субота, 28. новембар 2009.
петак, 27. новембар 2009.
среда, 25. новембар 2009.
понедељак, 23. новембар 2009.
уторак, 17. новембар 2009.
понедељак, 16. новембар 2009.
недеља, 15. новембар 2009.
MANASTIR RAKOVICA
Na samo 11 kilometara od centra Beograda, a uz topčidersku reku i rakovački potok u jednoj pitomoj dolini između dva omanja brda nalazi se manastir Rakovica. Osnovan, prema nepouzdanim narodnim predanjima još u vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, a prema verodostojnoj istorijskoj građi u 16 veku, manastir je tokom svog burnog postojanja pretrpeo nekoliko velikih razaranja da bi ga Knez Miloš konačno obnovio odmah posle drugog srpskog ustanka. U čast Miloševa žena Ljubica, koja je brinula o manastiru, jedan manji konak poneo je njeno ime. U manastiru su sahranjeni Milošev sin Todor, Milošev brat gospodar Jevrem Ob-renović i njegova supruga Tomanija, veliki dobrotvor manastira, njena dva sina, sedam ćerki i dva unuka u velikoj porodičnoj grobnici. A u porti se nalazi i grobnica namesnika Milivoja Blaznavaca i njegove žene Katarine, Jevremove unuke, kao i grob velikog junaka Prvog srpskog ustanka Vasa Čara-pića.
U ovom manastiru, koji je bio svedok mnogih važnih istorijskih događaja, 20. decembra 1909. godine, zamonašio se Nikola Velimirović dobivši novo svetovno ime Nikolaj.
Mitropoliti crnogorsko- primorski (Zetski)
David I, mitropolit zetski (1391. posle 1396)
Arsenije, mitropolit zetski (1396. pre 1417)
David II oko 1471. do 1435, mitropolit zetski
Jeftimije 1434, pre 1440 mitropolit zetski.
Teodosije pre 1446. mitropolit zetski.
Josif 1453. mitropolit zetski.
Visaron 1484-1494, mitropolit zetski.
Roman 1504. mitropolit crnogorski i primorki.
Romilo 1 1530. arhieniskop zetski, crnogorski
Makarije 1550-1558, mitropolit cetinjski.
Romilo II 1559. mitropolit crnogorsko-.
Pahomije 1568-1573, mitropolit cetinjski.
Gerasim - Đerasim 1573, mitropolit zetski.
Dionisije pre 1577, mitropolit cetinjski..
Venijamin 1582, mitropolit cetinjski.
Stefan 1582-1593, mitropolit cetinjski.
Ruvim I 1593-1639, mitropolit crnogorsko-
Mardarije I1637-1647, mitropolit cetinjski.
Visarion oko 1647. do 1654, mitropolit
Mardarije II 1651-1661, mitropolit cetinjski.
Ruvim II (Boljevnć) 1662-1685, mitropolit
Visarion (Borilović) 1682-1692, mitropolit cet
Daiilo I (Petrović) 1697-1735, mitropolit.
Sava 1735-1781, mitropolit skenderski.
Vasilije III1750-1766, mitropolit crnogorsko-- Arsenije (Plamenac) 1781-1784, mitropolit
Sv. Petar I (Petrović) 1784-1835, mitropolit
Petar II (Petrović - Njegoš) (1830-1851),
Nikanor (Ivanović) 1858-1860, mitropolit crnogorski i primorskobrdski.
Ilarion (Roganović) 1860-1882, migropolit crnogorsko-primorski i brdski.
Visarion (Ljubiša) 1882-1884, mitropolit crnogorski.
Mitrofan Ban 1885-1920, arhiepiskop letinjski i mitropolit crnogorski.
Gavrilo (Dožić) 1920-1938, mitropolit crnogorski i patrijarh srpski.
Joanikije (Lipovac) 1940-1945, mitropolit crnogorsko-primorski.
Arsenije (Bradović) 1947-1960, mitropolit crnogorsko-primorski.
Danilo (Dajković) 1961-1990, mitropolit crnogorsko-primorski.
Amfilohije (Radović) (1991- ), mitropolit crnogorsko-primorski, skenderijski, zetski i brdski.
четвртак, 12. новембар 2009.
уторак, 10. новембар 2009.
недеља, 8. новембар 2009.
четвртак, 5. новембар 2009.
понедељак, 2. новембар 2009.
субота, 31. октобар 2009.
Висарион Стакић
Висарион Стакић (рођен 1871, Стапар у Бачкој – умро 30. маја 1957 у манастиру Враћевшници) био је српски свештеник и настојник бројних манастира. Био је један од истакнутијих економских стручњака Српске православне цркве његовог времена и у том својству је водио послове бројних црквених економија.
Био је настојник више фрушкогорских манастира. Наиме када би нека манастирска економија запала у тешко материјално стање црквене власти би слале Висариона Стакића који је у кратком року све довео у исрпавно стање. Настојник манастира Гргетега био је осам година између 1933. и 1941. године и њиме је управљао или лично или преко намесника јер је истовремено обављао још једну важну дужност. Био је управник Патријаршијских добара која су се простирала на 10 000 јутара земље (5 000 хектара). Патријаршијско имање је до његовог доласка трпело велике губитке али је он успео да промени ту ситуацију и доведе велика црквена имање у знатно повољнији економски положај. Овај његов рад знатно је подигао углед Српске цркве као управитеља сопственим имањима али такође и углед српског монаха у ондашњем јавном мњењу. Након дужности управника Патријаршијских добара постао је духовник манастира Враћевшница.
Умро је у манастиру Враћевшници 30. маја 1957. године. и сахрањен је на монашком гробљу.
http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:visarion-stakic
Списак настојника манастира Гргетег
Манастир Гргетег је поново успостављен Деклараторијумом Марије Терезије, немачке царице и угарске краљице, из 16. јула 1779. године. Пре овога манастир није био самосталан јер се налазио у саставу имања Карловачке митрополије.
Од 1778. до 1941. године када су га разориле усташке снаге манастир Гргетег је имао седамнаест архимандрита, тј. настојатеља манастира. Након обнове после Другог светског рата манастир Гргетег је успостављен као женски манастир.
Пошто су многи од њих предавали на Карловачкој богословији или се у другом својству бавили научним радом, економске послове везане за манастирско газдинство обављали су њихови намесници. Од свих гргетешких настојника на положају се најдуже задржао архимандрит Иларион Руварац (тридесет једну годину). Захваљујући томе што су у његово име способни настојници управљали гргетешком економијом Руварац је читав свој живот могао посветити научном раду. Једанаест гргетешких архимандрита изабрано је за епископе од којих је један (Герман Анђелић) постао српски патријарх.
Списак
- Кирил Живковић (живео 1730—1807; настојник Гргетега био 1778—1786)
- Данил Плевицки (живео 1759—1788; настојник Гргетега био 1787—1788)
- Стефан Авакумовић (живео 1756—1822; настојник Гргетега био 1789—1798)
- Петар Јовановић Видак (живео 1768—1818; настојник Гргетега био 1798—1801)
- Јосиф Путник (живео 1777—1830; настојник Гргетега био 1801—1808)
- Павле Хаџић (живео 1780—1820, настојник Гргетега био 1809—1818)
- Антоније Бранковић (умро 1824; настојник Гргетега био 1819—1824)
- Јустин Јовановић (живео 1786—1834; настојник Гргетега био само током 1829. године)
- Синесије од Радивојевића (живео 1771—1832; настојник Гргетега био 1829—1832)
- Јеротеј Мутибарић (живео 1799—1858; настојник манастира Гргетега био 1832—1843)
- Арсеније Стојковић (живео 1804—1892; настојник Гргетега био 1845—1853)
- Патрикије Попескул (живео 1809—1862; настојник Гргетега био 1853—1862)
- Герман Анђелић (живео 1822—1888; настојник Гргетега био 1864—1869)
- Иларион Руварац (живео 1832—1905; настојник Гргетега био 1874—1905)
- Данило Пантелић (живео 1865—1927; настојник Гргетега био 1905—1921)
- Августин Бошњаковић (живео 1867—1950; настојник Гргетега био 1922—1933)
- Висарион Стакић (живео 1871—1957; настојник Гргетега био 1933—1941)
Литература
- Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Настојатељи манастира Гргетега, Манастир Гргетег. Прилози монографији, Нови Сад 1990, 9—39.
iz http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/spisak:nastojnici-grgetega
Иларион Руварац
Иларион Руварац (1. септембар 1832, Сремска Митровица — 8. август 1905, манастир Гргетег) је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројан је у 100 најзнаменитијих Срба.
Руварац се још као младић интересовао за српску историју, али није се школовао за историчара већ за правника и бигослова. Ипак, Руварац је усвојио најважније поставке историјског метода који је развио немачки историчар Леополд Ранке, али је и сам разумео важност извора са којима се сретао у изучавању српске историје. У свом великом опусу, Руварац је третирао теме различитог обима и различите тежине. Нарочито су га занимала тешка питања из српске историје чијем је расветљењу значајно допринео. Руварац је значајан и као представник критичког правца у српској историографији који је дао кључан допринос у његовој афирмацији у односу на романтичарску историографију.
Руварац је своје резултате углавном саопштавао у облику аналитичких расправа са бројним дигресијама по чему представља јединствену појаву у српској историографији. Настојао је да буде истраживач извора, а не писац синтетичких прегледа историје. И поред тога што је његов строго критички метод одиграо велику улогу у развоју српске историографске мисли, његова критика је често у потрази за историјском чињеницом занемаривала уметничке и идејне вредности старих српских текстова, што је утицало да се те вредности и у каснијим временима занемарују.
Иларионов брат Димитрије био је такође познати историчар и свештено лице, док је његов други брат Коста био познати савремени писац.
izhttp://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:ilarion-ruvarac
Gde su sve sahranjeni srpski Arhiepiskopi, Patrijarsi i Karlovački mitropoliti
Iz časopisa Pravoslavlje:
Osnivač Srpske crkve i njen prvi arhiepiskop, Sveti Sava je prenet iz Trnova i položen u manastir Mileševu, gde neće biti sahranjen nijedan arhijerej u redovnim prilikama, jer je to vladarska zadužbina.
Arhiepiskop Joanikije (1272-1276; 1279), pošto je posle državnog udara (1276) napustio tron, biće sahranjen u manastiru Sopoćanima, zadužbini njegovog dobrotvora, kralja Uroša I (1243-1276; 1277).
Arhiepiskop Jevstatije I (1279-1286) pripremio je za sebe grob u središtu arhiepiskopije, manastiru Žiči, iako on po planu svojih osnivača nije predviđen za sahranjivanje. Još od Svetog Save, namera je da se na žičkom metohu u Peći podigne hram Svetih Apostola, gde će biti sahranjen najveći broj poglavara.
Patrijarh Arsenije Čarnojević je nakon smrti u Beču prenet i sahranjen u manastir Krušedol koji za oblasti severno od Save ima u tom pogledu značaj Nemanjine Studenice jer tu su grobovi svete kuće Brankovića kao jedinih izdanaka poslednje vladarske porodice i osnivača ovog manastira. Patrijarh je položen u grob Vladike Maksima. Na putu od Sent Andreje, kao prvog crkvenog centra, do ustanovljenja Karlovačke Mitropolije, obavezno se „prolazi“ kroz manastir Krušedol. Tu se sklanjao i patrijarh posle pobune (1703), održavani sabori, a potom sahranjivani poglavari. Tokom prenosa od Beča do Krušedola, Patrijarhovo telo prošlo je i kroz Sent Andreju.
Za vreme boravka u Beču po crkvenim-narodnim poslovima tu je umro i patrijarhov naslednik Isaije Đaković. I on je sahranjen u manastiru Krušedolu. Nagla i neočekivana smrt u prestonici prva dva poglavara Karlovačke Mitropolije nije mogla proteći nezapaženo i ne dati povoda različitim tumačenjima i slutnjama.
To je bio razlog da se prilikom izbora Sofronija Podgoričanina (1710/11) za karlovačkog mitropolita na Saboru u manastiru Krušedolu izborni narodno-crkveni sabor obrati caru sa molbom da od novoizabranog mitropolita ne traži dolazak u Beč radi potvrde pod izgovorom velikih putnih troškova i zbog toga što se to ne protivi privilegijama koje ne predviđaju lični odlazak novoizabranog mitropolita vladaru radi potvrde“. Inače, Sofronije je na tronu ostao samo dve godine. Umro je mlad u 43. godini i prvi je poglavar koji je umro i sahranjen u Sremskim Karlovcima.
Stefan Metohijac
Administrator Karlovačke Mitropolije, Stefan Metohijac je umro u Karlovcima. „Nerazumljivo je zašto je mrtvo telo Stefana Metohijca iz Karlovaca preneseno u manastir Veliku Remetu i tamo sahranjeno, a ne u njegovu raniju zvaničnu episkopsku rezidenciju, manastiru Vrdnik ili u manastiru Krušedol, gde su već bile sahranjene prve crkvene starešine, patrijarh Arsenije i mitropolit Isaije Đaković“.
Već naslednik Sofronija Podgoričanina Vikentije Popović-Hadžilavić još uvek održava vezu Karlovaca, gde je umro, i manastira Krušedola, gde je sahranjen. U manastiru Krušedol je naknadno „položen“ i sledeći Karlovački Mitropolit, ovde već često pomenuti Mojsije Petrović, pošto je posle smrti u Beogradu tu bio i sahranjen, a onda je po svršetku austrijsko-turskog rata (1739) prenet u Krušedol.
U Beogradu umire i naslednik Mitropolita Mojsija, Vićentije Jovanović (1731-1737) i tu je i sahranjen. Tek 1749. prenet je u manastir Rakovac.
Jerarsima sahranjenim u slavnom manastiru Krušedolu pribrojan je i patrijarh Arsenije IV Šakabenta, koji umire u Karlovcima 1748.
Karlovačkog Mitropolita Isaiju Antonovića (1748/9) sa Patrijarhom Arsenijem i Mitropolitom Isaijom Đakovićem vezuje to što samo posle nekoliko meseci stolovanja umire u Beču ali za razliku od njih sahranjen je u katedralnoj crkvi Sv. velikomučenika Dimitrija u Budimu, verovatno stoga što je tu bio i rođen, pojava koja u ponašanju crkvenih ličnosti čini izuzetak.
Značajan i zaslužni Pavle Nenadović (1749/68) umire u sedištu mitropolije i sahranjen je u Sabornoj crkvi koja je njegova zadužbina „pogreben... v sozdanom ot nego sobornom hramje svjatago oca Nikolaja 1768-go ljeta“.
Jovan Georgijević (1769/73) umire u sedištu mitropolije Karlovcima, ali je pribrojan onim koji su svoje počivalište dobili u manastiru Krušedolu, i pored lične želje da bude sahranjen u Grgetegu.
Vikentije Jovanović - Vidak (1773-1780) umire na patrijaraškom imanju u Dalju gde je još u vreme patrijarha Arsenija Čarnojevića planirano ustanovljenje sedišta buduće crkvene organizacije. Mitropolit Vikentije je tu i sahranjen u hramu sv. velikomučenika Dimitrija.
Mojsije Putnik
Mitropolit Mojsije Putnik (1781-1790) je jedini od poglavara Karlovačke Mitropolije sahranjen u Sent Andreji na sredini Saborne svetouspenjske crkve. Pre dolaska na čelo Karlovačke mitropolije, upravljao je bačkom, a potom i temišvarskom eparhijom, kao prvom po ugledu iza karlovačkog mitropolita. To je jedan od retkih arhijereja koji je završio Kijevsku duhovnu akademiju, ali pri ustrojenju svoje škole u Temišvaru, opredeljuje se za zapadni način ustrojstva. I on, kao i Patrijarh Arsenije, mitropoliti Isaije Đaković i Isaije Antonović, umire u Beču. I njegova smrt dešava se onda kad je trebalo rešavati važna pitanja srpskog naroda kao što je uzakonjenje srpskih narodnih privilegija, učešće Srba u građanskim pravima kao i dozvola za saziv crkveno-narodnih sabora. Uz to, tad je u toku i poslednji austrijsko-turski rat. Srbi južno od Save tad su u rat ušli kao saveznici Austrije, sa velikim očekivanjima, i podneli ogromne žrtve, kako ljudske, tako i materijalne. Tad je razoreno mnogo hramova. Mitropolit je bio nemi svedok i nije mogao da pomogne svojim sunarodnicima koji mu se obraćaju za pomoć, bar savetom. U toj godini je i umro. Opelo u Sent Andreji služio je tadašnji budimski Episkop Stefan Stratimirović, kao „domaćin“ skupa, kad se nije znalo da će on biti i naslednik počivšeg Mitropolita Putnika.
Tri naslednika Mitropolita Pavla Nenadovića su sahranjena van Sremskih Karlovaca, a onda je u njegovoj zadužbini, sabornom hramu u Karlovcima, sahranjen je još jedan veliki poglavar Karlovačke Mitropolije, Stefan Stratimirović (1790-1836). Iako nisu živeli u isto vreme na učvršćenju položaja srpskog naroda, radili su na isti način odlučno kao da su bili najbliži saradnici. Spojilo ih je i zajedničko počivalište. Četiri godine kasnije tu se našao i Stefan Stanković (1737-1741) a potom i prvi Patrijarh Josif Rajačić (1842-1861). To se može reći i za drugog karlovačkog Patrijarha Samuila Maširevića (1864-1870).
Patrijarh Prokopije Ivačković (1874-1879; 1881) nije mogao umreti u sedištu mitropolije, Karlovcima, jer se povukao sa trona koji nije popunjavan do njegove smrti. Umro je u Beloj Crkvi a zatim je prenet u Karlovce i sahranjen u Sabornoj Crkvi, gde je najveći broj jeraraha Karlovačke mitropolije. Tu se našao i njegov naslednik German Anđelić (1882-1888).
Ne iznenađuje što veliki graditelj i čovek koji je dao savremeni izgled Sremskim Karlovcima na razmeđu 19. i 20. veka patrijarh Georgije Branković gradi i hram gde će biti sahranjen. To je Gornja crkva sv. Vavedenja u Sremskim Karlovcima. Pored njega, dobiće tu svoj pokoj i poslednji poglavar Karlov ačke Mitropolije, mučenički postradali Patrijarh Lukijan Bogdanović (1908-1913), čija je smrt nagovestila godine teških i krvavih raspleta kasnije nazvanih Prvi svetski rat.
четвртак, 29. октобар 2009.
уторак, 27. октобар 2009.
дубровачки парох
За За дубровачке парохе до 1833.г. постављани су јеромонаси, то су били Аџи Василије, Пајсије Јовановић, Нектарије Зотовић, Теодосије Ногулић, Јанићије Правица, Леонтије Обрадовић, Никодим Јовановић, Партеније Јовановић (први званични дубровачки парох 1803.г.), Симеон Јовановић, Јоаникије Михаиловић Протопоповић, Стеван Новоселац, Теодосије Трескавица, Јоаникије Радиновић, Макарије Грушић, Симеон Илић и Хрисантије Николајевић. Први свештеник дубровачки који није био јеромонах је чувени Ђорђе Николајевић који се касније замонашио и био митрополит дабробосански. После њега до 1920.г. били су свештеници Теодор Јанковић, Јован Новаковић, Јоаникије Аврамовић, Јован Бућин и Сава Барбић. до 1833.г. постављани су јеромонаси, то су били Аџи Василије, Пајсије Јовановић, Нектарије Зотовић, Теодосије Ногулић, Јанићије Правица, Леонтије Обрадовић, Никодим Јовановић, Партеније Јовановић (први званични дубровачки парох 1803.г.), Симеон Јовановић, Јоаникије Михаиловић Протопоповић, Стеван Новоселац, Теодосије Трескавица, Јоаникије Радиновић, Макарије Грушић, Симеон Илић и Хрисантије Николајевић. Први свештеник дубровачки који није био јеромонах је чувени Ђорђе Николајевић који се касније замонашио и био митрополит дабробосански. После њега до 1920.г. били су свештеници Теодор Јанковић, Јован Новаковић, Јоаникије Аврамовић, Јован Бућин и Сава Барбић. http://www.spc.rs/sr/srpska_pravoslavna_crkva_u_dubrovniku_do_pocetka_xx_veka
недеља, 25. октобар 2009.
ЗАДУЖБИНЕ СРПСКИХ ВЕЛИКАША
Zahvaljujući Stanislavu sa: http://www.spcportal.org/forum/index.php?topic=1438.msg8285#msg8285
МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ ПРЕ НЕМАЊИЋА
1. - Црква св. Трипуна [у Котору] (8-9 век)
2. - Црква св. Томе [у близини Котора] (8-9 век)
3. - Црква св.Петра [код Новог Пазара] (9-10 век)
4. - Црква св. Петра [у Дубровнику]
5. - Ман. св. Прохор Пчињски [Византијски цар Роман Диоген] (1068 г.)
6. - Ман. Пречиста [на Скадарском језеру] (крајем 10 века) (повезује се са кнезом Владимиром)
7. Ман. св. Срђ
1. - Црква св. Трипуна [у Котору] (8-9 век)
2. - Црква св. Томе [у близини Котора] (8-9 век)
3. - Црква св.Петра [код Новог Пазара] (9-10 век)
4. - Црква св. Петра [у Дубровнику]
5. - Ман. св. Прохор Пчињски [Византијски цар Роман Диоген] (1068 г.)
6. - Ман. Пречиста [на Скадарском језеру] (крајем 10 века) (повезује се са кнезом Владимиром)
7. Ман. св. Срђ
• Стефан Немања (око *1113 , +13.02.1999) (велики жупан 1166-1196)
1. - Ман. Богородица (1168-1172) [код Куршумлије у Топлици]
2. - Ман. св. Никола (1168-1172) [код Куршумлије у Топлици]
3. - Ман. Ђурђеви Ступови (после 1168) [Код Старог Раса]
4. - Ман. Студеница (1183-1196)
5. - Ман. Хиландар (око 1198)
6. - Ман. св. Ђорће [на Лиму] Нема остатака
7. - Ман. св. Никола [на Лиму] Нема остатака
8. - Ман. св. Архангел [пећина-црква при самом утврђењу Старог Раса]
9. - Ман. св. Архистратиг Михаило [Немања обнавља овај манастир у Скопљу] Нема остатака
10. - Ман. св. Пантелејмон [у Нишу]
11. - Ман. св. Илија [на Карадаку]
12. - Ман. Богородица Забелска [у Македонији]
13. - Ман. Ваведење [на Скадарском језеру]
1. - Ман. Богородица (1168-1172) [код Куршумлије у Топлици]
2. - Ман. св. Никола (1168-1172) [код Куршумлије у Топлици]
3. - Ман. Ђурђеви Ступови (после 1168) [Код Старог Раса]
4. - Ман. Студеница (1183-1196)
5. - Ман. Хиландар (око 1198)
6. - Ман. св. Ђорће [на Лиму] Нема остатака
7. - Ман. св. Никола [на Лиму] Нема остатака
8. - Ман. св. Архангел [пећина-црква при самом утврђењу Старог Раса]
9. - Ман. св. Архистратиг Михаило [Немања обнавља овај манастир у Скопљу] Нема остатака
10. - Ман. св. Пантелејмон [у Нишу]
11. - Ман. св. Илија [на Карадаку]
12. - Ман. Богородица Забелска [у Македонији]
13. - Ман. Ваведење [на Скадарском језеру]
• Страцимир (брат Стефана Немање) (+после 25111189) (кнез)
1. - Ман. Градац [на зап.Морави код данашњег чачка]
1. - Ман. Градац [на зап.Морави код данашњег чачка]
• Мирослав (брат Стефана Немање) (+ око 1190-1199) (велики кнез Хумски)
1. - Ман. св. Петар [код Бијелог Поља]
1. - Ман. св. Петар [код Бијелог Поља]
• Стефан Првовенчани (+ 24.9.1228) (вел. жупан 1196-1217; краљ 1217-1228)
1. - Ман. Жича (после 1207.)
2. - Ман. Придворице
3. - Ман. Богородица Бистричке [Ц. Гора] Ман. Вољевац (пре 1219.)
4. - Оградио Ман. Св. Архангела [на превлаци]
5. - Ман. Стара Павлица [на Ибру]
1. - Ман. Жича (после 1207.)
2. - Ман. Придворице
3. - Ман. Богородица Бистричке [Ц. Гора] Ман. Вољевац (пре 1219.)
4. - Оградио Ман. Св. Архангела [на превлаци]
5. - Ман. Стара Павлица [на Ибру]
• Вукан (+после 1208/09) (Диоклијски краљ 1186/89; вел. жупан 1202-1204)
1. - Ман. Папраћа [на извору реке Спрече, на пола пута између Сековића и Зворника]
1. - Ман. Папраћа [на извору реке Спрече, на пола пута између Сековића и Зворника]
• Првослав (Син Тихомира, брата Немањиног) (+ око 1220) 1. - Ман. Ђурђеви ступови (пре 1219) [код Иванграда] | ||||||
|
субота, 24. октобар 2009.
понедељак, 12. октобар 2009.
недеља, 11. октобар 2009.
среда, 7. октобар 2009.
уторак, 6. октобар 2009.
Portreti iz Vladičanskog dvora u Vršcu
Sve slike iz Vladičanskog dvora u Vršcu snimo je Miodrag Novaković http://rs.fotoalbum.eu/Novakovic
Portreti iz Vladičanskog dvora u Vršcu
Sve slike iz Vladičanskog dvora u Vršcu snimo je Miodrag Novaković http://rs.fotoalbum.eu/Novakovic
субота, 3. октобар 2009.
Portreti iz Vladičanskog dvora u Vršcu
Sve slike iz Vladičanskog dvora u Vršcu snimo je Miodrag Novaković http://rs.fotoalbum.eu/Novakovic
петак, 2. октобар 2009.
Пријавите се на:
Постови (Atom)