Samuilo Jakovljević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Samuilo Jakovljević ( *7. decembar 1760. Podgora,Novi Pazar^[1] - † 1824. Carigrad) je bio arhimandrit studenički.

Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, borio se u redovima ustanika. Posle propasti ustanka prešao je sa ostalima u Srem. 1815. godine vratio je se u Srbiju umanastir Kalenić. Bio je na čelu deputacije koju je knez Miloš Obrenović 1820. godine poslao sa političkom misijom u Carigrad, koju su zatvorile turske vlasti 1821.godine, nakon izbijanja grčkog ustanka. Umro je u turskom zatvoru.

U petoj deputaciji koju je knez Miloš Obrenović poslao u Carigrad 1820. godine nalazio se arhimandrit manastira Kalenić. Rođen je u Brusnici kao najstarije dete Đurđije i Jakova Obrenovića (1767-1817.), inače brata po majci kneza Miloša Obrenovića. Beogradski vezir tražio je da u deputaciji budu knez i njegova braća, ali se Miloš vešto izvukao budući da Turcima nije verovao. Umesto sebe i braće u deputaciju je uključio pobratima Dimitrija Đorđevića i arhimandrita Samuila. Da bi Samuila predstavio kao bližeg srodnika, on je veziru pisao da su "od dva brata deca", a ne da mu je sinovac. Zbog ustanka u Grčkoj deputacija je preživljavala teške trenutke u Carigradu, dopavši i zatvora. Skoro svi članovi deputacije su se razboleli, ali je samo Samuilo podlegao bolesti 26. avgusta 1824.godine. Sahranjen je na bosforskoj obali u Hosćaju, kod crkve Svete Petke. Njegove stvari prenete su iz Carigrada u Srbiju, ali ne i kosti. Knez Miloš mu je postavio nadgrobnu ploču sa natpisom. Na nadgrobnoj ploči, između ostalog piše: "Prečestnjejšem Samuilu monastira Kalenića, pravoslavnomu arhimandritu, serpskome primernome otečestvoljupcu, ot knjazja i naroda srpskago ...".

Iako je teško živeo u Carigradu, Samuilo se sećao svojih stričeva, kneza Miloša, Jovana i Jevrema, pa im je poslao na dar po jednu sedžadu. Knez mu se odužio na taj način što je naredio da se četrdeset dana pominje njegovo ime u svim crkvama.

1. tekst Živana Sečanskog upravnika Arhiva SANU, Sremski Karlovci, Beograd u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1988. knjiga 5 str.756