Манастир су, по предању, основали српски деспоти Максим и Јован Бранковић са мајком деспотицом Ангелином. У историјским изворима најраније се помиње 1563. године. Стара, првобитна црква срушена је 1793. До 1797. године подигнута је данашња црква Св. Петке, изразити примерак српског војвођанског барока с краја XVIII века. Црква је једнобродна грађевина, с полукружном апсидом, високим звоником и полигоналним кубетом изнад централног простора. Резбарски радови на иконостасу из 1798. године дело су познатог дрворезбара Аксентија Марковића, иконе је насликао 1818. панчевачки сликар Петар Радосављевић, а зидне слике Димитрије Петровић. Пространи манастирски конаци подигнути су 1798, а капела је изграђена почетком XIX века.
Манастир Фенек је играо важну улогу као црквени, културни и политички центар, кроз разне епохе новије српске историје. Уочи Кочине крајине у њему је 1788. аустријски цар Јосиф II примио кнеза Алексу Ненадовића. Овде су се окупљале избеглице из Србије, као и они који су помагали устанак. После слома устанка 1813. године у Фенеку су једно време боравили Карађорђе, Јаков Ненадовић, поп Лука Лазаревић и друге вође устанка. Улогу политичког центра Фенек је задржао и у току Првог светског рата.
Службени гласник СРС бр. 14/79
http://www.belgradeheritage.com/kulturna_dobra/surcin/manastir-fenek.html
Нема коментара:
Постави коментар