недеља, 5. јул 2015.

Вук Караџић: Уредбе за свештенство


Уредбе за свештенство

Још 1816 године 18. Февруарија изда се у Београду „из канцеларије народа Сербскаго“ уредба (с потписом Милошевим, Ужичкога митрополита Мелентија Никшића, и Враћевшничког архимандрита Мелентија Павловића), колико ће узимати владике, колико ли лопови, и то:
а) Владика да узима
 грошипаре
Од манастира (на годину)25
 „  цркве1220
А цркве под кесим (аренду) да се више не могу давати.
За рукоположеније100
Од сваког попа на годину10
1-ве венчанице2
2-ге     „4
3-ће     „6
Мирије од куће на годину6
Димнице од куће на годину14
б) Попови да узимају:
За крштење чарапе или120
 „  крштење од кума10
 „  велико опело од имућна10
 „    „      „    „  сиромашнијег5
 „  мало опело (до 7 година)2
 „  масла или на свештеника по1
 „  велику молитву1
 „  малу    „20
 „  свећење водице12
 „  прекаду12
 „  венчање 1-во (с владичиним)3
 „     „    2-го        „6
 „     „    3-ће        „8
Бира од сељака по 12 ока од ожењене главе (или према времену да се процени у новце), а од варошана по120
[23]
Сад је један грош 12 крајцара у сребру, а у грошу има 40 пара.
Године 1823 изда се владикама ова уредба: Високопреосвјаштењејши Господине! Архипастиру високопочитајеми!
Будући да је народ у предложенијама својим на височајшу Порту између прочи и једну важну точку представио, у којој изјављује жељу всемилостивејшему Султану да би данак, који је он (народ) до сад под разним именима и у различита времена давао, у једну главну суму саставио, и под једним именом у хазну своју примао; овим велим поводом, а особито зато, да би истребити издавна заведена, злоупотребленија Архијереја о којим довољно сведоче и тужбе свјаштенства нашега у канцеларији Мојој находеће се; за неопходимо нужно судио сам, и за Ваш Архијерејски данак у собранију нашем 13-га и 14-га Декемвра прошасте године посоветовати се с кнезовима, нахијским старејшинама, и посланим од народа целога пашалука кметовима. У којем собранију сви согласно судисмо определити Архијерејима пашалука овога уместо до сад купљене по народу димнице и прочи прихода:

 гроши
1) Постојану годишњу плату састојећу из18,000
од које суме припада им месечно1,500
2) За рукоположеније во свјаштеника50
и кад синђелију преда свјаштенику50
3) За антимис или за плаштеницу12
а за освјаштеније церкве100
4) Када кому свјаштенику или христјанину гроб посети, или га опева по закону, остаје на погодби Архијереја и сродника усопшега.
5) Продавање нурија свјаштеницима, купљење димнице и мирије задржава Правитељство наше на своје расположеније; а давање нурија под кесим или аренду уништожава оно са свим.
6) Дуг који имају Архијереји Србије свјатој великој церкви плаћати,[24]прима владеније наше, да исплаћује оној из сопствени прихода своји по погодби, коју оно (владјеније) с великом церквом учини.
[24]
Дуга тога, које су различне владике још одавно начиниле, има до сад 137,433 гроша, на који Српске две владике (Београдскога пашалука) морају плаћати на годину око 20.000 гроша интереса с миријом. Но овај дуг могу поменуте владике у напредак и умножити, особито кад какав нови постане владика, па нема новаца, и то ни један не узаимље на себе, него на епархију, која остаје дужна и кад он умре или се премести из ње.
7) Приход од печата, које ће Архијереји издавати Протопресвитерима, а ови онима, који се женили буду, служиће Протопресвитерима за награду труда њима.
8) Господа Архијепископи из себи назначене плате обдржаваће своје Протосинђеле, Архиђаконе и Секретаре пристојно.
9) Г. Архијепископу Београдском, находећем се при мени и у Београду при ч. везиру, и имајућем зато више трошка од Епископа Ужичког, опредељује се на овакве трошкове, како од мене, тако и од потомака Моји јежегодишње, преко уречени у 1 § 18,000 гроша, јоште 2,000 гроша.
Ове приходе опредељујући Ми Господи Архијерејима, не упуштамо се претписивати им или паче забрањивати, узети својевољно поднешени им од кога дар у новцу или у чему било, за молитве болним, или освјаштеније воде и проч. — Нити забрањујемо, да, што више, препоручујемо и молимо Господу Архијепископе, почесто у епархију своју исходити, поради поученија свјаштеника и народа.
На оваково Моје и народно предложеније, потврђено у реченом собранију нашем, надам се, да ће Господа Архијепископи наши драговољно сагласити се; с тим више, што ће себи труда заштедити, а особито избегнути сваког угњетенија Народа, које је првим злоупотребљенијама уведено било.
На које молим Господу Архијепископе, у име держанаго собранија нашего, да се објасне писмено, соглашавају ли се они на ово учињено им предложеније, или у противном случају, да се постарамо, познаним нам путем ово дело окончати.
Препоручујући се свјатим молитвам Вашим, остајем у Крагојевцу 20 Јануара 1823.
№ 97.(М. П.)к услугам готови
Милош Обреновић
Сербији Књаз.“

Владике с овом уредбом не буду задовољне, него се стану тужити (особито тајно) и изван Србије, јер су они (сваки) по пређашњем обичају од саме димнице добијали мало мање од 30.000 гроша. Света велика црква у Цариграду из најпре се покаже, да пристаје на то, и у име дуга прими нешто новаца; но после и она удари на траг. Тако после повелике распре и свађе укине се ова уредба 1825 године; а за попове одреди се наново (те исте године 2-га Јунија под № 999.) с договором свештенства из обе епархије, да узимају: свештенства из обе епархије, да узимају:
 грошипаре
За зламење10
 „  крштење чарапе или1
 „     „    од кума10
 „  велико опело од имућна10
 „     „     „   од средњег5
 „     „     „   од сироманишта
 „     „     „   за дете2
 „  масла од кнезова и главни трговаца6
 „    „   од осталог народа3
 „  велику молитву2
 „  малу    „   20
 „  свећење водице на месец12
 „  прекаду12
 „     „    у вароши (по старом обичају)20
 „  спомен мртви за 40 дана20
 „     „   мртви за по године1
 „     „   мртви за годину120
Бир по пређашњем обичају.

Нема коментара:

Постави коментар