Vladika Nikolaj Velimirović

Svi oni koji su dobro poznavali Nikolaja kažu da u Srbiji od svetog Save nije bilo čovek "jače vere" od harizmatičnog tvoraca uticajnog bogomoljačkog pokreta između dva svetska rata. Na sagovornike je ostavljao utisak "bogom nadahnutog čovek". Sjajnih, velikih okruglih proročkih očiji, krupan i čvrst, crn u tenu, Nikolaj je plenio svojom pojavom. Sjajan besednik i "odličan znalac srpskog nije se ustručavao da upotrebljava strane reči kao bi svoju jezgrovitu i kristalno jasnu misao učinio do kraja fascinantnom". Po Stojmiroviću, koji je dobro upoznao Nikolaja, on je bio "najveći hrišćanski pisac, besednik i mislilac u celome hrišćanstvu XX veka". U londonskoj katedrali Svetog Pavla Nikolaj je tridesetih godina dvadesetog veka držao čuvene propovede na koje je dolazio ondašnji krem engleskog visokog društva da ga sluša i da mu se divi.

Nikolaj je bio neobično otvoren i predusretljiv. Izražavao se mirno, logično i odmereno. Znao je da svaku "stvar postavi na svoje mesto sa autoritetom velikoga znalca svih teoloških i filosofskih disciplina". A kao čovek, a prema svedočenju njegovih savremenika, doktor Nikolaj, kako su ga zvali, bio je neobično skroman. Oblačio se jednostavno. Njegova mantija je bila "vunena. i prosta", na glavi je uvek imao izbledelu panakamilovku, a u ruci neke obične "crne brojanice ili struk bosiljka". Nosio je dugu kosu i bradu, koju "nije potkresivao, i koju je često gladio i zbijao u šiljak". Imao je i nekoliko jednostavnih i  prostih štapova koje su mu "deljali i poklanjali monasi i seljaci". Živeo strogim kaluđerskim životom i bio apsolutno neporočan. Jeo je "oskudno, pio umereno, spavao u neudobnoj postelji, po ceo dan čitao, pisao ili razgovarao i vršio sva bogosluženja savesno i bez skraćivanja".

Nikolaj je bio, kako svedoči skopski mitropolit Josif, i pomalo "fantazija i nerealan", a kao "crkveni administrator loš". Uz sve to bio je i "neobično lakoveran, jer je verovao da su drugi pobožni kao i on, pa ga je mogao  prevariti i najobičniji licemer". Ali, kao propovednik u crkvi bio je nenadmašan i od "njegovog oštrog baritona svi su se plašili".