Манастирски комплекс на падинама Космаја потиче из прве четвртине XV века, када се овај простор налазио у оквирима српске државе под влашћу деспота Стефана Лазаревића. Поред цркве, посвећене светом Николи, у оквиру комплекса сачуване су рушевине још три објекта профане намене из истог времена. Ктитор манастира данас није познат, иако се претпоставља да би то могао бити сам деспот. По својим архитектонским карактеристикама црква припада групи споменика моравске школе на којима је приметно преплитање локалног градитељског искуства и утицаја приморске архитектуре. Основа је решена у облику сажетог триконхоса с петостраним певничком и тространом олтарском апсидом и припратом на западној страни. Прелаз између квадратне основе поткуполног простора и цилиндричног постоља тамбура с куполом остварен је преко пандантифа. Сложено решење постоља за осмострани тамбур као и три различита типа колонета на његовим угловима представљају једну од особености цркве. Зидање је остварено употребом ломљеног и полупритесаног камена, без употребе опеке. Поред прозора олтарске апсиде и тамбура, решених на уобичајени начин, карактеристичан детаљ представљају кружни прозори са розетама на бочним фасадама и певницама. Унутрашњост цркве била је живописана. У олтарској апсиди налазила се камена часна трпеза која је данас обновљена. Манастир Павловац један је од најстаријих споменика српске средњовековне културе на подручју града Београда. Сачувани манастирски конак представља редак пример профане, стамбене архитектуре средњовековне Србије.
Службени гласник СРС бр. 28/83
Нема коментара:
Постави коментар