четвртак, 17. септембар 2009.
среда, 16. септембар 2009.
Crkva u Jagodini
Kod pojedinih autora postoji dilema da li je ovu crkvu projektovao S. Ivačković ili D. Živanović sa Ilkićem. Ona je građena 1899. godine u opeci sa pojedinim delovima od kamena, a spoljna obrada u malteru izvedena je u slojevima obojenim crveno i svetložuto, podražavajući slojeve opeke i kamena. Koncentrisana krstoobrazna osnova sa glavnim kubetom u sredini, proširena je u uglovima krsta i dobila četiri manja kubeta isto obrađena kao i glavno. Ova nova koncepcija prostornog rešenja oslanja se u znatnoj meri na spomenike raške epohe dok je obrada pod uticajem neovizantinike. Na zapadnoj, južnoj i severnoj fasadi projektovani su isti portali sa dekorativnim stubovima, nadvišeni četvorodelnim prozorima pod zajedničkim snažnim lukom. Nad zapadnim delom crkve u unutrašnjem prostoru izvedena je galerija za hor. Čeone mase izraženog krsta, pod dvovodnim krovovima, a između istaknutih lizena, završene su kosim vencima i dekorisane lučnim frizom sa stubićima. I ovde je zvonik odvojen, visok i lepih proporcija, komponovan istim detaljima kao i na crkvi, a završen snažnim vencem sa isturenim lučnim frizom i četvrtastim tamburom sa osmougaonim kubetom. Sa svojim skladnim proporcijama crkva u Jagodini, u opštoj kompoziciji daje utisak izvesnog kompromisa između srpske tradicionalne crkvene arhitekture i neovizantinike, ili možda, utisak izvesnog približavanja tradicionalnoj formuli. Međutim, u detaljima koji su veoma bogati i vešto obrađeni može se lako zapaziti neposredan uticaj arhitekte Ilkića, i njegovog znalačkog tumačenja neovizantijske profilacije i dekorativnih motiva.
уторак, 15. септембар 2009.
Вазнесењска црква у Београду
Вазнесењска црква у Београду, у улици адмирала Гепрата, је подигнута 1863. године. Налог за њену изградњу дали су 1860. године кнез Михаило Обреновић имитрополит Михаило, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана. Планове су израдили Павле Станишић и Јован Ристић, грађевинске радове су обавилиЈосип Шток и Фернанд Стеванов, а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег романтизма, по угледу на старе српске манастире, пре свега Раваницу. Прве иконе је насликао сликар Никола Марковић 1864. године, али је касније израда икона поверена Стеви Тодоровићу, који је овај подухват завршио1881. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама Андреја Биценка 1937. године. Црква има богату ризницу са збирком икона, старих књига, златарских дела и других премета из 19. века.
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем (Спасовдан). Тешко је оштећена у бомбардивању Београда (1941. и 1944.) и погинуо је велики број људи. У дворишту испред цркве налази се споменик у облику крста погинулим. Сваке године на црквену славу Спасовдан после литургије полази литија која се креће улицама Београда и поново враћа у цркву.
http://sr.wikipedia.org/sr-ec/Вазнесењска_црква_у_Београду
MANASTIR RAKOVICA
Na samo 11 kilometara od centra Beograda, a uz topčidersku reku i rakovački potok u jednoj pitomoj dolini između dva omanja brda nalazi se manastir Rakovica. Osnovan, prema nepouzdanim narodnim predanjima još u vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, a prema verodostojnoj istorijskoj građi u 16 veku, manastir je tokom svog burnog postojanja pretrpeo nekoliko velikih razaranja da bi ga Knez Miloš konačno obnovio odmah posle drugog srpskog ustanka. U čast Miloševa žena Ljubica, koja je brinula o manastiru, jedan manji konak poneo je njeno ime. U manastiru su sahranjeni Milošev sin Todor, Milošev brat gospodar Jevrem Ob-renović i njegova supruga Tomanija, veliki dobrotvor manastira, njena dva sina, sedam ćerki i dva unuka u velikoj porodičnoj grobnici. A u porti se nalazi i grobnica namesnika Milivoja Blaznavaca i njegove žene Katarine, Jevremove unuke, kao i grob velikog junaka Prvog srpskog ustanka Vasa Čara-pića.
U ovom manastiru, koji je bio svedok mnogih važnih istorijskih događaja, 20. decembra 1909. godine, zamonašio se Nikola Velimirović dobivši novo svetovno ime Nikolaj.
ARHIMANDRIT Gavrilo (Vučković) iguman Manastira Lepavina | |
Arhimandrit Gavrilo (Vučković) stupio u manastir za iskušenika krajem aprila 1961. godine. Rođen 23/10. maja 1944. godine u selu Duboka, opština Kučevo (kod Požarevca) od oca Dušana i majke Dušanke. Svetovno ime Bora. Prvi manastir Tuman, pa Rajnovac. U manastiru Preobraženje bio je polaznik monaške škole. http://manastir-lepavina.org/arhiva/ArhimandritGavrilo.htm |
недеља, 13. септембар 2009.
субота, 12. септембар 2009.
Grobnica mitropolita Joanikija iz 1771. god.
Rekonstruisana grobnica mitropolita Joanikija iz 1771. god.
kosti blazenopocivseg jerarha prenesene su u obnovljenu grobnicu
iz manastira Sv. Arhangeli gde su privremeno bile pohranjene nakon Martovskog pogroma
Saborna crkva dvadesetih godina
Fasada je izmenjena je oko 1936. kada je obložena veštačkim kamenom da bude identična sa oblogom Patrijaršije (ovo je oblaganje radio Viktor Lukomski)...
петак, 11. септембар 2009.
четвртак, 10. септембар 2009.
Михаило Грујић
Mихаило Грујић рођен је 11. августа 1861. у Краљевчанима на Банији. Отац ну је био учитељ. На крштењу добио је име Милош. Основну школу завршио је у Петрињи, а велику гимназију у Загребу. У Загребу је учио правне науке. Од 1882. до 1886. завршио је богословију у Карловцима. Рукоположен је за свештеника 23. априла 1887. и постављен за пароха у Меченчанима. Као свештеник у целибат долази у Плашки гдје добива мјесто чиновника у епархијској конзисторији. Године 1890. простављен је за професора богословије у Сремским Карловцима. 15. октобра 1891. изабран је за епископа горњокарловачког.
Као епископ био је врло строг. Посебну пажњу обраћао је администрацији и организацији црквених установа. Политичке трзавице у Хрватској послије пада куеновштине, загорчале су му живот. Прота Ћира Маџарац, секретар црквеног суда Епархије загребачке у пензиј, у младости чиновник у плашчанској конзисторији, причао нам је да је владика Михаило иза смрти оставио око 2000 писама појединим утицајним политичким личностима, које је молио за помоћ малим људима из читаве Епархије. Иако његов политички став није био популаран, чинио је све што је могао да својим везама помогне људима. Обновио је и раскошно украсио плашчанску катедралу. Од 4. октобра 1913. па до смрти био је администратор митрополије карловачке. Умро је напрасно у Плашком 6. марта 1914. године. Послије Епископа Михаила једно вријеме администрирао је Епархијом архимандрит Анатолије Јанковић.
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Episkop-Grujic-c.htm
Crkva u Putnikovu
Црква одмах после изградње. Поглед са северне стране, где се са северне стране виде бочна врата која су касније зазидана
Metropolitans and Patriarchs of Karlowitz
Metropolitan of Krusedol, 1691-1713
- Arsenije III Carnojevic (Arsenius III) 1691-1706; former Patriarch in Pec (1672-1691)
Metropolitans of Karlowitz, 1713-1848
unknown
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
- Arsenije IV Jovanovic-Sakabenta (Arsenius IV) 1737-1748; former Patriarch in Pec (1725-1737)
- Pavle Nenadovic (Paul) 1749-1768
- Danilo (locum tenens) 1768-1769
- Jovan (John) 1768-1773
- Mojsije (locum tenens) 1773-1774
- Vikentije (Vicentius) 1774-1780
- Mojsije (Moses) 1780-1790
- Petar (locum tenens) 1790
- Stefan I Stratimirovic (Stephen I) 1790-1836
- Stefan II (Stephen II) 1836-1841
- Georgije (locum tenens) 1841-1842
Patriarchs of Karlowitz, 1848-1920
- 41 Josif Rajacic (Joseph) 1842-1861
- 42 Samuilo (Samuel) 1861-1870
- Arsenije Stojkovic (1st time) (locum tenens) 1870-1872
- Nikanor Grujic (locum tenens) 1872-1874
- Arsenije Stojkovic (2nd time) (locum tenens) 1874
- 43 Prokopije Ivankovic (Procorpius) 1874-1879
- 44 Grigorije I Anjelic (Germanius I) 1879-1888
- 45 Georgije II Brankovic (Germanius II)) 1888-1907
- 46 Lukijan Bogdanovic (Lucian) (1908-1913
- Miron Nikolic (1st time) (locum tenens) 1913
- Mihailo Grujic (locum tenens) 1913-1914
- 47 Miron Nikolic (2nd time) 1914-1919 with...
- 48 Georgije III Letic (Germanius III)1918-1920 (continued to function until 1922)
Пријавите се на:
Постови (Atom)