Манастир Житомислић, Херцеговина

У комисиону цариснке робе "Фишеклија", налетео сам на ове две разгледнице.

Гуглисањем самнашао на Википедији текст и ето поста...

Пренето из Википедије

Манастир Житомислић – Благовештења Пресвете Богородице из XВ века, обновљен је 1563. године, је српски православни манастир смештен у селу Житомислићи код Мостара, у Херцеговини. Обновљен манастир је за ктитора имала чувену властелинску породице Милорадовић. У историјским списима 1583. и 1599. године помиње се први игуман Житомислића Јоаван и Милисав Вукашинов из села Црнићи. Из године 1602/1603. постоји сачуван запис мајстора Вукашина из манастира Ораховице, уклесан на капителу јужног стуба Житомислићке цркве. Године 1609. довршен је живопис Житомислићког храма по поруџбини игумана Саве, трудом и трошком јеромонаха Максима. Монаси манастира Житомислића у XВИИ веку постају и хиландарски игумани. Затим је вековима братство било јако и утицало је на живот Срба у тим крајевима.

У манастиру је 1848. године отворена прва богословска школа у Босни и Херцеговини. Основали су је тадашњи архимандрит Серафим Перовић и Нићифор Дучић. Касније је отворена и школа за описмењавање српске деце, која је постојала све до 1971. У манастиру се налазила и вредна збирка икона из периода од 16. до 19. века. као и значајан број књига и других црквених драгоцености. Манастир је делио судбину српског народа у долини Неретве.^[1]

У јуну 1941. године усташе су побиле цело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Манастир је опустео. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку. Манастирска црква је сачувана.

У недељу 3. фебруара 1991. године у Житомислићу, свечано су сахрањене мошти Житомислићких Новомученика. Затим су Хрвати, половином јуна 1992. године, манастир спалили и срушили. Сестринство са игуманијом Евпраксијом и духовником игуманом Јованом (Недићем) избегло је из манастира неколико седмица пре хрватске агресије. Уточиште су нашли у манастиру Докмир крај Уба. Игуманија Евпраксија је умрла 2007.

У току 2003. и 2005. године обновљена је црква и стари и освештани од стране Патријарха сепског Павла у мају 2005. године. Манастирска слава јеБлаговештење.

   

Izvor: Gonzo