Црква у Неменикућама, грађена 1864-1868. године ima исте облике основе као онa у Горњем Милановцу, са бочним ризалитима, са високом олтарном апсидом и са торњем над западним улазом. Али у осовини певница овде се појављује мало кубе, осмоугаоне основе са витким тамбуром, слично традиционалним решењима. И фасаде су овде обрађене лизенама, луцима и лучним фризом на исти начин као средњевековнe цркве што нас наводи да верујемо да је градитељ овог споменика искусан домаћи мајстор, можда и школован архитекта, познавалац старих српских споменика. Новина код овог споменика је да је стара домаћа архитектура прилагођена новом облику основе и маса са ризалитима па су на ризалитима примењене лизене са лучним фризом а на пољу између ризалита лизене са двоструким полукружним луцима. Симетрија је изражена на свим фасадама наглашеним улазима, а нарочито пада у очи западна фасада на којој лучни фриз прати косине забатног венца док се изнад главног улаза неочекивано развија готска слепа бифора уоквирена полукружним профилом На витком звонику завршни венац се повија у полукружне облике, а сама купола над њима има барокну линију. Ова комбинована архитектура пружа још један пример истраживања нових могућности на бази српске традиционалне уметности обогаћене западњачким мотивима. Лепе пропорције, хармонична примена елемената профилације и мотиви декорације увршћују овај споменик у значајније примере црквене архитектуре ове епохе.
Нема коментара:
Постави коментар