ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН

Захарије Орфелин је био најбољи зналац метрике и поетике међу српским песницима. Песме су писане на рускословенском и српском народном језику. Песме су љубавне, мисаоне, патриотске, родољубиве и религиозне. Орфелин је био најбољи српски графичар 18 века, "а у томе није био надмашен ни у 19 веку". А био је је, истиче Лаза Ћурчић, и бољи историчар од Јована Рајића; први је уређивао српске календаре и био први уредник првог српског часописа. Његово "Житије Петра великог" читао је и користио сам Пушкин, а да није знао аутора.

Пакрачки владика Јосиф Шакабента довео је 1783 болесног Захарија Орфелина из Беча у Пакрац а потом у Нови Сад. Доводећи га из Беча Шакабенда је обећао да ће му дати новац да покрије дугове Јакобу Шмуцеру за отискивање бакрорезних илустрација за "Вечни календар" и бакрирезну графику "Христос пред Богом оцем моли за спас грешника"

Године 1757 Захарије Орфелин је "испевао, исписао, насликао инцијале и насликао минијатуре за песнички поздрав Мојсеју Путнику. Следеће, 1758 Орфелин је започео са умножавањем бакрорезом и песму посвећену архиепископу и митрополиту Павлу Ненадовићу. Године 1783 Захарије Орфелин је "објавио и последње књиге и последњу графику. За објављивање "Вечног календара" помогао му је са 50 дуката Сава Вуковић, оснивач Новосадске гимназије, а за умножавање последње графике помогао му је владика Јосиф Шакабента.

Умро је 1785 године.