Београдска Саборна црква је грађена од 1837. до 1840. године на месту старе цркве из 1728. године. Још од XVI века на овом месту је постојала црква посвећена истом патрону – арханђелу Михаилу. Радове су, према плановима Фридриха Кверфелда, изводили панчевачки мајстори.
Црква је решена као једнобордна грађевина засведена полуобличастим сводом са високим звоником над западним прочељем и полукружном апсидом на истоку. На класицистички обликованим фасадама истиче се примена барокних елемената, нарочито видљива у изгледу звоника цркве. Преузимање овакавог типа сакралних грађевина, карактеристичних за црквено градитељство Карловачке митрополије, значило је окретање Београда ка европским архитектонским и уметничким тенденцијама. Сликарску и дрворезбарску декорацију цркве израдили су у то време најпознатији српски сликари, који су своје знање стекли школовањем у Бечу. Иконе на иконостасу и зидне композиције на сводовима насликао је Димитрије Аврамовић, док је иконостас рад вајара Димитрија Петровића. Богатство ентеријера употпуњују остали декоративно обрађени елементи, попут тронова, црквеног намештаја и проповедаонице. Унутрашња декорација је у потпуности довршена 1845. године, када је храм и освећен. У цркви се чува богата ризница старих икона, златарских предмета, старих штампаних књига и других предмета из XVII и XVIII века. Крајем 2003. и почетком 2004. године над западним прочељем постављени су мозаици са представом патрона цркве. У сакралној топографији Београда Саборна црква је од свог подизања заузимала најистакнутије место. Играла је значајну улогу у многим историјским догађајима. Током XIX века у Саборној цркви је обављано миропомазање свих српских владара пре ступања на престо, а неки од њих су ту и крунисани. Испред главног улаза у цркву налазе се гробови Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, док су уз зидове наоса смештене гробнице кнезова Милоша и Михаила Обреновића и црквених великодостојника.
Службени гласник СРС бр. 14/79
Нема коментара:
Постави коментар