Вук Караџић: Уредбе за свештенство

Уредбе за свештенство

Још 1816 године 18. Февруарија изда се у Београду „из канцеларије народа Сербскаго“ уредба (с потписом Милошевим, Ужичкога митрополита Мелентија Никшића, и Враћевшничког архимандрита Мелентија Павловића), колико ће узимати владике, колико ли лопови, и то:

а) Владика да узима
	гроши	паре
Од манастира (на годину)	25	—
„  цркве	12	20
А цркве под кесим (аренду) да се више не могу давати.
За рукоположеније	100	—
Од сваког попа на годину	10	—
1-ве венчанице	2	—
2-ге     „	4	—
3-ће     „	6	—
Мирије од куће на годину	—	6
Димнице од куће на годину	1	4
б) Попови да узимају:
За крштење чарапе или	1	20
„  крштење од кума	—	10
„  велико опело од имућна	10	—
„    „      „    „  сиромашнијег	5	—
„  мало опело (до 7 година)	2	—
„  масла или на свештеника по	1	—
„  велику молитву	1	—
„  малу    „	—	20
„  свећење водице	—	12
„  прекаду	—	12
„  венчање 1-во (с владичиним)	3	—
„     „    2-го        „	6	—
„     „    3-ће        „	8	—
Бира од сељака по 12 ока од ожењене главе (или према времену да се процени у новце), а од варошана по	1	20

[23]

Сад је један грош 12 крајцара у сребру, а у грошу има 40 пара.

Године 1823 изда се владикама ова уредба: Високопреосвјаштењејши Господине! Архипастиру високопочитајеми!
Будући да је народ у предложенијама својим на височајшу Порту између прочи и једну важну точку представио, у којој изјављује жељу всемилостивејшему Султану да би данак, који је он (народ) до сад под разним именима и у различита времена давао, у једну главну суму саставио, и под једним именом у хазну своју примао; овим велим поводом, а особито зато, да би истребити издавна заведена, злоупотребленија Архијереја о којим довољно сведоче и тужбе свјаштенства нашега у канцеларији Мојој находеће се; за неопходимо нужно судио сам, и за Ваш Архијерејски данак у собранију нашем 13-га и 14-га Декемвра прошасте године посоветовати се с кнезовима, нахијским старејшинама, и посланим од народа целога пашалука кметовима. У којем собранију сви согласно судисмо определити Архијерејима пашалука овога уместо до сад купљене по народу димнице и прочи прихода:

	гроши
1) Постојану годишњу плату састојећу из	18,000
од које суме припада им месечно	1,500
2) За рукоположеније во свјаштеника	50
и кад синђелију преда свјаштенику	50
3) За антимис или за плаштеницу	12
а за освјаштеније церкве	100

4) Када кому свјаштенику или христјанину гроб посети, или га опева по закону, остаје на погодби Архијереја и сродника усопшега.
5) Продавање нурија свјаштеницима, купљење димнице и мирије задржава Правитељство наше на своје расположеније; а давање нурија под кесим или аренду уништожава оно са свим.
6) Дуг који имају Архијереји Србије свјатој великој церкви плаћати,^[24]прима владеније наше, да исплаћује оној из сопствени прихода своји по погодби, коју оно (владјеније) с великом церквом учини.
[24]

Дуга тога, које су различне владике још одавно начиниле, има до сад 137,433 гроша, на који Српске две владике (Београдскога пашалука) морају плаћати на годину око 20.000 гроша интереса с миријом. Но овај дуг могу поменуте владике у напредак и умножити, особито кад какав нови постане владика, па нема новаца, и то ни један не узаимље на себе, него на епархију, која остаје дужна и кад он умре или се премести из ње.

7) Приход од печата, које ће Архијереји издавати Протопресвитерима, а ови онима, који се женили буду, служиће Протопресвитерима за награду труда њима.
8) Господа Архијепископи из себи назначене плате обдржаваће своје Протосинђеле, Архиђаконе и Секретаре пристојно.
9) Г. Архијепископу Београдском, находећем се при мени и у Београду при ч. везиру, и имајућем зато више трошка од Епископа Ужичког, опредељује се на овакве трошкове, како од мене, тако и од потомака Моји јежегодишње, преко уречени у 1 § 18,000 гроша, јоште 2,000 гроша.
Ове приходе опредељујући Ми Господи Архијерејима, не упуштамо се претписивати им или паче забрањивати, узети својевољно поднешени им од кога дар у новцу или у чему било, за молитве болним, или освјаштеније воде и проч. — Нити забрањујемо, да, што више, препоручујемо и молимо Господу Архијепископе, почесто у епархију своју исходити, поради поученија свјаштеника и народа.
На оваково Моје и народно предложеније, потврђено у реченом собранију нашем, надам се, да ће Господа Архијепископи наши драговољно сагласити се; с тим више, што ће себи труда заштедити, а особито избегнути сваког угњетенија Народа, које је првим злоупотребљенијама уведено било.
На које молим Господу Архијепископе, у име держанаго собранија нашего, да се објасне писмено, соглашавају ли се они на ово учињено им предложеније, или у противном случају, да се постарамо, познаним нам путем ово дело окончати.
Препоручујући се свјатим молитвам Вашим, остајем у Крагојевцу 20 Јануара 1823.

№ 97.

(М. П.)

к услугам готови Милош Обреновић Сербији Књаз.“

Владике с овом уредбом не буду задовољне, него се стану тужити (особито тајно) и изван Србије, јер су они (сваки) по пређашњем обичају од саме димнице добијали мало мање од 30.000 гроша. Света велика црква у Цариграду из најпре се покаже, да пристаје на то, и у име дуга прими нешто новаца; но после и она удари на траг. Тако после повелике распре и свађе укине се ова уредба 1825 године; а за попове одреди се наново (те исте године 2-га Јунија под № 999.) с договором свештенства из обе епархије, да узимају: свештенства из обе епархије, да узимају:

	гроши	паре
За зламење	—	10
„  крштење чарапе или	1	—
„     „    од кума	—	10
„  велико опело од имућна	10	—
„     „     „   од средњег	5	—
„     „     „   од сирома	ништа
„     „     „   за дете	2	—
„  масла од кнезова и главни трговаца	6	—
„    „   од осталог народа	3	—
„  велику молитву	2	—
„  малу    „	—	20
„  свећење водице на месец	—	12
„  прекаду	—	12
„     „    у вароши (по старом обичају)	—	20
„  спомен мртви за 40 дана	—	20
„     „   мртви за по године	1	—
„     „   мртви за годину	1	20
Бир по пређашњем обичају.