Јефрем Бојовић (Мишевићи, 1851 — Чачак, 3. јун 1933) је био шабачки 1920. и жички епископ 1920-1933. Службовао је као професор Богословије 31 годину и предавао литургику, руски језик, канонско право, апологетику и науку хришћанску. Хонорарно је предавао веронауку у Првој и Трећој београдској гимназији и у стручним школама. Пензионисан је 1911. године. Заједно са својим братом војводом Петром Бојовићем прешао је пешке преко Албаније током Првог светског рата.
Замонашио се 28. фебруара 1920. године у манастиру Раковица. У чин јерођакона и чин јеромонаха посвећен је 29. фебруара и 1. марта исте године. За епископа шабачког посвећен је 8. марта 1920. у Саборној цркви у Београду. Када се упразнио трон епархије жичке одласком Николаја за епископа охридског, Јефрем је 17. новембра 1920. премештен на то место.
Умро је 3. јуна 1933. године у Чачку. Сахрањен је у манастиру Студеницa.
Milorad Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар