уторак, 26. април 2011.
субота, 23. април 2011.
среда, 20. април 2011.
субота, 16. април 2011.
петак, 15. април 2011.
четвртак, 14. април 2011.
среда, 13. април 2011.
понедељак, 11. април 2011.
недеља, 10. април 2011.
петак, 8. април 2011.
JOVAN ILIĆ (1933–1975
JOVAN ILIĆ (1933–1975)
Rođenjem i zavičajem čovek sa juga Srbije, iz mesta Dojkinci, koje je opevano u narodnoj pesmi jer se nalazi nedaleko od „majke hajduka“, Stare Planine. Sin rodoljuba i uglednog domaćina Apostola Ilića, rođen je 27. decembra 1883, a Beogradsku bogosloviju je završio 1902. godine. Bio je najpre učitelj u zavičaju: Dojkincima, Zavoju, Kamenici i Rsovcima. Episkop Domentijan ga je 1911. rukopoložio u čin đakona, docnije i za sveštenika, postavivši ga za paroha rsovačkog. Godine 1913. diplomira na Starokatoličkom fakultetu u Bernu, a 1921. na istoj visokoj školi stiče zvanje doktora bogoslovskih nauka. Krajem 1925. izabran, a 21. marta 1926. hirotonisan za episkopa zahumsko-hercegovačkog. Godine 1931. prelazi na katedru episkopa braničevskih, a nakon odlaska Dositeja Vasića za mitropolita zagrebačkog preuzima duhovnu upravu Eparhije niške 1933. godine. Jovan Ilić je vladika koji je nosio krst stradanja i breme uprave Srpskom Crkvom u vreme internacije patrijarha Gavrila Dožića, zajedno sa mitropolitom Josifom Cvijovićem i drugim arhijerejima. Upokojio se 5. februara 1975. godine i sahranjen je u niškoj Sabornoj crkvi. Upamćen je kao pokrovitelj crkvenog izdavaštva i prosvete. U njegovo vreme je izgrađen vladičanski dvor, živopisana Saborna crkva i sprovođena graditeljska delatnost.
sa sajta http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1040...veku/print/lat
Rođenjem i zavičajem čovek sa juga Srbije, iz mesta Dojkinci, koje je opevano u narodnoj pesmi jer se nalazi nedaleko od „majke hajduka“, Stare Planine. Sin rodoljuba i uglednog domaćina Apostola Ilića, rođen je 27. decembra 1883, a Beogradsku bogosloviju je završio 1902. godine. Bio je najpre učitelj u zavičaju: Dojkincima, Zavoju, Kamenici i Rsovcima. Episkop Domentijan ga je 1911. rukopoložio u čin đakona, docnije i za sveštenika, postavivši ga za paroha rsovačkog. Godine 1913. diplomira na Starokatoličkom fakultetu u Bernu, a 1921. na istoj visokoj školi stiče zvanje doktora bogoslovskih nauka. Krajem 1925. izabran, a 21. marta 1926. hirotonisan za episkopa zahumsko-hercegovačkog. Godine 1931. prelazi na katedru episkopa braničevskih, a nakon odlaska Dositeja Vasića za mitropolita zagrebačkog preuzima duhovnu upravu Eparhije niške 1933. godine. Jovan Ilić je vladika koji je nosio krst stradanja i breme uprave Srpskom Crkvom u vreme internacije patrijarha Gavrila Dožića, zajedno sa mitropolitom Josifom Cvijovićem i drugim arhijerejima. Upokojio se 5. februara 1975. godine i sahranjen je u niškoj Sabornoj crkvi. Upamćen je kao pokrovitelj crkvenog izdavaštva i prosvete. U njegovo vreme je izgrađen vladičanski dvor, živopisana Saborna crkva i sprovođena graditeljska delatnost.
sa sajta http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1040...veku/print/lat
Eparhija braničevska
Eparhija braničevska je srednjovekovna srpska episkopija, u vreme srpske carevine sa rangom mitropolije. Naslednica je ranohrišćanskih episkopskih sedišta u Viminacijumu (Kostolac) i Horeum Margi (Ćuprija). Obuhvata prostore opština: Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac, Despotovac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Paraćin, Petrovac, Požarevac, Svilajnac, Smederevo i Ćuprija.
Braničevski episkop pominje se još 1018. godine u povelji vizantijskog cara Vasilija II. Centar te oblasti bio je u gradu Braničevu na mestu starog Viminacijuma u blizini Požarevca.
Krajem 13. veka, za vreme kraljeva Dragutina i Milutina, Braničevska eparhija je ušla u sastav Srpske arhiepiskopije. Na rang mitropolije je uzdignuta 1346. godine.
U 15. veku poznata su dva braničevska mitropolita: Venijamin se pominje 1416, a Savatije 1434. godine. On je poslednji koji je nosio titulu mitropolita braničevskog. Sedište mitropolije premešteno je iz Braničeva u Smederevo između 1430. i 1439. godine. Sigurno je da se od 1439. godine katedra Braničevske mitropolije nalazi u Smederevu. Od tada se braničevski episkopi nazivaju smederevskim. Pored smederevskog mitropolita u drugoj polovini 15. veka pominje se i njegov vikarni ili sufragani episkop, sa titulom smederevski episkop. Poznat je episkop Jovan koji se pominje 1466. godine.
Smederevska mitropolija, odnosno stara Braničevska eparhija, pripojena je 1705. godine Beogradskoj mitropoliji. Obnovljena je tek 1921. godine sa prvobitnom titulom Eparhije braničevske sa sedištem u Požarevcu.
[uredi]Episkopi
Dosadašnji episkopi ove eparhije su: (spisak nepotpun)
Episkop Mitrofan Rajić (1921—1930)
Episkop Jovan Ilić (1931—1933)
Episkop Venijamin Taušanović (1934—1959)
Episkop Hrizostom Vojinović (1959—1989)
Episkop Sava Andrić (1991—1993)
Episkop Ignatije Midić (1994)
[uredi]Crkve i manastiri
Manastir Ravanica
Crkveni život organizovan je u 5 arhijerejskih namesništava sa 116 crkvenih opština i 132 parohije.
Manastiri Eparhije braničevske su: Manastir Vitovnica, Manastir Bradača, Manastir Gornjak, Manastir Zaova, Manastir Zlatenac, Koporin, Manastir Manasija, Manastir Miljkovo, Nimnik, Manastir Sveta Petka, Manastir Lešje, Pokajnica, Manastir Ravanica, Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Sisojevac, Trška crkva (manastir Vujska), i Tuman.
Braničevski episkop pominje se još 1018. godine u povelji vizantijskog cara Vasilija II. Centar te oblasti bio je u gradu Braničevu na mestu starog Viminacijuma u blizini Požarevca.
Krajem 13. veka, za vreme kraljeva Dragutina i Milutina, Braničevska eparhija je ušla u sastav Srpske arhiepiskopije. Na rang mitropolije je uzdignuta 1346. godine.
U 15. veku poznata su dva braničevska mitropolita: Venijamin se pominje 1416, a Savatije 1434. godine. On je poslednji koji je nosio titulu mitropolita braničevskog. Sedište mitropolije premešteno je iz Braničeva u Smederevo između 1430. i 1439. godine. Sigurno je da se od 1439. godine katedra Braničevske mitropolije nalazi u Smederevu. Od tada se braničevski episkopi nazivaju smederevskim. Pored smederevskog mitropolita u drugoj polovini 15. veka pominje se i njegov vikarni ili sufragani episkop, sa titulom smederevski episkop. Poznat je episkop Jovan koji se pominje 1466. godine.
Smederevska mitropolija, odnosno stara Braničevska eparhija, pripojena je 1705. godine Beogradskoj mitropoliji. Obnovljena je tek 1921. godine sa prvobitnom titulom Eparhije braničevske sa sedištem u Požarevcu.
[uredi]Episkopi
Dosadašnji episkopi ove eparhije su: (spisak nepotpun)
Episkop Mitrofan Rajić (1921—1930)
Episkop Jovan Ilić (1931—1933)
Episkop Venijamin Taušanović (1934—1959)
Episkop Hrizostom Vojinović (1959—1989)
Episkop Sava Andrić (1991—1993)
Episkop Ignatije Midić (1994)
[uredi]Crkve i manastiri
Manastir Ravanica
Crkveni život organizovan je u 5 arhijerejskih namesništava sa 116 crkvenih opština i 132 parohije.
Manastiri Eparhije braničevske su: Manastir Vitovnica, Manastir Bradača, Manastir Gornjak, Manastir Zaova, Manastir Zlatenac, Koporin, Manastir Manasija, Manastir Miljkovo, Nimnik, Manastir Sveta Petka, Manastir Lešje, Pokajnica, Manastir Ravanica, Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Sisojevac, Trška crkva (manastir Vujska), i Tuman.
ЦРКВА У ПЕЦКОЈ
Освећена је 1934. године, а посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Подигнута је на месту војничког гробља учесника Првог светског рата. У околини Пецке, у току 1014. године вођене су жестоке борбе против аустро-угарске војске која је надирала из правца реке Дрине. У цркви се, код улаза са северне и јужне стране налазе крипте са посмртним остацима ратника Друге моравске дивизије. У порти цркве налази се споменик Владиславу Рибникару, оснивачу Политике који је погинуо у поменутим борбама и споменик борцима Друге моравске дивизије.
ЦРКВА БРВНАРА У СКАДРУ
Цркву брвнару у селу Скадру подигли су досељеници из околине Скадра на Бојани у Албанији који су селу дали садашње име. Према изворима саграђена је 1720. године, а према предању постоји још од 17. века. Посвећена је Вазнесењу Господњем. И ову цркву су Турци више пута уништавали. Од разарања је сачувано неколико старих реликвија (икона Св. Георгије убија аждаху, рад сликара Петра Николајевића Молера, икона Пресвете Богородице, кандило од ливене бронзе.) Спољашњост цркве је украшена са шест лепо декорисаних стубова и изрезбареним вратима са западне стране. Црква је обновљена 1978. године.
http://www.osecina.com/istorija/pecka.htm
Освећена је 1934. године, а посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Подигнута је на месту војничког гробља учесника Првог светског рата. У околини Пецке, у току 1014. године вођене су жестоке борбе против аустро-угарске војске која је надирала из правца реке Дрине. У цркви се, код улаза са северне и јужне стране налазе крипте са посмртним остацима ратника Друге моравске дивизије. У порти цркве налази се споменик Владиславу Рибникару, оснивачу Политике који је погинуо у поменутим борбама и споменик борцима Друге моравске дивизије.
ЦРКВА БРВНАРА У СКАДРУ
Цркву брвнару у селу Скадру подигли су досељеници из околине Скадра на Бојани у Албанији који су селу дали садашње име. Према изворима саграђена је 1720. године, а према предању постоји још од 17. века. Посвећена је Вазнесењу Господњем. И ову цркву су Турци више пута уништавали. Од разарања је сачувано неколико старих реликвија (икона Св. Георгије убија аждаху, рад сликара Петра Николајевића Молера, икона Пресвете Богородице, кандило од ливене бронзе.) Спољашњост цркве је украшена са шест лепо декорисаних стубова и изрезбареним вратима са западне стране. Црква је обновљена 1978. године.
http://www.osecina.com/istorija/pecka.htm
уторак, 5. април 2011.
недеља, 3. април 2011.
субота, 2. април 2011.
Пријавите се на:
Постови (Atom)