МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ
Рудничко-таковски крај карактерише велики број сакралних објеката. Истраживањима се дошло до података о постојању неколико десетина цркава и два манастира, па се овај крај може назвати "Света Гора у срцу Шумадије". Скоро свако насељено место општине Горњи Милановац има своју парохијску цркву, од којих су неке проглашене за културна добра од изузетног значаја.
Манастир Враћевшница
Задужбина великог челника Радича Поступовића, високог достојанственика деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, саграђена је пре 1430. године. Црква посвећена Св. Ђорђу има облик једнобродне грађевине. Првобитне фреске, насликане 1431. године, заклоњене су новијим живописом који је 1737. израдила зографска група из Влашке. Иако је у прошлости више пута страдао, манастир има богату ризницу која је музејски презентована. У време Првог српског устанка овде су привремено склоњене мошти Стевана Првовенчаног, а одржано је и неколико важних устаничких договора: 1810. сусрет војводе Милана и Карађорђа; 1812. скупштина на којој су прочитане одредбе Букурешког мира; на Ђурђевдан 1818. скупштина је донела одлуку о проглашењу Крагујевца за престоницу. Кнез Милош је 1819. пренео посмртне остатке своје мајке Вишње из Бруснице и сахранио их у манастирској порти, a 1825. на северној страни манастирског комплекса саградио je конак познат као Баба Вишњин. Конак је изгорео 1920. а рестаурација је извршена 1966. На баба Вишњином гробу краљ Александар Обреновић подигао је 1901. године споменик и уградио у њега надгробну плочу коју је Милош поставио. На левој страни припрате сахрањени су посмртни остаци првог митрополита обновљене Србије Мелентија Павловића, а на десној страни припрате налазе се мошти епископа жичког Вићентија Красојевића. Манастир је до 1935. био мушки, а тада је одлуком архијерејског синода проглашен женским.
Манастир Вујан
Посвећен Св. Архангелу Гаврилу, налази се на истоименој планини, јужно од Рудника. Средњевековни манастир Обровин, чији остаци и данас постоје, запустео је са најездом Турака. На почетку Првог српског устанка 1805, угледни трговац Никола Милићевић из Луњевице обновио је манастир. Нешто касније, поред цркве подигао је полудрвени конак са доксатима и камену спомен чесму. У порти доминира велики конак саграђен 1853. године. Поред ктитора чији се гроб налази уз јужни зид наоса, у овој цркви сахрањен је и војвода Лазар Мутап. У манастиру Вујан искушеник је био 1944-1946. садашњи патријарх српски Павле.
О ЦРКВАМА БРВНАРАМА
Цркве брвнаре су грађевине у целини саграђене од дрвеног материјала, само су темељи на којима су постављене од камена. Народно неимарство ове врсте јавља се код Срба већ приликом стварања прве државе у IX веку, наставља се током средњег века, да би у време турске владавине градња цркава брвнара била једини облик црквеног градитељства. У тешким временима народ је градио скромне дрвене богомоље за потребе одржавања вере и традиције. У нашој општини постоје четири, у потпуности очуване, цркве брвнаре.
Црква Св. Ђорђа у Такову
Посвећена св.Ђорђу, саграђена је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког перида. Након слома Првог српског устанка Милош Обреновић је одлучио да остане у Србији, па се предао Турцима испред таковске брвнаре. На Цвети, 1815. после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.
Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - клисом. Очуван је иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша.
Црква Св. Николе, Љутовница
Посвећена св. Николи, саграђена је 1809. године и једна је од најбоље очуваних цркава ове врсте у Србији. Средње је величине, има темеље од ломљеног камена и грађена је на исти начин као и друге брвнаре. Кров, покривен шиндром, изузетно је висок и стрм, заобљен како на западном тако и на источном делу. Испред главног улаза је мањи трем на два стуба. Иконостас потиче из времена грађења цркве.
Црква брвнара у Прањанима
Посвећена Вазнесењу Христовом, саграђена је 1827. на темељу првобитне грађевине из 1724. године. Има правоугаону основу са четвоространом олтарском апсидом на источном делу и припратом на западној страни. Грађевином доминира висок и стрм кров покривен шиндром. На угловима крова су два дрвена крста. Од некада богато украшеног иконостаса остале су само царске двери у аутентичном облику.
Црква Св. Петке, Коштунићи
Једна од најскромнијих брвнара у Србији налази се у Коштунићима. Саграђена је у првој половини XIX века, а посвећена Св. Петки. Осноа јој је правоугаона. Архитектонски је једноставна, без нарочите обраде. Олтарски део зида је преломљен у четири дела. Кров је низак, покривен црепом. На иконостасу се уздиже сликани крст од дрвета. У унутрашњости су видљиви трагови припрате.
О ЗИДАНИМ ЦРКВАМА
После Другог српског устанка у црквеној архитектури примат преузимају зидане грађевине. У рудничко-таковском крају чланови династије Обреновић саградили су четири задужбине.
Црква Св. Саве на Савинцу
Прва Милошева задужбина у ослобођеној Србији. Саграђена је 1819. године, озидана тесаним каменом без обиља декоративних елемената. Занимљивом обрадом истичу се једино камени оквири прозора и довратника. Ради постизања акустичности познати неимар тога доба Милутин Гођевац уградио је у зидове велике земљане лонце. Престоне иконе које је радио молер Јања , цркви је поклонио кнез Милош 1822. После обнове (1860) и доградње (1905) постаје гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић (Обрен Мартиновић-отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице...). Јуна 1905. године из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка.
Црква Св. Николе у Брусници
Задужбина господар Јована Обреновића, брата кнеза Милоша. Саграђена је 1837. године као једнобродна грађевина правоугаоног облика са троспратним звоником који се надовезује на западни зид цркве. Портали су богатије обрађени и украшени розетама у облику цвета, грифонима и стилизованом испреплетаном лозом. У порти цркве налазе се кости војводе Милана Обреновића, његове супруге Стоје, брата Јакова и снахе Ђурђије.
Црква Св. Димитрија у Брезни
Задужбина је кнеза Милоша из 1837. године. У њеној порти је сахрањен кнез Васа Поповић из Бершића, брат од ујака кнегиње Љубице и сарадник кнеза Милоша. Једноставна, једнобродна грађевина изграђена у традиционалном духу Милошевог времена. Зидана је каменом и прекривена кречним малтером. Испред главног улаза је високи звоник доѕидан у новије време. Архитектонски одудара од цркве и са њом не чини јединствену целину. Иконостас је настао током 1850-51. године. Грађен је у класицистичком духу, има скромну резбу, нешто богатију на царским дверима.
Црква Св. Тројице, Горњем Милановцу
Црква Св. тројице у Горњем Милановцу започета је последње године живота кнеза Милоша (1860), а довршена за владе кнеза Михаила (1862). Њен градитељ је познати неимар Настас Ђорђевић, предак знамените породице Настасијевић. Једнобродна грађевина у класицистичком стилу са низом разноврсних архитектонских елемената, зидана је тесаним каменом пешчаром. На западном делу истиче се висок и елегантан постбарокни звоник са типичном барокном куполом, на источној страни је велика полукружна олтарска апсида, а на фасади обиље декоративних елемената.
http://www.muzejgm.org/strana.php?strana_ID=15
Нема коментара:
Постави коментар