среда, 20. октобар 2010.
уторак, 19. октобар 2010.
МАНАСТИРИ
БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир са испосницом (крај 14. века) – Први помен манастира Благовештња датира из 1428. године, а везан је за преписивачку делатност.
Благовештење представља мањи манастирски комплекс подигнут на скученом простору који се степенасто спушта до пута. На читавом комплексу обављена су археолошка истраживања праћена конзерваторско-рестаураторским радовима. Манастирски комплекс је био ограђен одбрамбеним зидовима, а осим цркве (од помоћних манастирских објеката) откривене су још трпезарија, пекара и грнчарска радионица. Основа цркве је у облику типичног моравског триконхоса са припратом на западу. Купола се ослањала на четири пиластра. У олтарској апсиди откривена је дводелна часна трпеза. Унутрашњост је била украшена живописом, а под поплочан опекама. Од делова архитектонске пластике сачуван је фрагмент лучног надвратника рељефно украшен мотивом преплета.
Источно од олтарске апсиде у зазиданој пространој пећини налазила се ИСПОСНИЦА у три нивоа, чији се улаз налазио 3-4 м од нивоа терена. На зиду је било и шест прозорских отвора.
ГОРЊАК, манастир са испосницом (1378-9. год.) је једини манастир, у излазном делу Горњачке клисуре, који је смештен на левој обали Млаве и у коме се живот одвијао без прекида. Подигнут је као владарска задужбина кнеза Лазара, који је манастир даривао исихасти Григорију Синаиту Млађем. Ваведењска црква са триконхалном основом, наосом и куполом – припада моравском стилу. Унутрашњост цркве је живописана у 18. веку. Живопис је средином 19. века обновио Живко Павловић ''молер'' из Пожаревца. Тада су дозидани припрата, звоник и трем. Саркофаг са моштима Григорија Синаита Млађег од 1953. године налази се у ниши северног зида дозидане припрате. Јужно од цркве, према Млави, подигнут је 1967. нови конак.
У комплексу манастира Горњака, непосредно изнад главне цркве, налази се, у великој пећини, ИСПОСНИЦА – капела светог Григорија Синаита, посвећена св. Николи. У основи је једнобродна са полукружном апсидом на истоку. Има делимично сачуван живопис који је настао у периоду од краја 14. до почетка 16. века.
ВИТОВНИЦА (14-15. век) – манастир с црквом посвећеном Успењу пресвете Богородице, смештен је на десној обали истоимене реке око 10 км источно од Петровца на Млави. Према народном предању цркву је подигао краљ Милутин крајем 13. века. Манастирска црква је подигнута у стилу моравске архитектуре у облику сажетог триконхоса, са наосом и двема припратама. Спољашња припрата са звоником, дозидана је средином 19. века. Над централним простором је купола на осмостраном тамбуру кога придржавају четири пиластра. Испод профилисаног кровног венца, фасада је са северне, источне и јужне стране украшена низом слепих аркада. Унутрашњи простор су украсили живописом, браћа, Иван и Милија Марковић, 1856. године. Остаци старог живописа, можда из времена подизања цркве, налазе се на своду куполе.
На северном зиду припрате налази се накнадно узидана камена плоча из 1218. године са натписом на старојерменском и старословенском језику, исте садржине.
МИТРОПОЛИЈА (крај 14. века) – У историјским изворима из 15. века манастир се више пута спомиње под именом Свети Никола. Будући да се у народу сачувао назив митрополија не би требало искључити могућност да је у једном тренутку у великој цркви браничевског Ждрела столовао браничевски епископ, који је због нестабилних историјских прилика ту премештен из пограничног Браничева.
Овај манастирски комплекс чине остаци једне веће цркве, рушевине некадашњег конака и остаци утврђења. Систематски је истражена само црква, која је подигнута на старом гробљу. Има облик моравског триконхоса са накнадно призиданом спољашњом припратом на западу. Четири ступца у наосу носили су масивну куполу. Нађено је неколико комада декоративне камeне пластике, а на поду спољашње припрате делови велике, камене розете.
РЕШКОВИЦА (крај 14. – почетак 15. века) – остаци манастира налазе се на периферији села Бистрице и Ждрела. Смештен је на десној обали истоимене реке, у подножју планине Вукан. Осим цркве, на терену су видљиви остаци помоћних манастирских објеката и бедема који их је опасивао. Према историјским изворима манастирска црква је посвећена св. Тројици. У основи има облик моравског триконхоса са наосом и припратом на западу. Архитектонски остаци указују да црква није имала куполу.
На простору манастирског комплекса недавно је сазидан конак, а североисточно од старе цркве подигнута је нова.
ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ПРЕЧИСТЕ или МАЛА ЦРКВА (ОКО 1320-1452. године) је најстарија сакрална грађевина у Горњачккој клисури. Налази се око 100 м источно од Митрополије изнад извора ''Ладне воде''. У целини су археолошки истражени унутрашњост цркве и непосредна околина. Упоредо су рађени конзерваторски и рестаураторски радови. Црква је подигнута по угледу на скромније црквене грађевине рашке школе. Она је једнобродна грађевина правоугаоне основе са апсидом на истоку. Са западне стране накнадно је призидана припрата у ширини наоса. На зидовима су очувани делови живописа настали током друге половине 14. века. У наосу цркве откривено је осам гробова и четири надгробне плоче са натписима.
Сажимањем података са надгробних плоча истраживачи су установилии да су ту сахрањени ктитори цркве – важне и значајне личности, кoји су владали овим простором пре Лазара Хребељановића. Тако, на основу епитафа, знамо да су господари Ждрела од половине 14. века били Десисалићи.
Црква Богородице Пречисте по свом доминантном положају у Клисури представљала је централно сакрално место Ждрела и својеврстан властелински породични маузолеј.
http://www.muzej-petrovacnamlavi.org.rs/manastiri.html
БЛАГОВЕШТЕЊЕ, манастир са испосницом (крај 14. века) – Први помен манастира Благовештња датира из 1428. године, а везан је за преписивачку делатност.
Благовештење представља мањи манастирски комплекс подигнут на скученом простору који се степенасто спушта до пута. На читавом комплексу обављена су археолошка истраживања праћена конзерваторско-рестаураторским радовима. Манастирски комплекс је био ограђен одбрамбеним зидовима, а осим цркве (од помоћних манастирских објеката) откривене су још трпезарија, пекара и грнчарска радионица. Основа цркве је у облику типичног моравског триконхоса са припратом на западу. Купола се ослањала на четири пиластра. У олтарској апсиди откривена је дводелна часна трпеза. Унутрашњост је била украшена живописом, а под поплочан опекама. Од делова архитектонске пластике сачуван је фрагмент лучног надвратника рељефно украшен мотивом преплета.
Источно од олтарске апсиде у зазиданој пространој пећини налазила се ИСПОСНИЦА у три нивоа, чији се улаз налазио 3-4 м од нивоа терена. На зиду је било и шест прозорских отвора.
ГОРЊАК, манастир са испосницом (1378-9. год.) је једини манастир, у излазном делу Горњачке клисуре, који је смештен на левој обали Млаве и у коме се живот одвијао без прекида. Подигнут је као владарска задужбина кнеза Лазара, који је манастир даривао исихасти Григорију Синаиту Млађем. Ваведењска црква са триконхалном основом, наосом и куполом – припада моравском стилу. Унутрашњост цркве је живописана у 18. веку. Живопис је средином 19. века обновио Живко Павловић ''молер'' из Пожаревца. Тада су дозидани припрата, звоник и трем. Саркофаг са моштима Григорија Синаита Млађег од 1953. године налази се у ниши северног зида дозидане припрате. Јужно од цркве, према Млави, подигнут је 1967. нови конак.
У комплексу манастира Горњака, непосредно изнад главне цркве, налази се, у великој пећини, ИСПОСНИЦА – капела светог Григорија Синаита, посвећена св. Николи. У основи је једнобродна са полукружном апсидом на истоку. Има делимично сачуван живопис који је настао у периоду од краја 14. до почетка 16. века.
ВИТОВНИЦА (14-15. век) – манастир с црквом посвећеном Успењу пресвете Богородице, смештен је на десној обали истоимене реке око 10 км источно од Петровца на Млави. Према народном предању цркву је подигао краљ Милутин крајем 13. века. Манастирска црква је подигнута у стилу моравске архитектуре у облику сажетог триконхоса, са наосом и двема припратама. Спољашња припрата са звоником, дозидана је средином 19. века. Над централним простором је купола на осмостраном тамбуру кога придржавају четири пиластра. Испод профилисаног кровног венца, фасада је са северне, источне и јужне стране украшена низом слепих аркада. Унутрашњи простор су украсили живописом, браћа, Иван и Милија Марковић, 1856. године. Остаци старог живописа, можда из времена подизања цркве, налазе се на своду куполе.
На северном зиду припрате налази се накнадно узидана камена плоча из 1218. године са натписом на старојерменском и старословенском језику, исте садржине.
МИТРОПОЛИЈА (крај 14. века) – У историјским изворима из 15. века манастир се више пута спомиње под именом Свети Никола. Будући да се у народу сачувао назив митрополија не би требало искључити могућност да је у једном тренутку у великој цркви браничевског Ждрела столовао браничевски епископ, који је због нестабилних историјских прилика ту премештен из пограничног Браничева.
Овај манастирски комплекс чине остаци једне веће цркве, рушевине некадашњег конака и остаци утврђења. Систематски је истражена само црква, која је подигнута на старом гробљу. Има облик моравског триконхоса са накнадно призиданом спољашњом припратом на западу. Четири ступца у наосу носили су масивну куполу. Нађено је неколико комада декоративне камeне пластике, а на поду спољашње припрате делови велике, камене розете.
РЕШКОВИЦА (крај 14. – почетак 15. века) – остаци манастира налазе се на периферији села Бистрице и Ждрела. Смештен је на десној обали истоимене реке, у подножју планине Вукан. Осим цркве, на терену су видљиви остаци помоћних манастирских објеката и бедема који их је опасивао. Према историјским изворима манастирска црква је посвећена св. Тројици. У основи има облик моравског триконхоса са наосом и припратом на западу. Архитектонски остаци указују да црква није имала куполу.
На простору манастирског комплекса недавно је сазидан конак, а североисточно од старе цркве подигнута је нова.
ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ПРЕЧИСТЕ или МАЛА ЦРКВА (ОКО 1320-1452. године) је најстарија сакрална грађевина у Горњачккој клисури. Налази се око 100 м источно од Митрополије изнад извора ''Ладне воде''. У целини су археолошки истражени унутрашњост цркве и непосредна околина. Упоредо су рађени конзерваторски и рестаураторски радови. Црква је подигнута по угледу на скромније црквене грађевине рашке школе. Она је једнобродна грађевина правоугаоне основе са апсидом на истоку. Са западне стране накнадно је призидана припрата у ширини наоса. На зидовима су очувани делови живописа настали током друге половине 14. века. У наосу цркве откривено је осам гробова и четири надгробне плоче са натписима.
Сажимањем података са надгробних плоча истраживачи су установилии да су ту сахрањени ктитори цркве – важне и значајне личности, кoји су владали овим простором пре Лазара Хребељановића. Тако, на основу епитафа, знамо да су господари Ждрела од половине 14. века били Десисалићи.
Црква Богородице Пречисте по свом доминантном положају у Клисури представљала је централно сакрално место Ждрела и својеврстан властелински породични маузолеј.
http://www.muzej-petrovacnamlavi.org.rs/manastiri.html
ЛИТИЈА, око 1930
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=620#comment-7181
петак, 15. октобар 2010.
среда, 13. октобар 2010.
konkordat
Кнез Павле Карађорђевић и надбискуп Бауер водили су разговор о мерама за сређивање односа између римокатоличке цркве и државе, Бауер је тражио да се распусте масонске ложе и закључи конкордат. Кнез Павле је обећао да ће католичкој цркви у већој мери изаћи у сусрет. Први потез Стојадиновићеве владе ишли су у том правцу. По Стојадиновићевом налогу, министар правде Људевит Ауер, католик из Сиска је пре поласка за Рим посетио Патријарха Варнаву Росића, текст конкордата био је достављен српском патријарху али СПЦ није консултована о овом питању. Министар Ауер је потписао конкордат, у Риму, 25. јула 1935. године. О потписивању конкордата, Стојадиновићева влада и Ватикан издали су своја саопштења. У саопштењу Стојадиновићеве владе изнето је да ће се конкордатом спровести, "Уставом код нас усвојена, равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама." Посебно је наведено да се Света Столица обавезала да ће поштовати југословенске државне интересе приликом попуњавања црквених положаја, нарочито оних најважнијих. Ватиканско саопштење садржало је више детаља. Ни Југословенска, ни Ватиканска страна није текст Конкордата ставила на увид јавности због давања примата католичкој над православном црквом у Југославији. Потписивање Конкордата прошло је без реакције у југословенској јавности. У међувремену, копија конкордата извађена је из фиоке патријарха Варнаве. Вероватно подстакнуут од неког из опозиције.
Кнез Павле Карађорђевић и надбискуп Бауер водили су разговор о мерама за сређивање односа између римокатоличке цркве и државе, Бауер је тражио да се распусте масонске ложе и закључи конкордат. Кнез Павле је обећао да ће католичкој цркви у већој мери изаћи у сусрет. Први потез Стојадиновићеве владе ишли су у том правцу. По Стојадиновићевом налогу, министар правде Људевит Ауер, католик из Сиска је пре поласка за Рим посетио Патријарха Варнаву Росића, текст конкордата био је достављен српском патријарху али СПЦ није консултована о овом питању. Министар Ауер је потписао конкордат, у Риму, 25. јула 1935. године. О потписивању конкордата, Стојадиновићева влада и Ватикан издали су своја саопштења. У саопштењу Стојадиновићеве владе изнето је да ће се конкордатом спровести, "Уставом код нас усвојена, равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама." Посебно је наведено да се Света Столица обавезала да ће поштовати југословенске државне интересе приликом попуњавања црквених положаја, нарочито оних најважнијих. Ватиканско саопштење садржало је више детаља. Ни Југословенска, ни Ватиканска страна није текст Конкордата ставила на увид јавности због давања примата католичкој над православном црквом у Југославији. Потписивање Конкордата прошло је без реакције у југословенској јавности. У међувремену, копија конкордата извађена је из фиоке патријарха Варнаве. Вероватно подстакнуут од неког из опозиције.
четвртак, 7. октобар 2010.
петак, 1. октобар 2010.
Пријавите се на:
Постови (Atom)