уторак, 15. децембар 2009.

„Todićeva" crkva u Starom Kostolcu

„Todićeva" crkva u Starom Kostolcu je zadužbina brodarskog kapetana i brodovlasnika iz Beograda Dragutina V. Todića i žene mu Leposave i posvećena je Sv. velikomučeniku Georgiju.

Veliki zadužbinar Todić je bio prvi Srbin iz Srbije koji, posle polaganja ispita pred državnom komisijom, postaje kapetan i zapovednik broda (1904. god.). Do 1909. godine radio je u Brodarskom društvu, a onda kupuje jednu malu deregliju i postaje brodovlasnik. Transportujući svojim brodovljem i šlepovima ugalj iz ugljenog rudokopa Kostolac zavoleo je selo Kostolac kao svoje rodno mesto, a uz to je „stekao i čuvao poverenje jednoga od najbogatijeg i najsolidnijeg poslovnog prijatelja, uvaženog industrijalca Gospodina Vajferta i njegovog sestrića Gospodina Dr. Ferdinanda Gramberga". Kasnije je postao akcionar „Rudnika Kostolac — Đorđe Vajfert AD" i imao je znatan broj akcija. Bio je i član upravnog odbora rudnika, a pored toga i počasni građanin opštine kostolačke, počasni predsednik lovačkog udruženja Kostolca itd.

Crkva je podignuta na platou kostolačkog visa (ili „grada"), gde su se još mogle videti zaostale zidine vojničkog grada imperatora Justinijana (oko 500. god. N. ere). Za vreme prvog svetskog rata, 1915. god. tu su bili srpski vojnički rovovi i svaka je stopa zemljišta preorana neprijateljskim granatama i natopljena herojskom krvlju branilaca otadžbine. 

Da bi ostvario svoju zamisao oko podizanja crkve na najlepšem mestu u selu, Todić je kupio zemljište na platou kostolačkog visa. Ovde je prvo podigao (1923. god.) porodičnu vilu „Leposava", a koja je stvarno ukrašavala selo Kostolac svojom arhitekturom, a još više svojim dominantnim položajem.

Sama crkva je građena od 9. VI 1923. do 6. V 1925. godine kada je predata sveštenoj upotrebi. Plan za crkvu je radio arhitekta Petar J. Popović, u to vreme profesor i načelnik Ministarstva građevina. Crkva je projektovana u srpsko-vizantijskom stilu i podseća na crkvu Lazaricu u Kruševcu. Saradnik pri izradi plana bio je Dr. Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta. Njih dvojica su povremeno obilazili objekat dok je bio u gradnji i kontrolisali izvođenje radova.

Gabarit crkve je u obliku ravnokrakog krsta, sa isturenim pevničkim apsidama kao i oltarskom, dimenzija 24 x 13,50 m. Visina crkve sa kubetom je 23 m. Pored kubeta crkva ima i zvonik u obliku poligone prizme na kvadratnoj osnovi.

Unutrašnjost crkve je podeljena na papertu, brod i oltar. Paperta je zasvođena krstatim svodom i iz nje polazi stepenište do hora i zvonika koji je iznad nje. U zvoniku su tri

zvona različite veličine. U paperti je takođe i ulaz u grobnicu gde počivaju posmrtni ostaci ktitora ovog hrama.

Prostrani brod crkve je živopisan freskama veće umetničke vrednosti koje je radio akademski slikar A. Bicenk. Živopis u kubetima, kao i ikone na ikonostasu radio je akademski slikar Milutin Mihailović iz Beograda. Svojom umetničkom vrednošću naročito se ističu ikone na platnu „Sv. Ignjatija" i „Velikomuče-

nika Georgija" koje je radio naš poznati umetnik Uroš Predić. Na prozorima pevnica nalaze se ikone na staklu (u obliku vitraža) „Sv. Jovana" i „Sv. Magdalene", raBene u Francuskoj.

Na veoma lepoj fasadi, punoj ornamentikom i ukrasa, zapažaju se stilizovani pojasevi za spasavanje sa upisanim imenima Todićevih brodova i šlepova koji su mu i omogućili

da podigne o svom trošku ovu betonsku zadužbinu. Tu je takoće našao mesto i lenger, simbol brodarstva i nade. (dipl. inž. arh. Dragan Feldić)

петак, 11. децембар 2009.

среда, 09. децембар 2009.

уторак, 08. децембар 2009.

Mojsije Veresić 1831 – 1896)

fk azbest dunavac grocka, prijateljska utakmica

Mojsije, vladika šabački (1868-1872.) i negotinski (1880-1883.) rođen je u Stragarimas 1831. godine. Učio je na Duhovnoj akademiji u Kijevu da bi po povratku bio profesor Bogoslovije. Njegovi savremenici su tvrdili da je vladika Mojsije ''bio vrlo bistar i život seljaka Šumadinaca poznavao je kao malo ko''. Preminuo je u Beogradu 4. oktobra 1896. godine i sahranjen je u crkvi Svetog Marka.

Četvrti Episkop timočki (1880-1883)

Kratkotrajno njegovo upravljanje timočkom Eparhijom pada u doba trzavica na najvišoj crkvenoj upravi i, verovatno, zato nije mogao ostaviti nikakvog vidnog traga na crkvenom napretku u timočkim krajevima. Sem toga on je i suviše kratko vreme proveo u samoj sredini timočke Eparhije, da bi uopšte mogao ostaviti kakav trag svoje delatnosti. Episkop Mojsije rođen je u Stragarima, u Kragujevačkom okrugu. Posle svršene osnovne škole otišao u manastir Blagoveštenje, gde je kasnije postrižen za monaha. Kao monaha poslao ga je Arhimandrit Vasilije u beogradsku bogosloviju, koju je svršio za dve godine i postavljen za đakona u Šapcu kod Episkopa Mihaila, koji ga je poslao u Rusiju, gde je svršio kijevsku duhovnu Akademiju. Iz Rusije se vratio 1862. godine i postavljen je najpre za pisara u beogradskoj konzistoriji, a potom za profesora bogoslovije. Samo jednu godinu, 1867. , bio je starešina manastira Drača kod Kragujevca, pa je ponovo vraćen za profesora bogoslovije i unapređen 1868. godine za Arhimandrita. Posle ostavke Episkopa šabačkog Gavrila, opsvećen je Mojsije za Episkopa upražnjene Eparhije 14. septembra 1868. godine. Šabačkom Eparhijom je upravljao do 19. oktobra 1874. godine, kada je stavljen u penziju. Govorilo se tada, da je uklonjen sa Episkopije, zato, što ga je glavna kontrola optužila za neke računske greške, koje je učinio dok je još upravljao manastirom Drača. Vraćen na službu 10. juna 1880. i postavljen za Episkopa upražnjene Eparhije negotinske. 1883.godine odlazi na službu državnog savetnika.

http://www.stragari.rs/licnosti/mojsije-veresic.htm

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/