићи  Једна од најскромнијих брвнара у Србији налази се у Коштунићима. Саграђена је у првој половини XIX века, а посвећена Св. Петки. Осноа јој је правоугаона. Архитектонски је једноставна, без нарочите обраде. Олтарски део зида је преломљен у четири дела. Кров је низак, покривен црепом. На иконостасу се уздиже сликани крст од дрвета. У унутрашњости су видљиви трагови припрате.
О ЗИДАНИМ ЦРКВАМА  После Другог српског устанка у црквеној архитектури примат преузимају зидане грађевине. У рудничко-таковском крају чланови династије Обреновић саградили су четири задужбине.
Црква Св. Саве на Савинцу  Прва Милошева задужбина у ослобођеној Србији. Саграђена је 1819. године, озидана тесаним каменом без обиља декоративних елемената. Занимљивом обрадом истичу се једино камени оквири прозора и довратника. Ради постизања акустичности познати неимар тога доба Милутин Гођевац уградио је у зидове велике земљане лонце. Престоне иконе које је радио молер Јања , цркви је поклонио кнез Милош 1822. После обнове (1860) и доградње (1905) постаје гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић (Обрен Мартиновић-отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице...). Јуна 1905. године из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка.
Црква Св. Николе у Брусници  Задужбина господар Јована Обреновића, брата кнеза Милоша. Саграђена је 1837. године као једнобродна грађевина правоугаоног облика са троспратним звоником који се надовезује на западни зид цркве. Портали су богатије обрађени и украшени розетама у облику цвета, грифонима и стилизованом испреплетаном лозом. У порти цркве налазе се кости војводе Милана Обреновића, његове супруге Стоје, брата Јакова и снахе Ђурђије.
Црква Св. Димитрија у Брезни  Задужбина је кнеза Милоша из 1837. године. У њеној порти је сахрањен кнез Васа Поповић из Бершића, брат од ујака кнегиње Љубице и сарадник кнеза Милоша. Једноставна, једнобродна грађевина изграђена у традиционалном духу Милошевог времена. Зидана је каменом и прекривена кречним малтером. Испред главног улаза је високи звоник доѕидан у новије време. Архитектонски одудара од цркве и са њом не чини јединствену целину. Иконостас је настао током 1850-51. године. Грађен је у класицистичком духу, има скромну резбу, нешто богатију на царским дверима.
Црква Св. Тројице, Горњем Милановцу  Црква Св. тројице у Горњем Милановцу започета је последње године живота кнеза Милоша (1860), а довршена за владе кнеза Михаила (1862). Њен градитељ је познати неимар Настас Ђорђевић, предак знамените породице Настасијевић. Једнобродна грађевина у класицистичком стилу са низом разноврсних архитектонских елемената, зидана је тесаним каменом пешчаром. На западном делу истиче се висок и елегантан постбарокни звоник са типичном барокном куполом, на источној страни је велика полукружна олтарска апсида, а на фасади обиље декоративних елемената. http://www.muzejgm.org/strana.php?strana_ID=15

Таковска црква- цртеж Ђ. Крстића

Црква Св. Ђорђа у Такову 

Посвећена св.Ђорђу, саграђена је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког перида. Након слома Првог српског устанка Милош Обреновић је одлучио да остане у Србији, па се предао Турцима испред таковске брвнаре. На Цвети, 1815. после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.
Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - клисом. Очуван је иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша.

Kuršumlija

Stanje crkve nakon oslobadjanja od Turaka, pre obnove 

Beograd

Vraaćevšnica

Ravna gora


Ostružnica


Guncati


Beli potok

Trstenik


Vrnjačka banja



Žiča



Knić



Grivac

Sokobanja


Kondželj


Trnavci


Aleksandrovac

Knjaževac


Čitluk

 Negotin


Rajac


Zaječar

Donji MIlanovac



Dobra



Tekija



Kladovo

Smederevo



Požarevac



Veliko Gradište



Golubac

Saborna crkva u Bgd-u

Monaška škola u Rakovic,i 1925.

Епархијa Тимочкa

ДОСИТЕЈ НОВАКОВИЋ Први Епископ тимочки (1834-1854.) Епископ Доситеј Новаковић родио се око 1774. године у селу Дабници, једном малом засеоку у општини Марков Град, недалеко од града Прилепа. Као младић боравио у манастиру Трескавац а затим отишао на Свету Гору, где је примио монашки чин и бива рукоположен у чин јерођакона, па онда и у чин јеромонаха. Са Свете Горе вратио се у Пирот потом прешао у Ниш, где га тадашњи нишки Епископ Мелетије постави за свог Протосинђела.  После мученичке кончине Епископа Мелетија 31. маја 1821. године Протосинђел Доситеј иѕбегне за Србију где га Кнез Милош прими и постави за старешину, најпре манастира Свете Петке а потом манастира Горњака. Касније бива унапређен у чин Архимандрита. Када је ослобођена тимочка крајина, кнез Милош је, пролазећи кроз те крајеве увидео јасно, колика је птреба да се и тај крај у црквеном погледу организује. Зато је 29. јануара 1834. године препоручио Митрополиту Петру да изабере једног између српских Архимандрита који би био најспособнији бити тимочким Епископом. Према овом захтеву кнеза Милоша, Митрополит Петар је у договору са Епископима, ужичким Никифором и шабачким Герасимом, предложио три Архимандрита од којих је један био Доситеј (Новаковић). Његово посвећење у епископски чин свечано је извршено 2. фебруара 1834. године, на Сретење. Посвећење је извршио Митрополит Петар са Епископима ужичким Никанором и шабачким Герасимом.       Када је Доситеј дошао у своју епархију била је ова у потпуном расулу. Зато је сматрао својом првом дужношћуда свештенство доведе у ред. Међутим дошавши у средину које је потпуно била не навикнута на поредак и устроиство наишао је на велики отпор. Резултат свих његовиих настојања остао је кроз пет година ништаван. Увређен, он је 1839. године напустио Зајечар као своју резиденцију и преселои се у Неготин, где је остао све до своје смтри. Епископ Доситеј је управљао тимочком Епархијом 20 година и два месеца, проживео око 70 година и умри уочи Лазареве суботе, 2 априла 1854. године, у Неготину. Његов гроб налази се у крипти старе неготинске цркве.

ГЕРАСИМ СТОЈКОВИЋ Други Епископ тимочки (1854-1865.) Герасим Стојковић рођен је 1811. године у Великом Араду, онда у Мађарској. Освовну школу и гимназију учио је у месту рођења, философију и права у Пешти а богословију у Сремским Карловцима. После свршених школа прешао је у пролеће 1839. године у Србију и постављен за професора богословије. Укоро, после преласка у Србију, примио је монашки чин у манастиру Враћевшници. Као професор прошао је кроз све степене монашког чина. У чин Архимандрита произведен у манастиру Манасији 9. маја 1853. године. За Епископа тимочког изабран је и посвећен 10. октобра 1854. године. Као Епископ управљао је тимочком Епархијом са седиштем у Неготину све до своје смрти 11. јула 1865. године. Сахрањен је у старој неготинској цркви. Вероватно да повученост, доброћудност и благост Епископа Герасима су главни разлози, што није имао већег утицаја на подизање цркава у Епархији. За времена Владике Герасима почело је богословски образовано свештенство смењивати старо нешколовано и на тај начин стварати се у њима сигуран ослонац за интензивнији рад на подизању богомоља онима који су после њега дошли.

ЕВГЕНИЈЕ СИМЕОНОВИЋ Трећи Епископ тимочки (1865-1880.) По свом стасу, држању и начину одевања, педантерији у вршењу дужности, по љубављу за "торжественост" у служењу и појању-један од најбољих представника прве групе учених богослова био је Епископ Евгеније Симеоновић.   Јевтимије у калуђерству Евгеније, рођен је 4. јануара 1815. године у Белој Цркви, онда у Мађарској, а сада у Србији. Основну школу је учио у масту рођења, гимназију у Сремским Карловцима, философију у Пешти к богословију у Вршцу.  У Србију је дошао 1839. године и од 1.августа 1839 до 9. јуна 1841. године био професор богословије као световно лице. Тада је постављен за регистратора у кнежевој канцеларији, да после кратког времена да оставку на државну службу и закалуђери се о Митровдану 1841. године. После тога је поново постављен за професора богословије. Стално на дужности професора богословије, Евгеније је добивао монашке чинове редом.  После смрти Епископа Герасима изабран је и посвећен 26. септембра 1865. године за Епископа тимочког, са седиштем у Неготину. На Епископској столици провео је Евгеније скоро пуних петнаест година. Умро је 24. априла 1880. године од водене болести. Сахрањен је у старој неготинској цркви, премда је још за живота саградио себи гробницу у новој цркви. После готово педесет година његову жељу да му тело почива у новој цркви, која је подигнута за његовог живота, испунио је Епископ Емилијан.

МОЈСИЈЕ ВЕРЕСИЋ Четврти Епископ тимочки (1880-1883.) Краткотрајно његово управљање тимочком Епархијом пада у доба трзавица на највипој црквеној управи и, вероватно, зато није могао оставивити никаквов видног трага на црквеномнапретку у тимочким крајевима. Сем тога он је и сувише кратко време провео у самој средини тимочке Епархије, да би уопште могао оставити какав траг своје делатности. Епископ Мијсије рођен је у Страгарима, у Крагујевачком округу. После свршене основне школе отишао у манастир Благовештење, где је касније пострижен за монаха. Као монаха послао га је Архимандрит Василије у београдску богословију, коју је свршио за две године и постављен за ђакона у Шапцу код Епископа Михаила, који га је послао у Русију, где је свршио кијевску духоовну Академију. Из Русије се вратио 1862. године и постављен је најпре за писара у београдској конзисторији, а потом за професора богословије. Само једну годину, 1867. , био је старешина манастира Драче код Крагујевца, па је поново враћен за професора богословије и унапређен 1868. године за Архимандрита.  После оставке Епископа шабачког Гаврила, опсвећен је Мојсије за Епископа упражњене Епархије 14. септембра 1868. године. Шабачком Епархијом је управљао до 19. октобра 1874. године, када је стављен у пензију. Говорило се тада, да је уклоњен са Епископије, зато, што га је главна контрола оптужила за неке рачунске грешке, које је учинио док је још управљао манастором Драча.  Враћен на службу 10. јуна 1880. и постављен за Епископа упражњене Епархије неготинске. 1883.године одлази на службу државног саветника.

МЕЛЕНТИЈЕ ВУЈИЋ Пети Епископ тимочки (1891-1911.) Тимочка Епархија била је 1886. године укинута званично из финансијских разлога, али свакако и због партијских трвења. Област тимочка је тиме и иначе забачена због саобраћајних веза са осталим крајевима Србије у црквеном погледу била занемарена. Зато је у тимочкој области рад  на црквеном пољу био сасвим застао. Ово стање су добра запазили и ондашњи највиши кругови црквени, када су поновним успостављањем тимочке Епархије 1890. године прегли да на положај тимочког Епископа доведу најспособније лице.То лице био је Мелентије Вујић. Епископ Мелентије, у мирјанству Љубомир Вујић, рођен је 27. јула 1857. године у Осечици срез колубарски. Основну школу је завршио у селу Крчмару, два разреда гимназије у Београду. Са овом школском спремом отишао је најпре у манастир Боговађу, па онда у Враћевшницу, где је пострижен 25. јуна 1877. године и добио име Мелентије. Сутра дан после пострижења рукоположен је у чин ђакона, а 11. децемгра исте године у чин јеромонаха. Као јероманох завршио је богословију у Београду , а за време изгнанства митрополита Михаила отишао овоме у Рушчик, којји га одведе са собом у Русију. У Русији је завршио духовну академију са степеном кандидата богословља, па се врати натраг у отаџбину. По повратку је постављен за ректора богословије у Призрену где је остао све до избора за Епикопа тимочоког.   Мелентије Вујић, изабран је за Епикопа тимочког и посвећен 10 новембра 1891. године у београдској саборној цркви. Резиденција му је била одређена у Зајечару, месту, које је већ једанпут први Епископ морао напустити, а у коме ни он није могао довршити свој пастирски рад и живот. У борби са свима недаћама које је затекао у месту резиденције  и у читавој Епархији, услед неуспеха да свештеничко стање побољша као и услед оронулог здравља, тражио је пензију, коју је добио 15. јуна 1911. године. Као пензионисан повукао се у Свету Гору, где је провео остатак живота у манастиру Хиландару. Умро је 10. новембра 1921. године.

ИРИНЕЈ ЋИРИЋ Шести Епископ тимочки (1919-1921.) Када се неби познавало очајно стање српске цркве после ослобођења тимочке области 1833. године у овој Епархији, оно би ипак било сасвим разумљиво њено стање после петвековне турске владавине овим крајевима. Али скоро би било неразумљиво њено стање после светског рата 1918. године , када се ве би имале у виду улога и значај српског свештенства у националној и просветној служби свога народа. Тај рад познавали су врло добро и окупатори Бугари, па су немилосрдно и дивљачки на гомиле клали прво носиоце националне свести, свештенике , а онда и рушили сваки пплод њихивoг рада: цркве, школе, нарoдне обичаје, славе, народна имена, књиге, протоколе, записе и написе, све што би ма и најмању везу имало са нарадном прошлошћу. Брзо је, само за три године, настала у области већа пустош него раније за пет векова, јер се да би несрећа била већа, више имало тада шта и рушити него раније. И сву ту пустош имало је ослобођење и уједињење народно да што пре реновира. Обнављање ово иишло је у почетку врло тешко. Читави срезови, у потпуном значењу овога назива, нису имали ни једнога свештеника или ако су и имали по једнога, њихов рад имао је да обухвати десетину насеља.   У таквим приликама дошао је за Епископа тимочког Др. Иринеј Ћирић, учени карловачки богослов, чувени проповедник и сам национални страдалник из светског рата.    Др Иринеј Ћирић рођен је 1. маја 1884. године у Сремским Карловцима. Средњу школу је завршио у Новом Саду, па је после положене матуре завршио духовну Академију у Москви. После духовне Академине докторира на филофлошком факултету у Бечу. Замонашио се у манастиру Хопово 1908. године и био придворни патријаршиски ђакон у Сремским Карловцима.  На епископској столици тимочке Епархије остао је Др. Иринеј врло кратко време, од 15 јуна 1919. до 24 новембра 1921. године, када је по молби премештен на бачку Епископију.

ЕМИЛИЈАН ПИПЕРКОВИЋ Седми Епископ тимочки (1922-1970.) Тимочка област, без великих центара, нема ни материјалних ни духовних удобности онолико, колико тога имају неке друге области наше отаџбине. Посејана још у римско доба многобројним градићима и кулама, она је за време турске владавине била разрушена и дочекала ословођење 1883. године са малим бројем црквица и капела, од насилничког ока склоњеним чатмарама и брвнарама. Остављена дуго времена после ослобођења без саобраћајних веза са осталим крајевима, она је и у првом и у другом светском рату имала једну од најгорих судбина.      За такву средину изабрао је Архијерејски сабор Епископа Др. Емилијана Пиперковића садмог Епископа тимочког. Др. Емилилијан Пиперковић рођен је 23. августа 1886. године у Липљану на Косову. Нижу гимназију завршио је у Солуну и богословију на Халки код Цариграда. После завршене богословије изабран је за питомца Архијерејског сабора Краљевине Србије, да заврши теолошки факултет у Атини. У монаштво је ступио 1911. године и рукоположен за ђакона 15. августа исте године, а за јеромонаха 29. juna 1920. године. Од 1910. до 1913. године био је писар Митрополије и наставник гимназије у Скопљу. 2. априла постављен је за наставника битољске гимназије стим да врши дужност секретара ондашњег Митрополита српског Димитрија на Крфу. За суплента реалке у Београду постављен је у октобру 1920. године па већ 5. октобра исте године премештен у богисловије Светог Саве у Сремским Карловцима. За професора исте богословије унапређен је 22. марта 1921. године  са кога је положаја дошао на престо тимочке Епархије. Посвећен је за Епископа 23. јануара 1922. године. Свечано устоличење на Епископски престо извршено је тек 27. марта 1922. услед тадашњих оправки двора у Зајечару. Епископ Емилијан упокојио се --- 1970. године у Зајечару где у цркви и почива.

МЕТОДИЈЕ МУЖДЕКА Осми Епископ тимочки (1970-1977.) Епископ Методије (у свету Милан Муждека) рођан је 2. фебруара 1912. године у селу Хајтићу код Глине од оца Стевана и мајке Марије.        Основну школу завршио је у Хајтићу, гимназију у Глини, а богословију у Битољу. На Богословском факултету је дипломирао 1939. и исте године примио монашки чин у манастиру Раковица. У чин јерођакона рукоположен је у априлу месецу исте године, а у чин презвитера у јулу месецу. Протосинђелом је постао 1947, а Архимандритом 1955. године.  До избора за Епископа био је професор богословије у Призрену (1939-1941), катихета Пете мушке гимназије у Београду (1941-1947.), професор богословије у Призрену (1947-1951.), у манастиру Раковица (1951-1955.) и ректор богословије у Призрену (1955-1971.). За Епископа тимочког хиротонисан је 4. јула 1971. Његов Архипастирски рад убрзо је прекинут болешћу. Умро је 20 фебеуара 1977. у Београду, а сахрањен у манастиру Буково.

МИЛУТИН СТОЈАДИНОВИЋ Девети Епископ тимочки (1977-1992.)  Епископ Милутин (у свету Марко Стојадиновић), рођен је у Горњем Ковиљу 23. јула 1918. године. Завршио је Богословију Светога Саве у манастиру Раковици, а Богословски факултет уБеограду. Замонашен је по чину мале схиме у манастиру Гргетегу 10. августа 1939. године. У чин ђакона рукоположио га је 27. септембра 1940. Епископ нишки Јован, а у чин презвитера на Преображење 1945. године Епископ будимљански Валеријан. Пре избора за Епископа био је намесник манастира Гргетега, економ патријаршиског двора у Сремским Карловцима, вероучитељ, старешина манастира Крушедола, помоћник управника патријаршиског двора у Београду, чиновник Епархије сремске, професор Богословија у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је постао и првим послератним ректором. Одликован је достојанством синђела, чином протосинђела и архимандрита. Изабран је за Епископа тимочког 1977. године и хиротонисан у Саборној београдској цркви 10. јула исте године.  Епископ Милутин преминуо је 20 септембра 1992. године и сахрањен у манастиру Суводолу.

http://www.eparhija-timocka.org/