Подигнута између 1832. и 1834. године као придворна црква уз конак, црква Светих апостола Петра и Павла сматра се највишим стваралачким дометом и најпотпунијим градитељским изразом црквене архитектуре из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. О њеној изградњи бринули су исти неимари који су радили на Конаку кнеза Милоша – Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.
По облику и богатој декорацији на каменим фасадама, ова црква представља најрепрезентативнију сакралну грађевину тог времена. Својим архитектонским решењем црква је везана за старе, средњовековне градитељске узоре, док се у изгледу западне фасаде и звоника уочава примена упрошћених барокних облика. Конципирана је као једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом и две правоугаоне певнице. На западној страни налази се припрата над којом је двоспратни звоник. На фасадама, рашчлањеним пиластрима повезаним двоструким фризом аркада, најдекоративније обрађени детаљ представљају архиволте западног и јужног портала са флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, изведеним у плитком рељефу. Украшавање ентеријера, првенствено иконостаса, поверено је земунском сликару Константину Лекићу, зографу Јањи Молеру и сликару Димитрију Јакшићу. Данашњи иконостас, постављен за време владавине кнеза Милана Обреновића 1874. године, осликали су Стеван Тодоровић и Никола Марковић.
Одлука Уметничког музеја бр. 1108
од 02.12.1946.
Нема коментара:
Постави коментар