Ilustrovana istorija Srpske pravoslavne crkve

понедељак, 9. јануар 2017.

Grlište - Manastir Sv.Apostola Petra i Pavla

Pozdrav svima ...

Svestensvo u Toplickom ustanku

Izvinjavam se sto sam ovoliko produzio sa fotkama koje su ispod novoa kvaliteta koji namece Forum - ali u povodu stogodisnjica ...

Ovi svestenici su sluzili narodu u najcrnje dane. Mala je omaska sto je ep. niski Dositej naveden kao "ubijen od Bugara". Tacno je da je umro u beogradskom manastiru Vavedenje 1945. posle teskih mucenja od strane ustasa i katolickih redovnica u Zagrebu. Bio je mitropolit zagrebacki.

Dobrotom Grka

Sveti Jovan, po rukopolozenju za episkopa Sangaja, na oprostaju sa ucenicima Bitoljske bogoslovije.

Mladi episkop Jovan s predstavnicima ruske izbeglicke kolonije u Beogradu pred put za Sangaj.

HGrk

Šid

Pozdrav svima ...

Ostaci crkve kod sela Arbanasce. Fotografija iz 1878.

[iz albuma Kralja Milana, vlasnistvo Narodnog muzeja u Nisu]

Ostaci crkve Sv. Nikole u Kursumliji (slika iz 1878. godine)

(fotografija iz albuma Kralja Milana, vlasnistvo Narodnog muzeja u Nisu)

Crkva Sv. Nikole u Kursumliji, sadasnji izgled

(dokumentacija narodnog muzeja Toplice)

Grk

Манастир Житомислић, Херцеговина

У комисиону цариснке робе "Фишеклија", налетео сам на ове две разгледнице.

Гуглисањем самнашао на Википедији текст и ето поста...

Пренето из Википедије

Манастир Житомислић – Благовештења Пресвете Богородице из XВ века, обновљен је 1563. године, је српски православни манастир смештен у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен манастир је за ктитора имала чувену властелинску породице Милорадовић. У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима. Монаси манастира Житомислића у XВИИ веку постају и хиландарски игумани. Затим је вековима братство било јако и утицало је на живот Срба у тим крајевима.

У манастиру је 1848. године отворена прва богословска школа у Босни и Херцеговини. Основали су је тадашњи архимандрит Серафим Перовић и Нићифор Дучић. Касније је отворена и школа за описмењавање српске деце, која је постојала све до 1971. У манастиру се налазила и вредна збирка икона из периода од 16. до 19. века. као и значајан број књига и других црквених драгоцености. Манастир је делио судбину српског народа у долини Неретве.^[1]

У јуну 1941. године усташе су побиле цело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Манастир је опустео. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку. Манастирска црква је сачувана.

У недељу 3. фебруара 1991. године у Житомислићу, свечано су сахрањене мошти Житомислићких Новомученика. Затим су Хрвати, половином јуна 1992. године, манастир спалили и срушили. Сестринство са игуманијом Евпраксијом и духовником игуманом Јованом (Недићем) избегло је из манастира неколико седмица пре хрватске агресије. Уточиште су нашли у манастиру Докмир крај Уба. Игуманија Евпраксија је умрла 2007.

У току 2003. и 2005. године обновљена је црква и стари и освештани од стране Патријарха сепског Павла у мају 2005. године. Манастирска слава јеБлаговештење.