уторак, 28. септембар 2010.

недеља, 26. септембар 2010.

субота, 25. септембар 2010.

понедељак, 20. септембар 2010.

crkva u selu Žlini

Jagodina

Jagodina

Crkva u Pančevu

Crkva u Pančevu

Ljig

HRAM U SLAVKOVICI
Nalazi se u podnožju planine Rajac, na oko 8 km. južno od Ljiga. Hram je arheološki istraži o mr Dimitrije Madas od 1973. do 1978. godine. Crkva je jednobrodna građevina sa pripratom i potkovičastom nepravilnom apsidom. Spoljne dimenzije crkve su 11,6 h 6,9 m . Unutrašnjost je sa dva para pilastra podeljena na tri traveja. Hram je zidan u pravilnim redovima, od neobrađenog lokalnog kamena, sa lezenama kao fasadnim ukrasom. Nisu otkriveni tragovi živopisa. Uz zapadnu fasadu crkve tokom 15. veka dozidana je priprata. Unutar priprate otkrivena su tri kamena sarkofaga u kojima su sahranjenjene značajne ličnosti, verovatno ktitori kapele. U jednom grobu iz sarkofaga otkriven je izuzetan primerak kameje sa likom svetog Nikole u srebrnom okovu. Ikona se nalazi u Narodnom Muzeju Beograd. Oko crkve i priprate razvio se manji manastirski komleks sa obziđem. Po zamirunju manastira tokom 16. i 17. veka oko crkve se formiralo groblje mirskog stanovništva.



CRKVA SV.ILIJE, Ba

Najbliže analogije crkve u selu Ba sa stanovišta stilskih i arhitektonskih karakteristika su crkva manastira Sisojevac i crkva u Goroviču. Na osnovu toga, kao i na osnovu sačuvanih autentičnih arhitektonskih elemenata, vreme nastanka crkve sv. Ilije treba tražiti u vremenu obnove srpske despotovine i vreme despota Stefana Lazarevića. Crkva ima trolisnu osnovu dimenzija 21,5h10,5 m. Unutrašnji prostor je podeljen na pripratu, naos i oltar. Svod je poluobličast. Spolja gledano konhe trolista su sedmostrane, do visine od 1,8 m. Na toj visini stranice poligona se pretapaju u polukrug. Jasno se uočava da gonji delovi građevine nisu autentični i da je ona u svom prvobitnom izgledu imala centralnu kupolu, o čemu svedoče tragovi lukova koji su bili konstruktivni element na kome su počivali pandantifi na koje se oslanjalo kockasto postolje kubeta. Glavni portal poseduje ukrašene kamene tordirane dovratnike. Prozorski otvori, koji su u obliku prelomljenog luka, postavljeni su dosta visoko i oni se stepenasto sužavaju prema unutrašnjosti.
Razorni zemljotres iz 1998. godine je znatno oštetio građevinu, naročito gornje zone. To je bio povod da se preduzmu radovi na rekonstrukciji neautentičnih gornjih delova, tako da su obimni radovi na hramu trajali nekoliko godina.


CRKVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE, Belanovica

Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je 1864. godine na mestu gde je pre toga bila brvnara preneta iz sela Šutaca, tzv. šutačka crkva. Šutačka brvnara je te godine preneta u Jermenovac, gde se i sada nalazi. Belanovačka crkva ima jednobrodnu, izduženu osnovu sa podelom unutrašnjeg prostora na tri traveja koji su zasvedeni prelomljenim krstastim svodovima. Centralni prostor građevine nema naglašene pevnice, dok su u prostranom oltaru istaknute niše za proskomidiju i đakonikon. Spoljne fasadne površine su ukrašene prozorskim otvorima, pilastrima, rozetama, kao i horizontalnim vencem koji teče ispod krovne konstrukcije. Na zapadnoj strani je postavljen visok šestostran zvonik gotičke konstrukcije, čija se arhitektura ne uklapa u ostali deo građevine. Crkva u Belanovici svojim izgledom i planom pripada hramovima koji su građeni tokom 18. i 19. veka pod uticajem sakralne arhitekture koja je dolazila iz Vojvodine.

eparhja bihaćko-petrovačka

МАНАСТИРИ
Манастир Рмањ

у Мартин Броду, посвећен св. Николају Мирликијском, подигнут је 1443.године. Приписује се као задужбина Катарине Бранковић – кћери Ђурђа Бранковића и супрузи Урлиха II Цељског.

У старијим документима манастир Рмањ се назива: Хрмањ, Ајерман, Chermlja, Szermil, Hermanya, Herman. Почетком XVII стољећа ман. Рмањ постаје духовни и административни центар, а уједно постаје и сједиште дабробосанских митроплита, за пуних 110 година.

Најзначајнији од ових митрополита био је, несумњиво, Митрополит Теодор, који је понио и титулу егзарха цијеле Далмације и који је 1615. год. из Рмња основао прву српску богословску школу – богословију у манастиру Крки.

У ман. Рмњу је радила и иконописна школа, а у њему су преписиване свештене и богослужбене књиге.

У више наврата Турци су манастир рушили и палили, а монаси, који нису мученички страдали, избјегли су у Аустро-угарску и тамо основали манастир Лепавину и обновили манастир Марчу.

Први пут манстир је срушен 1563. год. од Турака, а обнављан је 1608 и 1632/33. године.

По други пут Турци руше овај манастир 1638. године, а 1661. године Турци пале манастир. Турци су опет запалили манастир 1785. године, послије чега је остао пуст све до 1863. год. када је опет обновљен. 1876. год.

Турци опет пале и руше манастир, но он бива обновљен 1883. године трудом и залагањем Гавре Вучковића, трговца из Бос. Петровца.

За вријеме босанско-херцеговачког устанка биo је сједиште владе војске Голуба Бабића.

У истом манастиру одржана је и Прва Српска скупштина под предсједавањем Голуба Бабића, о чему има описано у књизи Илирска писма од Артура Еванса.

На Велики Четвртак, 1944. године, манастир су бомбардовали Нијемци и порушили га до темеља. Том приликом уништене су драгоцјене фреске којима је манастир Рмањ био осликан.

Пуних 30 година манастир је био у рушевинама и скнавиле су га тзв. «народне власти».

Обнављање манастира започето је 1974. године, за вријеме Епископа далматинског Стефана (Боце), а настављено за вријеме Епископа далматинског Николаја (Мрђе) и Епископа Хризостома (Јевића), бихаћко-петровачког.

Након вишедеценијског запуштења освећени су темељи за нови манастирски конак 1993. год., а замонашен је и први сабрат манастира Рмња, 1994. године.

У задњем рату, манастир је оскрнављен и девастриран од стране војске Р. Хрватске, а повратком прогнаних монаха 1998. године започиње нова обнова манстира Рмња која још увијек траје.

Поред манастирске цркве, 2003. год. настављено је са започетом градњом конака, која још увијек траје. Као метоси – имања манастира Рмња у турским ферманима помињу се села Колонић (Колунић) и Хмољница (Смољана), оба код Бос. Петровца.

Многобројни експонати манастира Рмња данас се налазе по ризницама манастира и музеја Р. Хрватске, док се мањи дио налази у Србији.

Највећи дио манастирских експоната уништен је за свагда од Турака, усташа и комуниста. Братство манастира Рмањ данас броји три свештеномонаха: игуман Серафим (Кужић), настојатељ манастира; игуман Софроније (Никић) и протосинђел Сергије (Карановић).

При манастиру данас постоји кројачка радионица за свештеничке одежде «Свети Василије Острошки», коју води протосинђел Сергије (Карановић), а братија се поред тога бави још и пчеларством.



----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Манастир Глоговац

у Јању, село Бабићи, код Шипова.

Овај средњовјековни манстир порушен је од Турака, одмах послије окупације Босне.

Нова црква манастира Глоговца, послије дужег опустошења, подигнута је 1867-1869. године, за вријеме Омер-паше Латаса.

Освећена је 1869. год. од Епископа Дионисија Милијевића. 14. октобра 1944. год., на празник Покрова Пресвете Богородице, манастирски храм је запаљен од усташа.

За вријеме Епископа Андреја (Фрушића), бањалучког, храм је обновљен и освећен, али као парохијска црква.

Освећење су извршили епископи жички Василије (Костић) и бањалучки Андреј (Фрушић).

Манастир Глоговац одувијек је био духовни центар Јања. Послије Другог свјетског рата, комунистичка власт, насилно је укинула улогу и значај овог манастира, али оснивањем бихаћко-петровачке епархије, обновљена је духовна и културна манифестација, која се одржава сваке године под именом «Јањски сабор», који се одржава сваке године у ман. Глоговцу у Недјељу Свих светих.

Манастир се налази у фази генералне реконструкције која је започела ? године.





--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Манастр Веселиње,

у селу Врба – Камен, код Гламоча, посвећен је Рођењу св. Јована Крститеља. Нова црква манастира Веселиње, подигнута је на темељима старе, која је због дотрајалости срушена. Веселин и Паула Наерловић, из Буенос Аиреса, благословом тадашњег далматинског Епископа Стефана (Боце), подигли су нову парохијску цркву и нови парохијски дом 1970-1975. године.

Као ктитор и велики добротвор, Веселин Наерловић је је 1983/4. год. изразио жељу да парохијска црква парохије Камен – Врба буде проглашена манастиром, што је и учињено на Томину недјељу 1985. године.

Манастир је тешко оштећен од Хрватске војске у току рата 1995/96. године, те у још два наврата 1998. и 1999. године.



У кругу манастира постоје још и ктиторска капела и капела спомен-костурница новомученика пострадалих од усташа 1941-1945. год. у јами Корићна и другим јамама поред Гламоча.

























--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



Манастир Клисина,



налази се у селу Ништавци, Општина Приједор, на магистралном путу Приједор – Сански Мост. Посвећен је светој великомучeници Марини у народу познатијој као Огњена Марија (17/30.јул ). Подигнут је на старом манастиришту.

По промислу Божијем у периоду од 1991-93. године, за вријеме Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, баш на старом манастиришту средњовјековног манастира, порушеног одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, подигнута је црква свете великомученице Марине као филијални храм парохијске цркве Свете Тројице у Оштрој Луци. Можда је средњевјековни манастир порушен и прије Турака од стране Мађара. Папа римски Инокентије III (почетком XIII вијека) наредио је угарском ( мађарском) краљу да без милости поруши манастире по Босни, а монахе погуби.

Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» што значи ЦРКВА. Исто тако и окупљањем на празник Сретења Господњег и на дан успомене св. великомученице Марине.

Приликом копања темеља за садашњи храм пронађени су темељи старе цркве. Последња црква запаљена је 1942. године од стране локалних усташа муслимана. Те исте 1942. године православни Срби из околних села тајно спусте звоно (које је приликом пада оштећено) у ријеку Сану да би у ријеци чекало боља времена. По завршетку Другог Свјетског рата вјерници су на црквишту подигли дрвени звоник и на њега подигли оно оштећено звоно ( које слава Богу и данас позива народ на молитву) да свједочи да је ту некада постојала богомоља. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, коју је осветио епископ Хризостом присутни народ акламацијом изразио је своју жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.



Освећење темеља новог конака извршио је Епископ Хризостом 30. јула 1994. год., а његова градња настављена је послије рата, 1997. године. Проглашење манастира учињено је 01. јануара 1998. године. Том приликом Епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као СВЕТОМАРИНСКУ ОПШТЕЖИТЕЉНУ ОБИТЕЉ.

У току љета 2002. године изливени су темељи оградног манастирског зида, а 2005. год. настављени су радови на његовој изградњи.

30. јула 2оо8. Освећен је новосаграђени пирг Св. Саве и Симеона чији је ктитор господин Горан Чорокало са супругом Станком и синовима Грегором и Жаном из Санског Моста.

БРАТСТВО

29. октобра 2000. год. замонашен је и први монах манастира Клисине, који доби име по св. Василију Острошком. Манастир је добио свог првог игумана у личности јеромонаха Василија (Рожића) на празник Сретења Господњег 2005.године. Данас братство ове свете обитељи чине: игуман Василије (Рожић), протосинђел Венијамин (Ковачић), јерођакон Теофил (Ђуричић), искушеници Зоран Вишић, Дарко Иваниш и Бранко Бојанић.



--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

МАНАСТИР ТРЕСКАВАЦ

Светоархангелски манастир Трескавац је светиња која ниче из пепела у Епархији бихаћко-петровачкој – страдалној и намученој. Помен о овој светињи је био потпуно заборављен и дуги низ година није се за њега знало. Мислили смо да је заборављен али смо се преварили, у Господа нема заборава и све бива на добро кад дође пуноћа времена. Тако и са овом крајишком светињом поиграли су се многи, и они који су га уништили, и они који су послије њих писали историју учинили су да на земљи не остане помена о њему а вријеме да не буде ни камен на камену да се види и свједочи о постојању Манастира. Не постоји само оно што се оком види!!! Тога је свједок и обнављање живота у овом манастиру.
Вођен својим књигољупством, Епископ овдашњи Хризостом бихаћко-петровачки у Патријаршијској библиотеци у Београду наилази на чланак „Опис села Растоке“ код Кључа и то у Дабробосанском Источнику из 1888.г.Г. у двоброју 11 и 12 а на страни 192.
У поменутом чланку чијих је редова аутор Хаџи Миле Попадић, свештеник кључки каже се: „Растока, село од Кључа постоји источно удаљена два сахата, посред кога села тече ријека истог имена. Она са својим расточеним током који се разлијева на много рукава достојно одговара имену и не само да је богата млинима него својим разливом око себе чини земљицу плодну подобно мисирском Нилу.
Растока изтјече из врх селца Трескавца, врло чаробног мјеста. Народ прича да ту има некијех старина и да је ту некад постојао манастир под именом „Трескавац“. Истина, овај бајни положај, са својим окруженим високим врховима, богатим дрвљем и стрмим стјењем; његов романтични изглед и мирна тишина, заслужује право манастирско мјесто; али ту нема никаквих рукотворина које би могле засвједочити ту народну причу.


Но у овој струци има један примјер, који би кадар био све до имена уништити, али и народна прича у истини бити; а то је на ниже низ воду ¼ сахата, на једном водопадном острвчићу сад постоји 10 – 12 оџака – кућа богатијех бега Пилиповића. По народној причи прије неколико стотина година, пошто се је њихов прађед Пилип на Гламочу са својом породицом помухамедио, оцијепи се од исте породице њих неколицина и спусте се у топлу и питому жупу кључки котар, настане се у данашњој Растоци, изаберу удесно мјесто на више поменутом расточком островчићу, пограде велике куће и ударе тврде зидове, те сад изгледа као какав приморски градић и зове се Расточки оџаци. На основу овога народна се прича примиче истини, доказујући се тим да би се морало нешто у близини разрушити и рукотворни материјал сав у оџаке утрошити а остатке дуга времена све поравнати. А како је српски народ у прошлости под тешким оковом био, нијесу ваљда близу арема смјели ни помињати манастира, те тако је предање и памтење љуцко ишчезло.
И ријетко ћеш кога чути да рече: овђе је био Манастир и звао се Трескавац.
Шта више, кажу тежаци, да има узидат од куће беговске у зиду један лијепо отесат камен, али га нико не зна прочитати“, итд...
Руководећи се љубављу према пастви коју му даде Бог, Епископ Хризостом у јесен 2007-ме г. Г. доноси одлуку да обнови ову светињу и о томе извјештава Свети Архијерејски Синод СПЦ који одговара да „коначно одобрава одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Хризостома којим је васпоставио манастир Светог Архангела Михаила у Трескавцу“. Од тог момента почиње борба за успостављање живота у овој светињи.
У новембру мјесецу 2007-ме г.Г. Епископ Хризостом поставља јеромонаха Варнаву Дамјановића, дотадашњег сабрата Манастира Клисина и секретара ЕУО-ра Епархије бихаћко-петровачке, за намјесника Светоархангелског манастира Трескавца у Трескавцу, Општина Горњи Рибник, са свим правима и дужностима које произилазе из Устава СПЦ и уредби за живот монаха у манастиру. Овим постављењем јеромонах Варнава постаје и први монах манастира Трескавца – у обнови.
Манастир се обнавља полако али сигурно. Интензитет обнове је условљен спољашњим факторима од којих је главни моменат материјална криза и оскудица у којима живи наш народ. Надамо се у Господа да ће доћи вријеме када ће се прослављати име Његово у потпуно обновљеном Манастиру Трескавцу.
Сада у манастиру живи један монах и то протосинђел Варнава (Дамјановић). Тренутно услова за проширење братства и нема. У изградњи je један мали помоћни објекат у коме ће бити четири келије за смјештај ако Бог да неких жељних спасења али и оних који буду хтјели да ноћивају у Манастиру ради својих духовних потреба.







PIROT - CRKVE I MANASTIRI
Prema sačvanim zapisima po oslobođenju od Turaka Srpska uprava je zatekla 13 manastira i 72 crkve, u kojima je bilo 137 mirskih i 11 manastirskih sveštenika, tako da Pirot s pravom nosi naziv MALI JERUSALIM.


CRKVE
1. Gradske

-Crkva Rodenje Hristovo u Pirotu ili Pazarska crkva iz 18. v.
- Saborna crkva u Pirotu ili Tijabarska crkva iz 19. v.

2. Seoske

- Crkva Svetog Petra i Pavla-Rsovci ili Pećinska crkva iz 13. v.
- Crkva Sveti Đorde - Slavinja, ne zna se pouzdano vreme njene gradnje, Živopisana je 1844. g.
- Crkva Sveti Nikola - Krupac iz druge polovine 17. v.
- Crkva Svetog Nikole i Svete Petke - Staničenje iz 13. v.
- Crkva Sveti Đorde - Osmakovo iz 15. v.
- Crkva Sv. Trojice - Rudinje iz 19. v.
- Crkva Sv. Arhangel Mihailo - Činiglavci, sagrađena 1858.g.
- Crkva Sv. Unufrija - Bazovik, sagrađena 1868. g.
- Crkva Sv. Nikole - Bela, sagrađena 1854. g.
- Crkva Sv. Paraskeve - Brlog, sagrađena 1878. g.
- Crkva Sv. Jovan Krstitelj - Gostuša, obnovljena 1835. g. Sagrađena je na temeljima starijeg hrama
- Crkva u selu Gradašnica, sagrađena u prvoj polovini 19. v.
- Crkva Sv. Đorde - Dojkinci iz 15. v.
- Crkva Sv. Jovan, ranije Vaznesenje Gospodnje - Dobri Do, sagradena 1849. g. na temeljima starijeg hrama, a prema pisanim izvorima sagrađena 1640. g.
- Crkva Sv. Trojice - Zaskovci
- Crkva Vaznesenje Gospodnje - Zavoj iz 17. v (potopljena zbog izgradnje brane HE \"Pirot\" )
- Crkva Sv. Trojica - Izvor, sagrađena 1883. g.
- Crkva Sv. Haralampije - Kostur, sagrađena 1864. g.
- Crkva Sv. Paraskeva - Rosomač, sagrađena 1868. g.
- Crkva Sv. Besrebrnik - Rasnica, sa kraja 18. v.
- Crkva Sv. Bogorodice - Sopot, sagrađena 1849. g.
- Crkva Sv. Ilije - Srećkovac, sagrađena 1876. g.
- Crkva Sv. Ignjata - Suvodol, sagrađena 1838. g.
- Crkva Sv. Paraskeva - Temska iz 15. v.
- Crkva Sv. Petke - Cerova, sagrađena 1875. g.
- Crkva Sv. Petra i Pavla - Crnoklište, sagrađena krajem 16. i početkom 17.v.
- Crkva Sv. Ilija - Crvenčevo
- Crkva Sv. Paraskeva - Topli Do iz 19. v.
- Crkva Sv. Petke - Orlja iz 14 v.
- Crkva Sv. - Vranište

MANASTIRI

- Manastir Sveti Jovan Bogoslov ili Poganovski manastir iz 14. v. pod zaštitom je UNESCO-a
- Manastir Svete Bogorodice - Sukovo iz 18. v.
- Manastir Sveti Đorde - Temska iz 14. v.
- Manastir Sveti Ilija - Rsovci iz druge polovine 19. v.
- Manastir Svete Bogorodice - Visočka Ržana iz 18. v.
- Manastir Sveti Jovan - Krupac, spomen-crkva iz druge polovine 18. v.
- Manastir Svete Marija - Činiglavci, sagrađen 1858. g.
- Manastir Sveti Nikola - Planinica iz 16 v.

Mladenovačka crkva

Mladenovačka crkva je počela da se gradi 1908, a prve službe počele su u njoj 1910. godine. Pre toga Mladenovčani su vršili trebe (crkvene obrede) u jednoj improvizovanoj kapeli u jednoj od prostorija osnovne škole, koja se nalazila na mestu na kojem je današnja gimnazija. Crkva je izgrađena u srpsko-moravskom stilu, po planu i projektu arhitekte Grgura Milovanovića i spada među najlepše pravoslavne hramove u Srbiji. njen model svojevremeno je bio izložen na izložbi u Londonu, gde je izazvao veliko interesovanje i divljenje. Crkva je prvo imala drveni ikonostas i nije bila osvećena, jer su ubrzo došli Balkanski ratovi, a potom i I sv. rat.
Prvi sveštenik u mladenovačkoj parohiji bio je protojerej Milan Arsić, rodom iz Međulužja, koji je umro 1936. kada je sahranjen pored crkve. Za vreme I sv. rata crkva je bila oskrnavljena od strane Austrijanaca, koji su u njoj čuvali konje. Oštećena je naročito pevnica, a tokom rata okupator je mladenovačku crkvu upotrebljavao i kao zatvor za zarobljenike. U crkvi počinje ponovo da se služi po oslobođenju 1918. godine. Mermerni ikonostas i prvo freskoslikanje uradio je vajar Mihailo Milovanović od 1927. do 1929. godine. Milovanovićeve freske su s vremenom propale. Nov živopis je završen i osvećen nedavno 1991. godine. Mladenovačka crkva je imala fresku, koju mnogi pamte i koja je bila jedinstvena u celoj Srbiji. To je bila kompozicija na kojoj je prikazan kralj Aleksandar s kopljem na konju kako probada dvoglavu aždaju koja simbolizuje dva carstva - tursko i austrougarsko. Ta freska je godinama propadala zbog prokišnjavanja krova na crkvi. Kada je došao stručnjak za konzervaciju, na jedan njegov dodir freska se svukla jer je već odavno bila podlubljena. Postojali su snimci te Milovanovićeve freske i mogla je da se rekonstruiše, ali zbog tadašnje političke situacije to se nije desilo (danas je crkva oslikana freskama Dragomira Marunića).
Osvećenje mladenovačke crkve, posvećene Uspenju Bogorodice, izvršio je na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1929, srpski patrijarh Dimitrije, uz najviše crkvene velikodostojnike i prisustvo ogromnog broja građana ne samo Mladenovca već i iz drugih mesta Šumadije. Od tada je 28. avgust - Velika Gospojina, slava mladenovačke crkve i mladenovačke varoši. Posle II sv. rata Srpska pravoslavna crkva našla se pod udarom ateističke komunističke vlasti. Crkvene arhive pune su izveštaja o progonima sveštenika po Srbiji. Na teritoriji naše opštine najviše se pamti zlostavljanje sveštenika iz Crkvina Milivoja Filipovića i likvidacija sina mladenovačkog paroha Aleksandra Ace Popovića.
Dve parohije u Mladenovcu oformljene su 1934. godine. U I parohiji službovao je Rus Aleksandar Popović sve do 1960. godine. Pop Rus je imao dva sina od kojih je stariji Boško pogubljen od partizana pod optužbom da je saradnik četnika, a drugi Duško (Popče) je bio popularni mladenovački sportista. U II parohiji sveštenik je bio Milan Popović iz Velike Ivanče, koji se penzionisao 1961. godine. Godine 1938. ozidana je crkvena kuća preko puta crkve, sa dva parohijska stana, tako da su pop Rus i pop Milan u toj kući bili prvi stanari. Pored nove i danas stoji stara crkvena kuća, koju je pop Milan poklonio parohiji (na uglu Crkvene i M. Vlajića). Ova stara kuća je oduzeta crkvi posle II svetskog rata. Popa Rusa zamenio je Lazar Strižak, koji je došao iz Konatica kod Obrenovca, a poreklom je iz Dalmacije (odrastao u Sremu). On je služio do 1978. kada je nastavio Dragoljub Rakić koji je rodom iz Obreža.
U II parohiji Milana je 1961. nasledio Svetozar Toza Stanimirović, Prizrenac, koji je došao iz Venčana i koji je služio do 1975. godine. Nasledio ga je Žika Marić, takođe iz Venčana, koji je služio sve do 1997. godine. Pop Žiku je zamenio Slobodan Kedžić koji je rodom iz Azanje. Inače II parohija je zahvatala područje severno od crkve ka Selu Mladenovcu i Rajkovcu, dok je I parohija obuhvatala deo varoši južno od crkve. Godine 1984. oformljena je i III parohija koja je zahvatila naselje “25. maj” i Granice i tu je danas paroh Žarko Jeremić koji je rođen u Rajkovcu.

Mladenovački parosi
Pop Milan Arsić iz Međulužja 1905-1936
Pop Aca Popović Rus iz Rusije 1934-1960
Pop Milan Popović iz V.Ivanče 1934-1961
Pop Lazar Strižak iz Konatica ) 1960-1978
Pop Toza Stanimirović iz Venčana1961-1975
Pop Žika Marić iz Venčana 1975-1997
Pop Dragoljub Rakić iz Obreža 1978-
Pop Žarko Jeremić iz Rajkovca 1984-
Pop Slobodan Kedžić iz Azanje 1997-
Do 1949. Crkva je bila državni matičar i vodila je matične knjige koje su u pojedinim mestima u našoj crkvenoj opštini bile stare preko sto godina. Primer u Velikoj Krsni crkvene matične knjige su ustrojene još od 1836, u Jagnjilu od 1841, u Vlaškoj od 1845, u Kovačevcu od 1856, u Mladenovcu od 1915. itd. Godine 1949. tadašnja vlast je jednim dekretom oduzela crkvi matične knjige sa obavezom da ih prepiše i posle dve godine vrati. To do današnjeg dana nije učinjeno i crkva od te godine vodi nove matične knjige za one koji se krste i venčavaju u crkvi i za one koji su na verski način sahranjeni. Predsednik crkvene opštine bio je 1999. Aleksandar Mića Stankić iz Sela Mladenovca. Pre njega predsednik je bio pokojni Tine Čokić. To je počasno lice na čelu crkveno opštinskog upravnog odbora koji ima svoje članove i blagajnika.
Mladenovačko arhijerejsko namesništvo osim tri gradske parohije ima još jedanaest seoskih parohija koje ne obuhvataju samo teritoriju mladenovačke opštine već i sela Stojnik, Belosavce, Jelenac, Maskar i Rajkovac topolski. Arhijerejski namesnik je protoprezviter Dragoljub Rakić, paroh mladenovački i starešina mladenovačke crkve, prvi među jednakima, administrativna spona između vladike i sveštenika.
Mladenovačko arhijerejsko namesništvo imalo je 2006. deset crkava, još četiri crkve u izgradnji: u Belosavcima, Rabrovcu, Ameriću i Mladenovcu (Nemanjina ulica), manastir Pavlovac, 13 aktivnih sveštenika (i tri u penziji), jednog monaha i jednog đakona.

Kvava litija

недеља, 19. септембар 2010.

ŽIČKA EPARHIJA

Manastir Vavedenje sa crkvom Vavedenja - Ovčar Banja

Manastir Sv. Sretenja - Ovčar Banja
Manastir sa crkvom Sv. Trojice - Markovica - pod Ovčarom

Manastir Svetog Vaznesenja - Ovčar Banja

Manastir Jovanje sa crkvom Sv. Jovana Krstitelja - Ovčar Banja

Manastir Uspenje sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice - Ovčar Banja

Manastir Nikolje sa crkvom Sv.Oca Nikolaja - Ovčar Banja

Manastir Svetog Preobraženja - Ovčar Banja

Manastir Blagoveštenje sa crkvom Svete Blagovesti - Ovčar Banja

Manastir Vujan sa crkvom Sv.Arhangela Gavrila - Brđani

Manastir Vraćevšnica sa crkvom Sv.Velikomučenika Georgija
Manastir Veluće sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice - Stopanja

Manastir Ljubostinja sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice - Trstenik

Manastir Rujan sa crkvom Svetog Velikomučenika Georgija - Vrutci

Manastir Rača sa crkvom Vaznesenja Hristovog - Bajina Bašta

Manastir Uvac sa crkvom Rodjena Presvete Bogorodice - Zlatibor

Manastir Voljavča sa crkvom Sv.Velikomučenika Prokopija - Bresnica

Manastir Gradac sa crkvom Blagoveštenja Presvete Bogorodice - Brvnik

Manastir Pavlica sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice - Brvnik

Manastir Žiča sa crkvom Vaznesenja Gospodnjeg

Manastir Zgodačica sa crkvom Sv.Velikomučenika Dimitrija

Manastir Kamenac sa crkvom Rođenja Presvete Bogorodice - Čestin

Manastir Studenica sa crkvom Uspenja Presvete Bogorodice

Manastir Lepenac sa crkvom Sv. Arhiđakona Stefana - Brus

Manastir Stubal sa crkvom Prepodobne Mati Paraskeve - Čukojevac

Manastir Strmac sa crkvom Sv. Joakima i Ane - Brus

Manastir Rudenica sa crkvom Sv.Proroka Ilije - Rataje

Manastir Ježevica sa crkvom Sv. Jovana Krstitelja - Stjenik

Manastir Stjenik - Stjenik

Manastir Klisura sa crkvom Sv. Arhangela Gavrila - Divljaka

Manastir Trnava - Trnava

Manastir Godovik - Požega link
Поглавари СПЦ
АРХИЕПИСКОПИ:

Свети Сава, 1219-1233 †1235 или 1236
Свети Арсеније Сремац, 1233-1263 †1266
Свети Сава II, 1263- 1271
Данило I, 1271-1272
Јоаникије I, 1272-1276 †1279
Свети Јевстатије I, 1279-1286
Свети Јаков, 1286-1292
Свети Јевстатије II, 1292-1309
Свети Сава III, 1309-1316
Свети Никодим, 1317-1324
Свети Данило II, 1324-1337


ПАТРИЈАРСИ:

Свети Јоаникије II, 1338-1346 Архиепископ; од 1346-1354 Патријарх
Сава IV, 1354-1375
Свети Јефрем, 1375-1380 и 1389-1390
Свети Спиридон, 1380-1389
Данило III, 1390-1396
Сава V, 1396-1406
Данило IV, 1406
Свети Кирило I, 1407-1419
Никон, 1419-1435
Теофан, 1446
Никодим II, 1446-1453
Арсеније II 1453-1463

Смедеревски митрополит Павле, 1530-1541

Свети Макарије Соколовић, 1557-1571 †1574
Антоније Соколовић, 1571-1575
Герасим Соколовић, 1575-1586
Саватије Соколовић, 1586-1589
Јеротеј Соколовић, 1589-1590
Филип Соколовић, 1591-1592
Јован Кантул, 1592-1614
Пајсије I Јањевац, 1614-1647
Свети Гаврило I Рајић, 1648-1655 †1659
Максим Скопљанац, 1655-1674 †1680
Арсеније III Црнојевић, 1674-1690 †1706
Калиник I, 1693-1710
Атанасије I, 1711-1712
Мојсије Рајовић, 1712-1726
Арсеније IV Јовановић Шакабента, 1726-1737 †1748
Јоаникије III Караџа, 1739-1746
Атанасије II Гавриловић, 1747-1752
Гаврило II Михић, Михајловић, 1752
Гаврило III Николин, 1752
Викентије Стефановић, 1758
Пајсије II,
Гаврило IV, 1758
Кирило II, 1759-1763
Василије Бркић Јовановић, 1763-1765 †1772
Калиник II, 1765-1766

Димитрије Павловић, 1920-1930
Варнава Росић, 1930-1937
Гаврило Дожић, 1938-1950
Викентије Проданов, 1950-1958
Герман Ђорић, 1958-1990 †1991
Павле Стојчевић, 1990-2009
Карловачки митрополити (и партријарси):

Патријарх Арсеније III Црнојевић, 1696-1706
Митрополит Исаија Ђаковић, 1708
Митрополит Софроније Подгоричанин,1710-1711
Митрополит Вићентије Поповић Хаџилавић, 1713-1725
Митрополит Мојсије Петровић, 1713-1730
Митрополит Вићентије Јовановић, 1731-1737
Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, 1737-1748
Митрополит Исаија Антоновић, 1748-1749
Митрополит Павле Ненадовић, 1749-1768
Митрополит Јован Ђорђевић, 1769-1773
Митрополит Вићентије Јовановић Видак, 1774-1780
Митрополит Мојисије Путник, 1781-1790
Митрополит Стефан Стратимировић, 1790-1836
Митрополит Стефан Станковић, 1837-1841
Патријарх Јосиф Рајачић, 1842, од 1848 патријарх до 1861
Патријарх Самуило Маширевић, 1864-1870
Патријарх Прокопије Ивачковић, 1874-1879
Патријарх Герман Анђелић, 1881-1888
Патријарх Георгије Бранковић, 1890-1907
Патријарх Лукијан Богдановић, 1908-1913
Београдски митрополити:

Митрополит Леонтије Ламбровић, 1801-1813 (пореклом Грк)
Митрополит Агатангел, 1815-1827 (пореклом Грк)
Митрополит Антим, 1827-1831 (пореклом Грк)
Митрополит Мелентије Павловић, 1831-1833
Митрополит Петар Јовановић, 1833-1859
Митрополит Михаило Јовановић, 1859-1881; и 1889-1898
Митрополит Теодосије Мраовић, 1881-1889
Митрополит Инокентије Павловић, 1898-1905
Патријарх Димитрије Павловић, 1905-1920 митрополит; од 1920-1930 Патријарх

Црква светог успења Пресвете Богородице у раздобљу од 1528-1938

Црква светог успења Пресвете Богородице у раздобљу од 1528-1938

Свештеник Јован Доселац 1528. године
Свештеник Владисав 1548. године
Свештеник Јаков 1595. године
Свештеник Паун 1600-1604. године
Свештеник Алекса 1600-1604. године
Свештеник Сима 1(831. године
Свештеник Ћирко 1831. године
Свештеник Авакум Станојевић 1836. године
Свештеник Панта Крстић 1836. године
Свештеник Ћирко Тадић 1836. године
Свештеник Ћирко Поповић 1840-1843. година
Свештеник Авакум Поповић 1840-1854. године
Свештеник Марко Јовановић 1864-1898. године
Свештеник Миливоје Плавшић 1898-1912. године
Свештеник Петар Грујичић 1912-1932. године
Свештеник Тихомир М. Петровић 1930. године
Свештеник Коста Новосиљцев 1933. године
Свештеник Велизар Јоцић 1934-1935. године
Свештеник Сретен Тодоровић
Свештеник Јеромонах Андроник
Свештеник Драгојло Илић 1936-1953. године
Свештеник Живојин Панић 1953-1955. године
Свештеник Драган Димитријевић 1955-1963. године
Свештеник Петар Илић 1963-1970. године
Свештеник Момчило Васиљевић 1970-1980. године
Свештеник Раденко Васић 1980-1995. године
Свештеник Александар Ђурђев 1995-

Црква Светог Вазнесења Господњег у Крупњу

ВАЉЕВСКИ ЕПИСКОПИ

ВАЉЕВСКИ ЕПИСКОПИ

Епархија Ваљевсак настала је после укидања ариљске епархије у првој половини 18 века.Названа је ваљевском,а касније ужичко-ваљевском , и шабачко-ваљевском.Седиште Архијереја било је Ваљево,а ваљевске владике звали су се и митрополити ваљевски.Прве ваљевске владике за које се зна били су:

Ваљевски епископ Доситеј Николић (1715-1738),пореклом Херцеговац, дошао је у Србију из Сарајева 1713, када се помиње као владичански егзарх у Ваљеву. Године 1714. Доситеј Николић већ се помиње као изабрани, али још увек непосвећени епископ ваљевски, а преостале формалности око његовог посвећења обављене су 1715. Овај епископ је под својом духовном влашћу до аустријског освајања имао и Зворничку и Ариљску епархију.

Митрополит Ваљевско-ужички Митрофан (1760-1766), спомиње се 1766. године у молби последњег пећког Патријарха Калиника II цариградском Патријарху Самуилу за укидање Пећке патријаршије. Епископ ваљевски Јоаким (1767-1793) je први архијереј кога је поставила Васељенска патријашија у Цариграду.У једном од бројних Хаџи Рувимових записа помиње се његово словенизирано презиме Михаиловић што је био случај и са презименима другух митрополита Грка.Рукоположио је за свештеника Матеју Ненадовића из Бранковине 6(17) јуна 1793.године и доделио му села Забрдицу,Јасеницу и Попучке при цркви у Бранковини.

Митрополит ваљевски Данило 1 (1794-1802), за време његове архијерејске службе, архимандрит Хаџи Рувим Ненадовић, игуман Василије Петровић и Герасим Георгијевић саградили су храм Светог великомученика Георгија у манастиру Боговађи 1794. године.

Митрополит Ужичко-ваљевски Антим Зепос (1802-1814), као и његов претходник Данило, био је Грк. Активно је учествовао у Првом српском устанку. Након првих устаничких победа на Иванковцу (1805) и Мишару (1806), Митрополит Ужичко-ваљевски Антим пренео је своје седиште у ослобођени Шабац, тако да се Митрополија звала Ужичко-ваљевско-шабачка. 1831. године Хатишерифом поменута епархија биће подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску; ова друга остаје под тим називом све до одлуке мајског заседања Архијерејског сабора СПЦ о подели ове епархије.

Владика Данило 2 (1814-1815) кога су Турци звали Дели Папаз,а Срби Алаук био је последњи ваљевски владика. Када је кнез Милош 1815 године устао на Турке Данило је побеегао у Зворник.Његов писар био је Сима Милутиновић-Сарајлија.Од следеће 1816 године ваљевска епархија је пресељена у Шабац.
Crkva Svetog Đorđa

Podignuta daleke 1834.god. crkva Svetog Đorđa je najstariji, dobro očuvani, graditeljski objekat u Ćupriji. Nalazi se na desnoj obali Velike Morave u blizini ušća Ravanice. Po dokumentovanim podacima crkva je podignuta po naređenju Miloša Obrenovića, kao jednobrodna bazilika, sa pridodatim pevničkim apsidama, na poluobličast svod prekriven na dve vode. Zidovi su veoma masivni, negde do 1,20 m debljine, iznutra ojačani sa po tri vertikalna priljubljena stuba, koji se pod svodom spajaju slepim arkadama. Kao građevinski materijal korišćen je klesan kamen i nepečena cigla.
Oltarska apsida je iznutra naglašena nižim svodom u odnosu na svod crkvene lađe. Ikonostas je izrađen od drveta i datira iz perioda osvećenja crkve, par godina posle izgradnje. Iznad ulaznih vrata nalazi se ikona Svetog Georgija, a polukružni svod iznad vrata ukrašen je ornamentom koji je očuvan do danas.



Do obrazovanja Braničevske eparhije 1922.godine, ćuprijska crkva pripadala je Beogradskoj Arhiepiskopiji, pod direktnom jurisdikcijom patrijarha. Crkva je iznutra živopisana tek na 150-godišnjicu, 1984.godine rukom akademskog slikara Dragomira Jašovića.
Zalaganjem sveštenstva i crkvenog odbora a sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva G.G.Ignatija, izvršena je 2003.godine kompletna restauracija krova i spoljne fasade.
Историјат Ваљевске цркве
Ваљево, као насељено место, према до сада истраженим изворима, први пут се помиње у списима сачуваним у Хисторијском архиву Дубровника. То је уједно и најстарији писани помен о овом граду, записан у „старим српским повељама и писмима”, а датиран је на 14. август 1393.године. Ваљево се помиње као трг и раскрсница караванских путева, што значи да време његовог настанка сеже још дубље у прошлост.

О настанку имена Ваљева, има више претпоставки, али се у народној традицији своде на две: прва, да је име Ваљева настало од личног имена поседника великог имања а могао се звати Хвал, Вал, Валко, Ваљ и друге претпоставкe,да је име Ваљева настало од ваљарица, места где се ваљало сукно, дакле, од занимања којим се становништво бавило од најстаријих времена до недавне прошлости. Не зна се поуздано ко је основао град, да ли краљ Драгутин као господар северозападне Србије и Срема, или су га основали Срби бежећи са Косова после пропасти царства. У историјским изворима помиње се име војводе Николе Зојића, једног од тројице преживелих војвода на Косову, поред Вука Бранковића и Новака Белоцрквића, који је одбегле са Косова довео у Ваљевски крај на самом почетку последње деценије XIV века.

Историјат сакралних објеката Ваљева и ваљевског краја у доба турске владавине у знатној мери је обавијен тајном и неистражен. Оно мало података из неколико путописа, поверљивих извештаја, писама и мемоарске прозе, који се површно дотичу манастира и цркава на овом подручју, нису довољни да осветле црквено градитељство и живот цркве у минулом времену. И док се за неке богомоље ван Ваљева зна, да потичу од пре неколико векова (Ћелије, Пустиња, Докмир и др.), за богомоље у Ваљеву, као привредном, културном, политичком и духовном средишту, готово да нема значајнијих података.

Најстарији познати манастир и црква у најближој околини Ваљева је манастир Градац на истоименој реци забележен у београдској епархији 1019.године али ,нелокализован.Веома стара препоставка везује овај манастир ,са црквом посвећеном Ваведењу.Црква Ваведења код манастира Градца забележена је у турском попису из 1521-23. године .Наводи се да је код Ваљева и да је приход од манастира износио 294 акче. Манастир Градац се контиунирано спомиње и бележи од 1019.године до тренутка када су Турци завршили освајање Србије 1521.године.У рукописном зборнику манастира Крушедола 1453 године један од три записа који пописује места игумана српских стоје један поред другог игуман Градачки и игуман моравског Градца,што све упућује на постојање дав Градца и код Ваљева и Чачка.

На локацији данашњег фудбалског стадиона „Крушик”, на десној обали реке Градац, непосредно пре ушћа у Колубару, приликом изградње стадиона 1952. године, откривени су на локалитету Црквиште (сам назив показује да је на том месту некада била црква), оштећени и делимично уништени темељи сакралне грађевине, за коју се каснијим археолошким ископавањем и утврдило да се ради о темељима срушене православне цркве,највероватније некрополи из средњег века. О судбини те цркве, није нам ништа познато, ни када је подигнута, ни како је страдала.)Поред темеља цркве са њене јужне стране пронађене је споменик Јефрему Ђурићу из 1312. године, који се чува у музеју града Ваљева.Натпис говори о смрти монаха Јепрема мирског имена Ђурђе, рано умрлом сину великог тепчије, коме у време владавине краља Драгутина,постави камен брат Лазар. Натпис је начињен на плочи од црвенкастог жиличастог мермера. Из познијих извора се зна да се ту налазила и кула капетана Јевте Витковића, подигнута 1718. године, која је порушена за време Јеврема, сина војводе Јакова Ненадовића. (Довратник уграђен на простору источне фасаде куле Ненадовића који је правилно профилисан у готичком маниру био је вероватно елемент портала средњовековне цркве на ушћу Градца) Познато је да народ не заборавља места на којима су се налазила места храмова па их у традицији чува у називима локалитета Црквина или Црквиште.Да ли је можда Црквиште на ушћу Граца сећање на далеку прошлост када је ту постојао манастир ,а црквица из времена Јефреме Ђорђа настала не његовим старим темељима или је и сама била средњовековна тешко је тврдити али се повезаност сама по себи намеће.

Сачуваних изворних података о животу православаца у Ваљеву из периода отоманске власти на овим просторима, од 1458. године до краја 18. и почетка 19. века, јако је мало, јер ти простори су били изложени разарањима и пустошењу великих размера, као и миграцијама становништва. Ипак, духовни живот ваљевског православног становништва одвијао се под заштитом Српске православне цркве, која је и сама била на удару, притиснута дажбинама, прогонима свештенства и турској самовољи локалних моћника.( Из једног од ретких турских пописа из 1536. године види се да је у Ваљеву било 107 кућа, са око 650 становника од чега је нешто бројније муслиманско (51,5%) у односу на хришћанско становништво (48,5%). Док муслиманско становништво, привилеговано у економском животу, несметано остварује своје верске потребе градећи богомоље, дотле православно српско становништво, иако са формално признатим правима на властиту вероисповест, са много тешкоћа остварује своја верска права.) Све до прве половине XVIII века, немамо поуздане изворе о озбиљнијој институционалној организацији Српске православне цркве на овом подручју, нити о постојању православних верских објеката у Ваљеву.

Током 18. века и повременим уласком ваљевског краја у Аустријско царство, стичу се повољнији услови за оживљавање верског живота православних Срба и обнову и јачање црквене организације, обједињавањем Београдске и Карловачке митрополије која је остала у канонској вези са Пећком патријаршијом, под чијом јурисдикцијом је и Ваљевска епископија.

У свом опису Ваљева из 1784. године, Јован Перетић наводи да се „ово место састоји од 400 турских и 50 хришћанских домова, пет џамија од дрвета и две од тврдог материјала, прве на десној а друге на левој обали Колубаре. Ту се налази и добро изгледајући владичански двор уз који се налази капела...”, (на локацији данашњег предузећа „Занус”, и раскрснице иза моста код Јадра на тешњарској страни .Судбина ове капеле је неизвесна. По некима, она је срушена у току аустријско-турског рата (1788-1791) тзв. Кочиној Крајини, па су Ћелијска и Јовањска црква служиле грађанима ваљевским као парохијске цркве. Познато је да је парохија проте Матеје, досезала до села Попучака, из чега произилази, да су мештани: Кличевца, Рађевог Села и Дрочина, били парохијани бранковински.

У својим Мемоарима, прота Матеја белeжи, да је Ваљево у Првом српском устанку изгорело, па постоји могућност, да је тада и владичанска капела страдала. По записима Јоакима Вујића у Ваљеву је после Другуг српског устанка, саграђена мања капела уз двор Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша и првог човека ваљевске и шабачке нахије. Овај храм (капела) је био посвећен Покрову Пресвете Богородице и служила је све до 1844 године.Подигнута је трудом Дионисија тадашњег игумана манастира Ћелије. На овој цркви први пут је звонило звоно 1830 које је поклоњено цркви,а касније пренесено на на торањ данашње цркве. У време првог светског рата звоно је однешено са још дав звона колико их је било на новом храму.Пронађено је после рата по натпису који постоји на њему. Истинску слободу вероисповести и слободу подизања и грађења цркава и манастира, Србија је добила тек за време кнеза Милоша и после доношења султанског Хатишерифа од 3/15. августа 1830. године.

Први документ из историје градње, данашње Саборне ваљевске цркве, посвећене Св. Покрову Пресвете Богородице, је писмо кнеза Милоша бр. 1828. од 1/13. јула 1832. године, упућено Суду ваљевске нахије. Одговарајући на молбу Ваљеваца, Kнез је, не само дозволио, већ и заповедио Обшчеству ваљевском, „да се постара што пре нову цркву, приличне величине у Ваљеву начинити... јер се у старој ваљевској цркви богослужења не могу обављати...” Кнез одређује и локацију новог храма, опредељујући је на месту „где је пре црква преко Колубаре била...” У обављању овог веома значајног посла српски кнез се ослања на сина војводе Јакова, Јеврема Обреновића, председника ваљевског суда, који 14/19. априла 1833. г. реферише Kнезу, да је сав материјал набављен и погођен мајстор Коста Димовић. Земљиште за цркву поклонио је ондашњи окружни начелник Аксентије Срећковић родом из села Шушеоке. Леву обалу Колубаре често су плавиле све три ваљевске реке.Да би решио овај за Ваљево судбоносни проблем књаз Милош шаље те 1833 године у Ваљево кнеза Милосава Перуничића који је помоћу штапа и канапа исколчио Главни сокака који је пролазио од дрвеног моста на Колубари према Крушику(данашња улица војводе Мишића) Ваљево је у то доба била мала српска паланка у развоју. Имало је 140 кућа а заједно са асовином (Бело Поље 14, Градац 15, Врана-Попаре 8, Рађево Село 20, Дрочине 17 и Кличевац 14) што је укупно 228 кућа. Тада је у Ваљеву живело 893 житеља (мушких 530 а женских 363) а заједно са асовином 1429 душа. Тадашњи ваљевски протојереј Петар Сајић и јереј Добривој Урошевић и још дванаест виђенијих ваљеваца (Танасије Младеновић, Јоца Араповић, Павле Гавриловић, Јово Леонтијевић, Никола Филиповић, Коста Максимовић, Бошко Тадић, Миливој Томић, Стефан Ђурић, Остоја Поповић, Марко Танасијевић и Јово Николић) обратили су се 13/25. марта 1836. године, Кнезу Милошу са молбом у којој извештавају, да је набављена прилична количина камена, креча, песка и јапије и 1750 талира, али моле и помоћ, јер сами не могу нову цркву саградити. Кнез Милош издаје наредбу, да околни срезови помогну градњу ваљевске цркве и шаље податке о мерама пожаревачке цркве, по чијем ће се узору градити и ваљевска богомоља. Кнез одређује и новог мајстора Дмитра Сотировића за суму од 1500 гроша, с тим да се образује и комисија за надзирање радова. Чланови комисије су протопрезвитер Петар Сајић, члан суда Јовица Милутиновић и шеф полиције Дамјан Радљевац.

Радови на градњи цркве почели су у понедељак 13/25. априла 1836. г. Био је то свечани тренутак на који су Ваљевци чекали столећима. У току градње донекле се одступа од плана пожаревачке цркве, за два аршина и подиже се звоник (торањ) у саставу цркве, за који су ваљевци обезбедили 8000 гроша. Пошто је потребна додатна количина материјала и новца, то се тадашњи епископ Шабачко-ваљевски Герасим, залаже код Кнеза за додатне трошкове. Кулук се сваким даном увећава па и притужбе због „слабости снаге народне”.

После 14 месеци рада на цркви, 19. јуна 1837. године, долази до рушења свода и зидова на цркви, што је дубоко потресло и градитеље и све ваљевце. Кнез Милош поново шаље у Ваљево новог зидара Јању Гагрицу, који се обавезује, да ће сам сносити трошкове уколико дође до пропуста у раду. Као знатно лакши материјал од камена а погоднији за зидање, мајстор Јања се опредељује за сигу, која се вади у Јовањи и запрежним колима довози у Ваљево. У документу од 8. новембра 1837. г. види се да је за градњу цркве утрошено 52.202 гроша чаршијских с напоменом да вредност кулука није урачунат, што би у многоме изменило рачуноводствено стање до тог времена.

Црква је завршена 1838. године а од старе ваљевске цркве преузела је име: Храм Покрова Пресвете Богородице, који и данас носи.

Међутим, због лоше изведених радова, дошло је до пуцања зидова на цркви о чему 24. јануара 1846. године, ваљевски прота Петар Сајић, извештава Шабачку Конзисторију и епископа Мелентија Марковића. Ради санације своје богомоље, ваљевци се обраћају и Српском митрополиту Петру Јовановићу, који у Ваљево шасље инжењера Јована Неволу, да испита све околности и поднесе извештај. У међувремену, 10/22. децембра 1848. године, умро је ваљевски прота Петар Сајић, који се пуних 13 година борио са бројним недаћама које су пратиле градњу цркве. На његово место долази 2/14. фебруара 1849. године, свештеник Живојин Марковић, родом из села Глоговца, бивши учитељ шабачки и београдски а потом и ђакон у београдској Митрополији. За овог духовника, образованог и предузимљивог, верзују се даљи радови на поправци ваљевске цркве, као и укупан црквени живот у Ваљеву. Његовом заслугом и заузимањем, извршена је коначна поправка цркве, па је 4/16. јула 1864. год. ваљевско началство известило Шабачку Конзисторију, да је ваљевска црква у свему уредно довршена.

Исте године (1864) урађен је и нови иконостас ваљевског храма а иконе је радио Никола Марковић.

субота, 18. септембар 2010.

Sveti Pantelejmon, tridesetih godina prošlog veka ...

Izgradnja hrama Svetog Save u Beogradu

Манастири Епархије врањске

Манастири Епархије врањске
Манастир Свети Прохор Пчињски
Манастир Свети Стефан
Манастир Свети Пантелејмон
Манастир Паља
Манастир Кацапун
Манастир Милевци
Манастир Бресница
Манастир Свети Никола
Манастир Свети Георгије

Manastiri i crkve Surdulice

Манастир Паља
Паља
X-XII век

Свети Никола
Божица
XIV век

Свети апостоли Петар и Павле
Божица
1904. година

Рождество Пресвете Богородице
Јелашница
1892. година

Света Тројица
Клисура
1878. година

Свети Никола
Кострошевци
XIX век

Свети Архангел Михаило
Стрезимировци

Свети Великомученик Георгије
Сурдулица
1895. година

Свети Великомученик Пантелејмон
Доње Романовце
XIX век

Света Тројица
Сувојница
XIX век

Свети Прокопије
Топли До

Свети Пророк Илија
Власина Рид
XIX век

Crkva u Surdulici

недеља, 12. септембар 2010.

Рудничко-таковски МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ

МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ

Рудничко-таковски крај карактерише велики број сакралних објеката. Истраживањима се дошло до података о постојању неколико десетина цркава и два манастира, па се овај крај може назвати "Света Гора у срцу Шумадије". Скоро свако насељено место општине Горњи Милановац има своју парохијску цркву, од којих су неке проглашене за културна добра од изузетног значаја.


Манастир Враћевшница

Задужбина великог челника Радича Поступовића, високог достојанственика деспота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, саграђена је пре 1430. године. Црква посвећена Св. Ђорђу има облик једнобродне грађевине. Првобитне фреске, насликане 1431. године, заклоњене су новијим живописом који је 1737. израдила зографска група из Влашке. Иако је у прошлости више пута страдао, манастир има богату ризницу која је музејски презентована. У време Првог српског устанка овде су привремено склоњене мошти Стевана Првовенчаног, а одржано је и неколико важних устаничких договора: 1810. сусрет војводе Милана и Карађорђа; 1812. скупштина на којој су прочитане одредбе Букурешког мира; на Ђурђевдан 1818. скупштина је донела одлуку о проглашењу Крагујевца за престоницу. Кнез Милош је 1819. пренео посмртне остатке своје мајке Вишње из Бруснице и сахранио их у манастирској порти, a 1825. на северној страни манастирског комплекса саградио je конак познат као Баба Вишњин. Конак је изгорео 1920. а рестаурација је извршена 1966. На баба Вишњином гробу краљ Александар Обреновић подигао је 1901. године споменик и уградио у њега надгробну плочу коју је Милош поставио. На левој страни припрате сахрањени су посмртни остаци првог митрополита обновљене Србије Мелентија Павловића, а на десној страни припрате налазе се мошти епископа жичког Вићентија Красојевића. Манастир је до 1935. био мушки, а тада је одлуком архијерејског синода проглашен женским.


Манастир Вујан

Посвећен Св. Архангелу Гаврилу, налази се на истоименој планини, јужно од Рудника. Средњевековни манастир Обровин, чији остаци и данас постоје, запустео је са најездом Турака. На почетку Првог српског устанка 1805, угледни трговац Никола Милићевић из Луњевице обновио је манастир. Нешто касније, поред цркве подигао је полудрвени конак са доксатима и камену спомен чесму. У порти доминира велики конак саграђен 1853. године. Поред ктитора чији се гроб налази уз јужни зид наоса, у овој цркви сахрањен је и војвода Лазар Мутап. У манастиру Вујан искушеник је био 1944-1946. садашњи патријарх српски Павле.


О ЦРКВАМА БРВНАРАМА

Цркве брвнаре су грађевине у целини саграђене од дрвеног материјала, само су темељи на којима су постављене од камена. Народно неимарство ове врсте јавља се код Срба већ приликом стварања прве државе у IX веку, наставља се током средњег века, да би у време турске владавине градња цркава брвнара била једини облик црквеног градитељства. У тешким временима народ је градио скромне дрвене богомоље за потребе одржавања вере и традиције. У нашој општини постоје четири, у потпуности очуване, цркве брвнаре.

Црква Св. Ђорђа у Такову

Посвећена св.Ђорђу, саграђена је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког перида. Након слома Првог српског устанка Милош Обреновић је одлучио да остане у Србији, па се предао Турцима испред таковске брвнаре. На Цвети, 1815. после богослужења у цркви, Милош је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.
Има правоугаону основу са полукружном апсидом. Темељи су јој од тесаног камена. Кров је стрм, двоводан, покривен храстовим дашчицама - клисом. Очуван је иконостас чије је делове даривао господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша.


Црква Св. Николе, Љутовница

Посвећена св. Николи, саграђена је 1809. године и једна је од најбоље очуваних цркава ове врсте у Србији. Средње је величине, има темеље од ломљеног камена и грађена је на исти начин као и друге брвнаре. Кров, покривен шиндром, изузетно је висок и стрм, заобљен како на западном тако и на источном делу. Испред главног улаза је мањи трем на два стуба. Иконостас потиче из времена грађења цркве.


Црква брвнара у Прањанима

Посвећена Вазнесењу Христовом, саграђена је 1827. на темељу првобитне грађевине из 1724. године. Има правоугаону основу са четвоространом олтарском апсидом на источном делу и припратом на западној страни. Грађевином доминира висок и стрм кров покривен шиндром. На угловима крова су два дрвена крста. Од некада богато украшеног иконостаса остале су само царске двери у аутентичном облику.


Црква Св. Петке, Коштунићи

Једна од најскромнијих брвнара у Србији налази се у Коштунићима. Саграђена је у првој половини XIX века, а посвећена Св. Петки. Осноа јој је правоугаона. Архитектонски је једноставна, без нарочите обраде. Олтарски део зида је преломљен у четири дела. Кров је низак, покривен црепом. На иконостасу се уздиже сликани крст од дрвета. У унутрашњости су видљиви трагови припрате.


О ЗИДАНИМ ЦРКВАМА

После Другог српског устанка у црквеној архитектури примат преузимају зидане грађевине. У рудничко-таковском крају чланови династије Обреновић саградили су четири задужбине.

Црква Св. Саве на Савинцу

Прва Милошева задужбина у ослобођеној Србији. Саграђена је 1819. године, озидана тесаним каменом без обиља декоративних елемената. Занимљивом обрадом истичу се једино камени оквири прозора и довратника. Ради постизања акустичности познати неимар тога доба Милутин Гођевац уградио је у зидове велике земљане лонце. Престоне иконе које је радио молер Јања , цркви је поклонио кнез Милош 1822. После обнове (1860) и доградње (1905) постаје гробна црква породице Вукомановић, из које је потицала кнегиња Љубица. У цркви је сахрањен велики број чланова породица Обреновић и Вукомановић (Обрен Мартиновић-отац војводе Милана, петоро деце Јована Обреновића, браћа кнегиње Љубице...). Јуна 1905. године из Београда су пренете кости Мине Вукомановић Караџић, њеног мужа Алексе и сина Јанка.


Црква Св. Николе у Брусници

Задужбина господар Јована Обреновића, брата кнеза Милоша. Саграђена је 1837. године као једнобродна грађевина правоугаоног облика са троспратним звоником који се надовезује на западни зид цркве. Портали су богатије обрађени и украшени розетама у облику цвета, грифонима и стилизованом испреплетаном лозом. У порти цркве налазе се кости војводе Милана Обреновића, његове супруге Стоје, брата Јакова и снахе Ђурђије.


Црква Св. Димитрија у Брезни

Задужбина је кнеза Милоша из 1837. године. У њеној порти је сахрањен кнез Васа Поповић из Бершића, брат од ујака кнегиње Љубице и сарадник кнеза Милоша. Једноставна, једнобродна грађевина изграђена у традиционалном духу Милошевог времена. Зидана је каменом и прекривена кречним малтером. Испред главног улаза је високи звоник доѕидан у новије време. Архитектонски одудара од цркве и са њом не чини јединствену целину. Иконостас је настао током 1850-51. године. Грађен је у класицистичком духу, има скромну резбу, нешто богатију на царским дверима.


Црква Св. Тројице, Горњем Милановцу

Црква Св. тројице у Горњем Милановцу започета је последње године живота кнеза Милоша (1860), а довршена за владе кнеза Михаила (1862). Њен градитељ је познати неимар Настас Ђорђевић, предак знамените породице Настасијевић. Једнобродна грађевина у класицистичком стилу са низом разноврсних архитектонских елемената, зидана је тесаним каменом пешчаром. На западном делу истиче се висок и елегантан постбарокни звоник са типичном барокном куполом, на источној страни је велика полукружна олтарска апсида, а на фасади обиље декоративних елемената.


http://www.muzejgm.org/strana.php?strana_ID=15

петак, 10. септембар 2010.

Парохије у саставу Нишке Епархије

Парохије у саставу Нишке Епархије
Седиште Епархије: 18000 Ниш, Д. Димитријевића 3, тел/факс. 018 / 43 - 799.

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
АЛЕКСИНАЧКО:


Црква Св. Николе
Алексинац
Седиште: Алексинац, ул. Леле Поповић 2, (тел. 018/871 - 357) архијерејски намесник, протојереј - ставрофор Миодраг Голубовић;

Парохије:

Алексиначка: 18220 Алексинац, храм Св. Оца Николаја, (подигнут 1837, обновљен 1992), Леле Поповић 2, (тел. 018/871 - 357), парохију сачињавају: АлекснивЂнац, Суботинац, Краљево, Бобовиште, Вакуп, Глоговица, Бујими, Житковац, Моровац, Пдиловци, Горње и Доње Сухотно, храмови: Св. Јована (1922), Св. Георгија (1989),Св. Илије (1936) и Св. Тројице (1890), капеле: Св. Јована (1924), Св. Пантелејмона (1936) и Св. ап. Петра и Павла (1952); пароси: протојереј миодраг Голубовић, Веле Поповић 79, (тел. 018/871 - 088), протојереј Љубиша Недељковић, Р. Жунића бб, (тел. 018/ 874 - 796), протојереј Душан Стојковић, Пролетерска 8, тел. 018/ 874 - 941);

Витковачка: 18216 Корман, храм Рођења Пресвете Богородице (9. век), обновљен (1871), парохију сачињавају: Витковац, Горњи и Доњи Љубеш, Срезовац, капела Св. Марије магдалене у изградњи и Корман, парох Славољуб Петровић, Витковац 18216 Корман, (тел. 018/ 843-313);

Гредетинска: Гредетин 18216 Корман, храм Покрова Пресвете Богородице (1968. обновљен 1994/95), парохију сачињавају: Гредетин, Радевац, Јаковље, Крушје, Лозноц, Каменица, Горњи Адровац, храмови: Марије Магдалине, Рођења Пресвете Богородице и Св. Цара Константина и Јелен, јереј Радиша Вешковац (тел. 018/ 847 - 969 );

Грејачка: Грејач 18212 Тешица, храм Вазнесења Христовог (1892, обновљен 1991), парохију сачињавају: Грејач, Суповац капела (1917), Велики Дреновац - капела Св. Петке (1890), Мали Дреновац - храм Св. Варваре (1893), Лоћика, Дашница капела (1920), Банковац и Копривница капела (1962), јереј Часлав Станковић;

Горњо-доњокрупачка: Доњи Крупац 18226 Дражевац, храм Св. Јована Крститеља (1906), парохију сачињавају; Горњи и доњи Крупац, Бели Брег, Врело, храм Св. Јована, Преконоџи храм Св. оца Николаја Рсавац, јереј Срђан Станојевић, (тел. 018/ 782 -192);

Доњотрнавска: Доња Трнава 18202 Г. Топоница, храм Св. Пророка Илије(1894, обновљен 1994), Горња Трнава храм Св. Арахангела Гаврила (обновљен 1992), Доња Топоница, Дражевац и Берчинац, јереј Драгослав лазић, 18202 Горња Топоница, (018/ 701 - 938);

Мозговска: 18229 Мозгово, храм Св. Петке - Трнове, (1937), на месту званом "Река" и храм на месту званом "Слатина" (1899, обновљен 1994), парохију сачињавају: Мозгово, Црни Као, Брдарац и Бован, храм Св. Архангела Михаила, (подигнут 1945) неосвећен, јереј Богосав С. Станковић;

Рутевачка: 18224 Рутевац, храм Св. Великомученице Марине (1907), парохију сачињавају: Ђећина, Рутевац, Вукашиновац, Јасење и Делиград, храм Сабора Св. Арханђела (1933,) јереј, Маринко Јовић;

Станачка: Станци 18225 Катун, храм Преподобне Мајке Параскеве (1911), парохију сачињавају: Катун, храм Св. Прокопија (1937), Добрујевац, Пруговац, и Црна Бара, капеле: Св. Петке, Св. Исмаила, Савела и Емануила, свештеник Горан Радојевић;

Тешичка: 18212 Тешица, храм Успења Пресвете Богородице (1838), парохију сачињавају: Тешица, Лужане Нозрина, Моровски бујмир, Стублина, Беља, јереј Горан Поповић, (тел. 018/845 - 058);

Трњанска: Трњане 18216 Корман, храм Св. Петке Параскеве (1873, обновљен 1993) парохију сачињавају; Трњане, Доњи Адровац, Горња и Доња Пешчаница, свештеник Миомир Јевтић, (018/ 844-123);

Чукуровачка: 18214 Чукуровац, храм Св. Великомученика Прокопија (1926), парохију сачињавају: Чукуровци и Вукоња, храм Св. Оца Николаја, Љуптен, капела Св. Преображења (1925), Породин храм Св. Великомученика Пантелејмона, Кулина, Врћеновица - храм Св. Јована Богослова (1922.), Честа и Шурић, свештеник Милорад Перишић, (тел. 018/883-910);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
БЕЛОПАЛНАЧКО:

Манастир Св. Димитрија Дивљане

Седиште: 18310 Бела Паланка, 7 јула 4, В. Д. архијерејског намесника, протојереј Драган Младеновић, (тел. 018/ 854 - 589);

Парохије:

Белопаланачка: 18310 Бела Паланка, прва и друга парохија, 7. јула 4, храм Вазнесења Господњег (1909, обновљен 1988), парохију сачињавају: Моклиште - храм Св. Архангела Гаврила, Мокра - храм Рођеља Пресвете Богородице, Сињац - Храм Св. Оца Николаја и Витанова - храм Св. Јована, Кременица, Теловац, Клисура, Чифлик, Љуботовица, Клење, Букуровац, Ново Село, Горњи и Доњи Рињ, Дражево, Горња и Доња Глама, Бабин Кал, Козја, Пајеж и Мирановац, пароси: Драган Младеновић, 7. јула 4 (тел. 018/ 854 - 589) и Божидар Недељковић 1. маја 16, (тел. 018/ 854 - 591);

Драгиначка: Драгинац 18320 Бабушница, храм Св. Тројице (1924, реновиран 1987), парохију сачињавају: Бабушница, Стол - храм Св. Теодора, Стрижевац - храм Св. Оца Николе, Шљивовик, Бежиште, Ресник, Братишевац, Проваљеник, Крњина, Војници, Радошевац, Калуђерово, Вава, Александровац, Камбеловац, Дучевац, Раљина, Сиња Глава, свештеник, Сретен Вељковић; Бабушница, Ратка Павловића бб, (тел. 018/ 86 - 289);

Љуберађска: 1817 Љуберађа, храм Св. Пророка Илије (1850), парохију сачињавају: Грнчар, Бердуј, Врело, Радињинце,Масуровце, Стрелац, Валниш, Студена, Извор, Сурочево, Горчинце, Линово, Дол, Брестовдол и Богдановац, храмови: Св. Петке, Пресвете Богородице и Св. Оца николаја, свештеник Добри Зафировић;

Осмаковачка: Осмакова, Врањиште, Орља, Бабин Кал, Горња и Доња Глама, Пајеж, Козја, Сињац, Трешњанци, Љубатовица, Витановци, Миранови и Бавовик, упражњена, опслужују околни пароси;

Црвеноречка: храм Св. Ћирила и Методија у Црвеној Реци, парохију сачињавају: Црвена река, Долац, Крупац, Врандол, Градиште, Вргудинац, Космовац,
Вета (ман. Св. Богородице), и Топоница, јереј Драган Илић, Црвена Река 18310 Бела Паланка;

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
ВЛАСОТИНАЧКО:

Храм Св. Тројице Власотинце

Седиште: 16210 Власотинце, Његошева 63, (тел. 016/ 71 - 806) архијерејски намесник, јереј Зоран Стојановић;

Парохије:

Власотиначка: 16210 Власотинце, Његошева 63, (тел. 016/ 71 - 806), храм Свете Тројице, (1836), јереј Зоран Стојановић, Моше Пијаде бб, јереј Милорад Максимовић, Његошева 63, (тел. 016/ 71 - 806), јереј Горан Димитријевић, Његошева 63, (тел. 016/ 71 - 806).

Великобоњинска: 18216, Велики Боњинци, парохију сачињавају: Велики Боњинци, Свође, Завидинце, Модра Стена, Борин Дол и Остига, храм Св. Оца Николаја, (1866), јереј Томислав Костић;

Грделичка: 16220 Грделица, 29. Новембар бб, храм Рождества Св. Јована Крститеља (1937), јереј Власта Стоилковић;

Конопничка: 16210 Власотинце, храм Успења Пресвете Богородице (1840), парохију сачињавају: Конопница, Стајковце, Шишава, Горња и Доња Лимница, Скрапеж, Р. Поље и Средор, јереј Божидар Б. Пешић;

Предејанска: 16222 Предејане, храм Св. Архангела Гаврила (1871), парохију сачињавају: Палојце, Личин Дол, Крпејце, Предејане, Бричевље, Сушевље, Гариње, Копитарце, Лутеж, В. Предејане и део Новог Села, јереј Сава Момчиловић;

Црвенојабучка: 16210 Власотинце, Моше Пијаде бб, парохију сачињавају: Црвена Јабука, храм Цара Константина и Царице Јелене, Раков Дол, Радосин, Добровиш, храм Св. Димитрија, Криви Дол, капела обнољења храма Св. Георгија, Алексине, Пржојне и Кална, храм Св. Тројице, упражњена, опслужује, јереј Зоран Стојановић;

Црнотравска: Црна Трава храм Св. Оца Николаја, Брод, Ливађе, Доро Поље, упражњена, опслужује јереј Милорад Максимивић;

АРХИЈЕРЈСКО НАМЕСНИШТВО
НИШКО:

Саборна црква Ниш

Седиште: 18000 Ниш, Архијерејски намесник протојереј Живорад Јолић, (тел. 018/ 719 -911);

Парохије:

Белотиначка: 18411 Белотинац, храм Св. Романа, (1928, освећен 1933), парохију сачињавају: Белотинац, Г. Међурово, Чапљинац, Паси Пољана и Село Бубањ, јереј Чедомир Стевановић, (тел. 018/ 818 - 231);

Великокрчимирска: Стара црква у Крчимиру, (ЏИВ век,нова подигнута 1936, обновљена 1992), парохију сачињавају: В. Крчимир, Семче, В. Вртоп, Д. Присјан, Комарица, Гуњетина, Личје,Г. Драговље и Шебет, јереј Томислав Костић, парох великобањински;

Вртишка: Вртиште 18211 Трупале, храм Св. ап. Петра и Павла, (1935 - 39), парохију сачињавају: Вртиште, Трупале, Мезграја, Горња Топоница и Чамурлија, јереј Ненад Томић, (тел. 018/ 791 - 682);

Габровачка: село Габровац 18000 Ниш; парохију сачињавају: Габровац - храм Св. Тројице; Вукманово - Св. Пророка Илије, Бербатово - Св. Димитрија, Д. Власе - Св. Лазара, Габровачка река (део) и Суви До; јереј Радиша Лазић.

Горњебарбешка: 18241 Горњи Барбеш, храм Св. Великомученика Георгија (1871), парохију сачињавају: Горњи Барбеш, Доњи Барбеш, Виландрица,Дукат, Ново Село, Заплањска Топоница, Русна, Горње Власе, Марина Кутина, Гаџин Хан и Гркињи - храм Успења Пресвете Богородице (1938, обновљен 1994), јереј Живојин Раденковић;

Горњематејевачка: 18204 Горњи Матејевац, парохију сачињавају: Горњи Матејевац, храм Св. Вазнесења Господњег (1838 ), и храм Св. Пророка Илије у Кнез Селу, капеле: латинска црква из (ЏИ века) Св. Тројице и капела Св. Петра,јереј Радосав Богићевић, (тел. 018/ 751 - 647);

Доњематејевачка: 18204 Горњи Матејевац, парохију сачињавају: Доњи Матејевац - храм Св. Петке (стара оронула), Св. Архангел (1838), Каменица - храм Св. Оца Николаја (1831), Св. Ђорђа (у изградњи), и Доња Врежина - храм Успења Пресвете Богородице (1926), јереј Миодраг Симић, (тел. 018/ 751 - 043);

Доњемеђуровска: 18242 Доње Међурово, храм Успења Пресвете Богородице (1872), парохију сачињавају: Доње Међурово, Лалинац и Паси Пољана, јереј Миле Вељковић, Чарнојевићева 10 / 89, (тел. 018/364 - 916);

Ћурлиначка: 18411 Белотинац, парохију сачињавају: Ћурлина - храм Св. Петке (1900), Кнежица, Перутина, Клисура - храм Св. Симеон и Малошиште - храм Св. Пророка Илије, јереј Ненад Стојановић, (тел. 018/ 815 - 446);

Јелашничка: 18206 Јелашница, парохију сачињавају: Јелашница - храм Св. ап. Петра и Павла, Доња Студена - храм Св. оца Николаја, премештен (1962 - 63) и Горња Студена - храм Св. Тројице, јереј Живојин Станковић (тел. 018/340 - 047);

Кочанска: 18410 Дољевац, храм Св. Арангела Гаврила (1920) парохију сачињавају: Кочане, Дољевац, Самариновац и Чечина, јереј Зоран Станковић, (тел. 018/ 812 - 386);

Малчанска: 18207 Малча, парохију сачињавају: Малча - храм Св. Петке (17. века), Пасјача - храм С. Димитрија (освећена 1926), Горња Врежина, Јасеновик - капела Св. Стефана (није освећена), Ореовац и Врело, јереј Светислав Раденковић, (тел. 018/ 661 - 294);

Миљковачка: 18202 Горња Топоница, парохију сачињавају: Миљковац - храм Успења Пресвете Богородице (1839 ) Веле Поље - храм Св. Оца Николаја, Паљина - храм Св. Романа и Огњене Марије и Крављу - храм Св. Петке (1890), јереј Слободан Недељковић;

Нишка I, II, III, IV, V, VI, VIII и IX парохија: 18000 Ниш Д. Димитријвића1, (тел/ 018/ 21 - 510), Саборни храм Св. Јована Крститеља, Св. Симеона Мироточивог, Св. Тројице (1856, освећена 1877), у Призренској бр. 7, Св. Архистратига (1819), у Д. Димитријевића 1, протојереј Божидар Димитријевић, протојереј Живорад ЈолиЋ, јереј Боги Цветковић, (тел. 018/ 19 - 911), Бранислав Цинцаревић, јереј Миодраг Цинцаревић, јереј Драгиша Мартиновић, јереј Душан Стефановић, јереј Љубиша Марковић и протојереј Влајко Грабеж;

Нишка X, XI, XII, XIII парохија: 18000 Ниш, Мокрањчева 1, (тел. 018/21- 510), храм Св. Оца Николаја (1790), храм Преображења Господњег, прота Радован Петровић, (тел. 018/ 346 - 565 ), свештеник Златан Папић, (тел. 018/ 21 - 304 и 21 - 305), свештеник Јован Миловановић (тел. 018/ 352 - 297), и јереј Ненад Микић;

Нишка XIV, XV, XVI, XVII и XVIII парохија: 18000 Ниш, Косовке Девојке, храм Св. Пантелејмона (1876), јереј Томислав Вучковић, јереј, Томислав Вучковић,јереј Љубомир Стојановић (тел. 018/ 715 -405), јереј Јован ИлиЋ, јереј Живорад Маринковић и јереј Благоје Станковић;

Нишкобањска: 18205 Нишка Бања, парохију сачињавају: Нишка Бања, - храм Св. Пророка Илије (1934), нас. Никола Тесла, Раутово, Прва Кутина - храм Св. Архангела Гаврила, Лазарево Село, Радикин Бара, Коритњак и Тасковићи јереј Добривоје Митровић, (тел. 018/ 342 - 113);

Орљанска: 18410 Дољевац, парохију сачињавају: Орљане - храм Св. Петке (1936) и Св. Јована; Шарлинац, Држановац, Самариновац, Вољчинце - храм Рођења Пресвете Богородице и мекиШ, јереј, Миодраг Јовановић, 18410 село Орљане, Дољевац,(тел. 018/ 81 - 881);

Сићевачка: Сићево - храм Св. Пророка Илије (1800), Островица - храм Преподобне Мајке Параскеве (1937, освећен 1946) и Св. ап. Петра и Павла и Св. Арангела Гаврила, Просек, Црнче Ланиште, Куновица и Равни До, јереј Славољуб Петровић, (тел. 018/ 781 - 232);

Хумска: Доњи Комрен 18000 Ниш, Драгољуба Ристића 13, парохију сачињавају: Хум - храм Св. Оца Николаја (1929/30 ), Лесковик - храм Св. Преображења Господњег (стари) и Св. Петке, и Св. Архангела Гаврила (1987), Рујник - храм Св. Петке (1976), и Доњи Комрен - Св. Пророка Илије (подигнут на старим темељимљ 1922/23), јереј Зоран Живковић, (018/711 -091);

Чокотска: 18250 Ново Село, Моравска 39 Чокот, парохију сачињавају: Чокот - храм Св. Пророка Илије (1969, освећен 1988 ), и Ново Село, јереј Зоран Петровић;

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
ПИРОТСКО:

Саборна црква Пирот

Седиште: 18300 Пирот, архијерејски намесник јереј Христивоје Николић, (тел. 010/ 22 - 112);

Парохије:

Димитроградска прва: 18320 Димитровград, Христо Ботев 5, храм Рождества Пресвете Богородице (нова црква), капеле у Одорцима и Грапи, обновљене, парохију сачињавају: Димитровград, половина Градиње, Високи Одорци, Гуленовци, Протпопинци, Мојиљи, Мазгош, Бребавница, Смиловци, Жељуша, Прача, Грапа, Планиница, Барзар, Радејина, јереј Александар Ђорђевић, (тел. 010/ 61 -567);
друга - парохију сачињавају: Димитровград, Бачево,Лукавица, Невле Скренице, Вропча, Борово, храм - Св. Пророка Илије (1892), Св. Марије Магдалене, јереј Владимир Стефановић, село Срећковац;

Изворска: 18300 Пирот, парохију сачињавају: Извор - храм Св.Тројице (1845), Бериловац, Нови Завој, Градишница - храм Св. Петке, Пољска Ражана и Басара, јереј Мирослав Николић, Св. Саве 4, 18300 Пирот;

Каланска: Кална, парохију сачињавају: Кална, Балта, Бериловац, Буштица, Црни Врх, Врговци, Стањанци, Иново, Јања, Алдина Река, Јеловик Извор, Шести Габар и Равно Бучје, храм Св. Пантелејмона, упражњена, опслужује јереј Рајко Глишовић, 18355 Темска, (тел. 010/ 71 -313);

Костур: 18300 Пирот, село Костур, парохију сачињавају: Костур, Блато, Понор, В. Сувидол, М. Сувидол, Б. Чифлук, Расница, Пасјач, храм Св. Великомученице Харалампије (1864, обновљен 1994 ), Расница храм Св. Врачева козме и Дамјана (1915), В. Суводол - Св. Игњатија (1838), М. Суводол - Св. Петке Парскеве (1914), Свештеник Никола Митровић, (тел. 010/72 -396);

Крупачка: 18307, Крупац, парохију сачињавају: Крупац, Мали Јовановац и Велико Село, храм Св. Оца Николаја (пренос моштију), и капела Св. Јована, свештеник Миодраг Јеременковић, (010/ 88 -000);

Пиротска I, IV, V: 18300 Пирот, храм Св. Рождества Христовог (1834, обновљен 1952 и 1992), парохијама припрада део Пирота и село Гњилан у коме је капела Св. Тројице, јереј Миломир Павловић, Војводе Степа 36а (тел.010/ 31 - 744), јереј Момир Панчић (010/ 21 - 230);

Пиротска II, III: 18300 Пирот, храм Успенја Пресвете Богородице (1870, обновљен 1989), Св. Саве 4, јереј Слободан Милковић, Генерала Љубе Крстића 4/25 (тел. 010/ 35 -565), јереј Христивоје Николић, Св. Саве 4 (тел. 010/ 22 - 112);

Рсоваочка: 18306 Височка Ржана, село Дојкинци, парохију сачињавају: Рсовци, Паклештица, Висока Ржана, Брлог, Дојкинци , Јеловица, Росомача, Горњи и Доњи Криводол и Изотовци, Манастир Св. Богородице (1867), храмови Св. Никола, Св. Петке, Св. Тројице, Св. ап. Петра и Павла и Св. Пророка Илије, јереј Ђорђе Панић, село Дојконци, и јеромонах Сава (Чанчаревић), 18306 Височка Ржана;

Суковска: 18322 Суково, парохију сачињавају: Суково - манастир Успења Пресвете Богородице (1869), Јалботина, Градиште и Држина, јереј Живојин Стоилковић;


Станичењска: 18304 Црноклиште, парохију сачињавају: Станичење, Црноклиште, Црвеночево, Куманово, Рогодиш, Осмаково и Враништа, храмови Преподобне Мајке Параскеве, Св. Георгије и Св. ап. Петра и Павла, јереј Жика Станковић;

Сопотска: парохију сачињавају: Сопот, Ореовича, Гостуша, Бела, Покревеник, Нишор, Добро До, Лукања и Покривиштица, храм Св. Прорка Илије, упражњена, опслужује јереј Рајко Глишовић, 18355 Темска (тел. 010/ 71 - 313);

Темачка: парохију сачињавају: Рудиње, Засковци, Топли До, Темска, Церова, Шугрин, Мирковци, Базовик и Орља, храм Св. Петке, јереј Трајко Глишовић, 18355 Темска (тел. 010/ 71 -313);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
ЈАБЛАНИЧКО:

Храм Усековања Лебане

Седиште: 16232 Бошњаце, архијерејски намесник, протојереј Благоје Благојевић (.тел. 016/ 76 -218);

Парохије:

Бошњачка: 16232 Бошњаце, парохију сачињавају: Бошњаце, Пертате, Ђеновац, Тогочевце, Цекавица, М. Вајловце, Доње Врановце и Велико Вајловце, храм Св. Петке - Трнова, (обновљен почетком 16. века), Сабор Св. Архангела Гаврила, протојереј Благоје Благојевић, Бошњаце (тел. 016/ 76 - 218);

Горњобријањска: 16206 Горње Бријање, парохију сачињавају: Горње и Доње Бријање, Међа, Горњи Доњи Дреновац, Стублач, Косанчић, храм Св. Саве (1897), свештеник Станислав Стојиљковић, Горње Бријање 16206 Косанчић;

Лебанска прва: 16230 Лебане, ул. 19. Августа 2, храм Усековања Главе Св. Јована Крститеља, парохију сачињавају: Лебане и села: Лугаре, Ждеглово, Коњино, Кривача, Нова Топола и Голи Рид, упражњена;
друга - парохију сачињавају: део Лебана и села: Шумане, Горње Врановце (половина), Поповце, Гргуровце, Клајић, Липовица и Рајевци, свештеник Трајлко Стојковић, (тел. 016/ 75 - 059);
трећа - парохију сачињавају: део Лебана и села: Шорце, Г. Врановце (половина), Пороштица, Бувце, Рафуна, Дрвадељ, Горња и Доња Лапаштица, Рујковац, Г. Рид, јереј Јован Стоиљковић (тел. 016/ 75 - 059);

Медвеђа: 16240 Медвеђа, парохију сачињавају: Медвеђа, Црни Врх, Лођарице и Врело, храм Вазнесења Господњег, (1887, обновље 1944), свештеник Братислав Мијалковић, (тел. 016/ 84 - 015);

Оругличка: 16203 Бануша - Вучје, парохију сачињавају: Оруглица, Мелове и Гагинце, храм Успења Пресвете Богородице (1936, обновљен 1986), храм Св. Симеона у Гагинцу, свештеник Крста Благојевић, 16203 Вучје;

Придворичка: 16205 Придворица, Бојаник, парохију сачињавају: Придворице, Бојаник, Драговац, Мрвеш, Каменица, Речица, Коњивце, Плавце, Зелетово, Зоравац, храм Св. Архангела Гаврила, храм Св. Петке (1993), храм Св. Великомученика Георгија, храм Оца Николаја (у изградњи), јереј Станоје Николић;

Сијаринскобањска: Сијаринска Бања, парохију сачињавају: Маровац, Ст. Бања, Раб. Бања, Сијарина, Сиј. Бања, Боровац, Врапце, Петриље, Чокотин, Туларе, Петкоцер, Спонце, Мркоње, Порочтица, Медеци и Губавци, храм Св. Пророка Илије, Св. Тројице у Тулару (1890), Св. Оца Николаја у Р. Бањи, Огњене Марије, Чокотину, јереј Братислав Пешић,( тел. 016/ 85 - 607);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
КОСАНИЧКО:

Црква Св. Николе Куршумлија

Седиште: 18430 Куршумлија, архијерејски намесник, протојереј Братислав Милетић, (тел. 027? 82 - 687);

Парохије:

I, II, III, Блачка - парохије сачињавју: Блаце, Трбушце, Ђуревац, Чукале, Џепница, Пребреза, Попова и Врбовац, храм Успења Пресвете Богородице (1934), храм Св. Пророка Јеремије у Сабинци (1926), храм Благе Марије у Чучали (1900), прва парохија: јереј Србољуб Капларевић, (тел. 027/ 71 - 066); друга: јереј Ђукан Оровић (тел. 027/ 71 - 675), трећа: јереј Јован Живановић (тел. 027/ 71 - 066);

Драгушка: Блаце, парохију сачињавају: В. М. Д. Драгуша, Д. и Г. Сварче, Претежана, Криваја, Суваја, Лазаревац, Суви До, Стубал, Међухана, Алабана, Придворица, Качапор, Шиљомана и Брежане, храм Св. Пророка Илије у Драгуши (1893, обновљен 1975); храм Св. Јована (1902, обновљен 1971) и храм Св. Огњене Марије (1939); јереј Ђукан Оровић, Крушевачка бб, Блаце (тел. 071 - 675);

Гргурска: 18426 Барбатовац, парохију сачињавају: Гргуре, Барбатовац, Спанце, Чунгула, Кашевар, Кутловац, Коњува, Рашица, Ихзаће, храм Св. Јована Крститеља (1901, обновљен 1991), храм Св. Петке, Св. Илије - Коњува (1922), храм Св. Алексија, храм Св. Цара Константина и Царице Јелене (1931), храм Св. Огњене Марије и храм Св. Преображења Господњег, јереј Зоран Милутиновић (тел. 027/ 78 - 235);

Куршумлјиска: 18430 Куршумлија, Пролетрских бригада 66, парохију сачињавају: Кушумлјиа, Жуч, Луково, Рударе, Мачковац, Пролом Бања, Куршумлјиска Бања, Грабовица и још 50 села и засеока, храм Св. Тројице (1902, обновљен 1984); Св. Мине - Штав; Св. Васкрсења Лазара - Пролом; Св. Архангела - Богујевац; Св. ап. Петра и Павла - Луково;Св. Параскеве - Жуч; Св. Врачи - Микуљана, Св. Огњене Марине - Игриште, Св. Тројице - Селиште; прве парохија: протојереј Братислав Милетић, (тел. 027/ 82 - 685) и друга: јереј Зоран Ралић, (тел. 027/ 83 - 685);

Рачанска: 18440 Рача код Куршумлије Добри До 18403, парохију сачињавају: Рача, Добри До, Боровац, Мердаре, Васиљевац, Трпезе, Мачја Стена, Дегрмен, Иван Кула, Секирача, Црвенка, Свињиште, Ђаке, Механе, Крток, Пупавце, Равни Шорт, Мала Косаница, Зебице, Кутлово, Заграђе, Трн, Вуча, Орловац, Купиново, Дешишка, Матарова, Привитица и Прекорађа; храм Св. Пророка Илије (1935), храм Св. Петке (1993) и храм Св. Василија Острошког (1927); протојереј Сретен Анђелић, Рача код Куршумлије;

Туларска: 18424 село Блаце, парохију сачињавају: Туларе, Блаце, Плочник, Вича, Тмава, Калудра, Доње Точане, Горње Точане, храм Св. Јоакима и Ане (1902/ 04), Св. Апостола (1937), Св.Тројице (1894), јереј Миливоје Вукајловић, (тел. 027/ 59 - 275);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
КРУШЕВАЧКО:

Лазарица Крушевац

Седиште: 37000 Крушевац, архијерејски намесник протојереј Адам Стевановић, Шумадијска 50 (тел. 037? 27 - 148);

Парохије:

Беловодска: 37252 Бела Вода, парохију сачињавају: Бела Вода, Каменаре и Брајковац, храм Св. Тројице (1936) и Св. Петке (1924) свештеник Петар Јераковић, (тел. 037 / 878 - 787);

Великоврбничка прва: 37233 Велика Врбница, парохију сачињавају:: Д. Ступањ, Лаћислед, Мрмош и Голубовац, храм Св. Оца Николаја, манастир Св. Романа и Св. Петке (1821), свештеникМиљко Вучковић, (тел. 037/ 882 - 145);
друга: Велика Врбица, парохију сачињавају: В.Врбница, М. Врбница, Треботин, Мешево, и Дољане, храм Св. Оца Николаја (1821), свештеник Миломир Бакић, (тел. 037/ 23 - 254);

Пепељевачка: 37000 с. Вучак и с. Пепељевац, парохију сачињавају: Вучак, Церова, Лукавац, Б. Брдо, Петровац, и Кошеви; храм Св. Петке и Св. Пантелејмона, свештеник Радуле Милић, (тел. 037/ 22 - 599 );

Дворанска прва: 37006 Дворане, парохију сачињавају: Дворане, Модрица, Трмчаре, Сеземача и Слатина, храм Св. Пророка Илије, (1880, обновљен 1924), Св. Петке и Св. Јована. Св.Петра и Павла, Св. Магдалене,Св. Врачева, Св. Стефана и Св. Великомученице Марине, свештеник Миломир Глигоријевић, (тел. 037/ 883-114);
друга - парохију сачињавају: Петина, Пољаци, Ловци и Станци храм Св.Петке (1936), Св. Недеље, Св. Пантелејмона, Св. Вазнесења, Св. Гаврила, Св. Стефана, Св. Јована, свештеник Христољуб Петронијевић, (тел. 037/ 883 - 114);

Јабланичка: 37222 Јабланица Купце, парохију сачињавају: Јабл;аница, Витановац, Шаране, Шогоље и Мало Купце, храм Св. Преображења (1906), Св. Богородице, Св. Недеље, Св. Јоакима и Ане и Св. Козме и Дамјана у изградњи, свештеник Милан Вељковић, (тел. 037/ 22 - 149);

Јасичка: 37252 Јасика и село Срње, храм Св. Прокопија (1893), свештеник Животије Радивојевић;

Коњушка: Комаране 37254 Коњух, парохију сачињавају: Коњух, Лазаревац, Љубава и Комаране, храм Св. Оца Николаја ( 1926), протонемесник Милан Вучичевић, (тел. 037/ 875 - 169);

Крушевачка прва: 37000 Крушевац Доситејева 1, парохију сачињава део града Крушевца, храм Св. Великомученика Георгија (1904), протонамесник Љубиша Јовановића, 37000 Крушевац, Стојана Милошевића 31, (тел. 037/305-039);
друга: храм Рождества Пресвете Богородице (1371), храм Св. Агатоника на старом гробљу, свештеник Љубивоје Радовић,
трећа - парохију сачињавају: део Крушевца, села Липовац и Доњи Степош, храм Св. Великомученика Георгија (1904), протојереј Стојан Стевановић,(тел. 037/27-148);
четврта: храм Рождества Пресвете Богородице (1371), свештеник Драги Вешковац, Глигорија Диклића 88, (тел. 037/32-139);
пета: припада и село Биваље, храм Св. Великомученика Георгија (1904), и капела Покрова Пресвете Богородице, неосвећена, протојереј Адам Стевановић, Шумадијска 50,(тел. 037/39-034);

Кобиљска: 37000 Крушевац, Доситејева 1, парохију сачињавају: Кобиље, Велико Головоде, Мудрановац, Мале Головоде и Прњавор, храм Св. Великомученика Гоергија (1904), храм Покрова Пресвете Богородице и Св. Тројице, свештеник Мирослав Миленковић, Д. Љубисављевића 43, 3700 Крушевац, (тел. 037/ 22 - 006);

Кукљинска: 37255 Кукљин, храм Вазнесења Господњег (1931), Св. Цара Константина и Царице Јелене, Св. Козме и Дамнјана, протојереј Милош Југовић, (тел. 037/ 878 - 755);

Лазаричка: Лазарица, парохију сачињавају: Читлук, Доња Пакашница, и Лазарица, (1371), храм Рождества Пресвете Богородице, храм Св. Великомученика Георгија у Читлуку у изградњи, протојереји Александар Милојковић и Живота Стојадиновић, (тел. 037/ 32 - 330);

Ломничка: Ломница село Буци 37000 Крушевац, храм Св. Врачева Козме и Дамјана (1975), храм Св. Петра, Св. Илије, Св. Тројице и Св. Николе, свештеник Радиша.

Мајдевска: Мајдево, парохију сачињавају: Ћелије, Мајдево, Суваја, М. Гркљане, В. Гркљане, Штитаре, и В. Купци, храм Преподобне Мајке Параскеве (1906), Св. Агатиника, Св. Тројице, јереј Милан Симић, (тел. 037/ 884 - 432);

Макрешанска: село Макрешане, 37000 Крушевац, Таковска 13, парохију сачињавају: Макрешане, Добормир, Дедина, и ТYекије, храм Св. Пророка Илије (1991), храм Св. Јована (1976) и Св. Пантелејмона (1979), прва парохија: јереј Јован Јоцић, Таковска 13 Крушевац, (тел. 037/ 31 - 590); друга: јереј Божидар Станковић, Макрешане 37000 Крушевац;

Мачковачка: 37251 Мачковац и село Глободер, храм Св. Петке (1901/03), протојереј Раде Миловановић, (тел.код храма 037/881 - 185, у стану 037/ 27 - 458);

Падешка: 37257 Падеж, парохију сачињавају: Падеж, Вратаре, Глобаре, Крвавица и Шашиловац, храм Покрова Пресвете Бодородице, (1910), свештеник Томислав Милуновић;

Паруновачка: 37000 Крушевац, парохију сачињавају: Паруновац, Копаџија, Гаглово и Пасјак, храм Св. Архангела Гаврила, (1904), храм Св.Јована и храм Св. Оца Николаја, капеле су неосвећене и у изградњи, свештеник Слободан Пешић, Нате Вељковић 30 (тел. 037/ 22 - 271);

Шаначка: 37252 Шанац Јасика, парохију сачињавају: Шанац, Крушевица, и Гавез, храм Св.Петке (1943), свештеник Мирољуб Величковић, с. Шанац, Јасика;

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
ЛЕСКОВАЧКО:

Седиште: Лесковац 16000, архијерејски намесник, протојереј Славко Миловановић, ((тел. 016/ 51 - 710);

Парохије:

Бабичка: 16252 Разгојна, парохију сачињавају Бабичко, Разгојна, Граданица и Смрдаи, храм Св. Тројице (16. век), капела Св. Параскеве (1986), јереј Новица Цветковић, 16252 Разгојна;

Бунушка: Бунуша 16203 Вучје, парохију сачињавају: Бунуша, Мирошевце, Славујевац, Дрводеља, Бунушки Чифлук, Тодоровце и Радоњица, храм Св. Велокомученика Георгија, (1869), капела Св. Симеона Столпника; јереј Крста Благојевић, (тел. 016/ 87 - 774);

Вучјанска: 16203 Вучје, парохију сачињавају: Вучје, Брза, Горина и Жабљане, храм Св. Јована Крститеља, (1936), и капела Св. Параскеве (1991), упаражњена;

Винска: 16204 село Вина, Мирошевце, парохију сачињавају: Вина, Барје, Игриште, Калуђерце, Црцавац и Букова Глава, храм Светих Врачева, (1936), упражњена, опслужује јереј Крста Благојевић, парох бунушки;

Градашничка: 16201 село Градашница, Манојловце, парохију сачињавају: Градашница, Орашац, Пискупово, Липовица, Јерсеново и Ступница, храмови Св. Архангела Гаврила у Градашници, (обновљен 1986 ), Св. Николаја у Јерсенову (из 15. века),Св. Параскеве у Ступници ( обновљен 1912), јереј Срђан Вукић;

Доњестопањска: Доње Стопање 16000 Лесковац, парохију сачињавају: Доње Стопање, Винарце, Прибој, Заљужње и Чифлук Мира, храм Св. Оца Николаја (из 16. века) јереј Света Пешић;

Јашуњска: 16201 Јашуња, парохију сачињавају: Јашуња, Злокућане, Г. и Д. Купиновица, Дрећевац, Д. и Г. Локошница, Голема Њива, Ораовица и Црковница, храм Св. Јована Крститеља (манастир црква 1516), храм Св. ап. Петра и Павла у Д. Локошници (1935), јереј Новица Стефановић, село Јашуња Манојловце;

Кумаревска: Кумарево 16000 Лесковац, прву парохију сачињавају: Мрштане, Д. и Г. Крајинце, Злоћудово, Хоманица, Бадинце и Бебиште,
другу парохију сачињавају: Кумарево, Навалин, Богојевац, Јелашница и насеље Бобиште,
трећу парохију сачињавају: Братмиловце, Манојловце, Грајевце, Г. и Д. Слатина и В. и М. Биљаница, храм Св. Петке Параскеве (стари 1803 и нови 1933), и капела Св. Великомученика Недеље (1980).
прва парохија: протојереј Витомир Костић, Жике Илића 5, 16000 Лесковац, (тел. 016/ 42 - 890);
друга: јереј Слободан Вучковић, село Кумарево, 16000 Лесковац, (тел. 016/ 57 - 190);
трећа: јереј Зоран Радивојевић, село Кумарево, 16000 Лесаковац, (тел. 016 / 57 - 190);

Кутлешка: Кутлеш 16253 Брестовац, парохију сачињавају: Кутлеш, Брестовац, Шарлинце и Липовица, храм Св. Петке Параскеве (1906), јереј Тихомир Радивојевић, Милана Топлице 18, 16000 Лесковац, (тел. 016/45 - 193);

Лесковачка: 16000 Лесковац, храм Св. Тројице (1931), Учитеља Јосифа 21, храм Св. Пророка Илије (1889), Светоилијска 3 (тел. 016/ 51 - 710), храм Рођења Пресвете Богородице (1803. обновљен 1992), Учитеља Јосифа 21.

Прва парохија: протојереј Милорад Стојановић,Чифлук Мира (тел. 016/58-044);
друга: јереј Милорад Стојановић, Насеље Раде Жунић, Џ 19, (тел.016/52-459);
трећа: јереј Радосав Ђорђевић, село Рударе;
четврта: протојереј Славко Миловановић, село Кумарево, (тел. 016/58-575);
пета: јереј Светислав Јовић, Влајковац, Влајкова 36, (тел. 016/50-499);
шеста: упражњена,
седма: јереј Славиша Станојловић, Лесковац, Илије Стреле 10/10, и
осма: јереј Стојан Пејић, 16230 село Лебане, Бојковачка 8;

Ораховачка: 16220 село Ораховица Грделица, прву парохију сачињавају: Ораховица, Добротин и Бистрица, другу парохију сачињавају: Велика Грабовица, Мала Копашница, Велика Копашница, Слатина, Падеж и Несврта, храм Св. Оца Николаја (1886), јереј Вукашин Богдановић, село Мала Копашница 16221 Велика Грабовница и јереј Драгиша Јовић, село Турековац16231 Турековац;

Печењевачка: 16251 Печењевце, парохију сачињавају: Печењевце, Брејановце, Разгојански Чифлук, Живково, Чекмин и Каштавар, храм Св. Пророка Илије (1844), јереј Марковић (тел. 016/ 81 - 064);

Рударска: 16000 село Рударе Лесковац, прву парохију сачињавају: Рударе, Велико Трњане, Пресечина, Шаиновац, Кукуловце, Доњо и Горња Јајина и Паликућа, другу парохију сачињавају: Жижавица, Горњи Доњи Буниброд, Горњи Доњи Губеровац, Мала Грабовница и Загужане, храм Св. Мученице Параскеве Римљанке, (из 7. века), јереј Милија Милосављевић, село Велико Трњане, (тел. 016/ 59 - 370) и јереј Драгомир Николић, село Рударе Лесковац;

Турековачка: 16231 Турековац, прву парохију сачињавају: Турековац, Д. и Г. Трњане, Д. и Г. Синковце и Власе, другу парохију сачињавају: Г. Стопање, Сврце, Миланово, Белановце, Душаново, Подримце, Карађорђевићи и Петровац, храм Сабора Св. Апостола (1845), у току је обнова, протоманесник Љубиша Димитријевић, протоманесник Живојин Ивановић;

Чукљеничка: 16203 Чукљеник Вучје, парохију сачињавају: Чукљеник, Стројковце, Бели Поток, Накривањ, Тулово и Зељево, храм Св. Оца Николаја (из 16. века), Св. Архангела Гаврила у Накривању (1935), јереј Срба Даниловић, (тел 016/87- 297);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
РАЖАЊСКО:

Манастир Ђунис - Покров Пресвете Богородице

Седиште: 37201 Ћићевац, архијерејски намесник протојереј Слободан Крстић (037/ 811 - 273);

Парохије:

Брачинска: село Претковац, 37213 Витошевац, парохију сачињавају: Претковац, Шетка, Стари и Нови Брачин, храм Св. Тројице, (1891), храм Св. Вазнесења у Претковцу и храм Покрова Пресвете Богородице у Ст. Брачину, свештеник Живојин Живановић;

Великошиљеговачка: 37204 Велики Шиљеговац, парохију сачињавају: Велики Шиљеговац, Бојинце и Мала Река, храм Св. Гаврила (1843), храм Покрова Пресвете Богородице на Ђуковцу (1939/40), храм Св. ап. Петра и Павла у В. Шиљеговцу и М.Реци и храм Св. Николе, свештеник Војислав Илић, (тел. 037/851 - 390);

Ђунишка: 37202 Ђунис, парохију сачиљавају: Ђунис, Јошје, Трубарево, Мојсиње, Прасковче и Малетина, храм Св. Великомученика, Пантелејмона, (1910), капела Св. Тројице (1994), у изградњи, јереј Драгољуб Савић, (тел. 037/ 867 - 257);

Здравинска: 37203 Здравиње, парохију сачињавају: Здравиње, Сушица, Беласица, Прљомија, Позлата, и Рлица, храм Св. Великом,ученика Гоергија (1932/35 обнвољен 1984/89), храм Св. Недеље у Позлати (1989) храм Св. Пророка Илије у Сушици, капела Св. Макавеји (1986/88 ), у Рлица, протонамесник Љубиша Милошевић;

Каоничка: 37256 Каоник, парохију сачињавају: Каоник, Мали Шиљеговац, и Црквина, храм Вазнесења Господњег (1833), капеле: Св. Недеља, Св. Мина, Св. Петка, Св. Марија Магдалина, Св. Лазар и Св. Атанасије Велики у Малом Шиљеговцу, јереј Љубодраг Петровић, (тел. 037/ 866 - 135);

Лучинско-браљинска: 37212 Сталаћ, Лучина, Мађија, Браљина и Церово храм Св. Оца Николаја, (1920/40), Св. Пантелејмона, Св. Јована, Св. Саве, Св. Недеље и Св. Петке, јереј Добривоје Годић, Пане Ђукића 3 (тел. 037/ 806 - 470);

Подгоричко-витошевачка: 37213 Витошевац, парохију сачињавају: Витошевац, Подгорац, Пардик и Грабово, храм Св. ап. Петра и Павла (1864), Св. ап. Луке, Св. Оца Николаја, свештеник Хранислав Милутиновић (тел. 037/ 845 - 152);

Ражањска: 37215 Ражањ, Партизанска 109, парохију сачињавају: Ражањ, Варош, Липовац, Рујиште, Послон, Чубура, и Мађаре, хра Св. Пророка илије (1841) јереј Радојко Пантелић, (тел. 037/ 841 - 388);

Рибарска: 37205 Рибарска Бања, Крушевац, парохију сачињавају: Рибаре, Бољевац, Срндаље, Вел. Крушинце, Гребце, Зубовац, Росица, и Мало Крушинце, храм Св. Пророка Илије (1898), има седам капела, јереј Милан Грбић, Рибарска Бања;

Скоричка: Скорица, 37213 Витошевац, припада и село Смиловац, храм Св. Великомученице Марине, (1932) и храм Архангела Гаврила, јереј Дејан Милановић, (тел. 037/ 847 - 500);

Сталаћка: 37212 Сталаћ, храм Св. Тројице (1940) и храм Св. Архангела Михаила и Гаврила, протојереј Младен Симоновић, (037/ 806 - 380 и 806 - 357);

Ћићевачка: 37210 Ћићевац, парохију сачињавају: Ћићевац, Појате и Плочник, храм Св. Саве (1888) и Св. Оца Николаја ( 1989), прва парохија: протојереј Слободан Крстић и друга: јереј Раде Богићевић, Карађорђева 94, (тел. 037/ 811 - 273);


АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
СВРЉИШКО:

Седиште: 18360 Сврљиг, в. д. архијерејског намесника јереј Новица Митровић, (тел. 018/822 - 164);

Парохије:

Лалинска: 18201 Лалин, парохију сачињавају: Плужана, Лалинац, Грабовче, Галибабинац, Давидовац и Радмиловац, храм Св. Оца Николаја (1925), храмСв. Архангела Гаврила у Пирковцу из доба Немањића обновљен (1914), храм Св. Тројице у Грбавчу, јереј Миленко Милутиновић;

Црнољевичка: село Црнољевце 18360 Сврљиг, парохију сачињавају: Црнољевица, Рибаре, Беолиње, Округлица, Гулијан, Лозан, Гушевац, Извор и Бурдимо, храм Успења Пресвете Богородице из времена Немањића, обновљен (1989), извор Св. Мученице Параскеве, Св. ап. Петра и Павла у Гулијану, Св. Цара Константина у Манојлици, јереј Зоран Судимац;

Сврљишка: 18360 Сврљиг, Хаџићева 36/а, парохију сачињавају: Сврљиг, Преконота, Ђуринац, Жељево, Друинац, Шљивовик, Миљковац, Нишевац, Мерџелат, храм Св. Цара Константинаи Царице Јелене ( 1930 обновљен 1990) и храм Св. Архангела, јереј Новица Митровић, Хаџићева 36/а, (тел. 018/ 822 - 164);

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО
ТОПЛИЧКО:

Црква Св. Прокопије Прокупље

Седиште: 18400 Прокупље, в.д. архијерејског намесника јереј Лазар Балаћ, (тел. 018/ 21 - 734);

Парохије:

Азбресничка: Азбресница 18252, парохију сачињавају: Азбресница, Јовановац, Кројковац, Дудулојице, Сечаница и Лалинске појате, храм Св. Великомученика Теодора Тирона, Успења Пресвете Богородице, Св. Петке и Св. ап. Петра и Павла, јереј Слободан Станковић, 18252 Мерошина;

Ајдановачка: 18403 Велика Плана, парохију сачињавају: Горња и Доња Јошаница, Здравик, Крњи Град и Бресница, храм Св. Великомученика Георгија, јеромонах Василије;

Балиновачка: 18400 Прокупље, парохију сачињавају: Арбанице, Балчановац, Бајчинце, Микуловац, Г. и Д. Девча, Г. и Д. Петровац, Џигољ, Клисурица и Костеница, храм Св. Пророка Илије (1901) Св. Архангела Михаила (1934), Св. Петке (1990), Св. Врачи (1930), Св. ап. Петра и Павла (1935), јереј Велибор Јовић, Милене Јовановић бб (тел. 018/ 27 - 266);

Биљешка: Мерошина 18252, парохију сачињавају: Брест, Мерошина, Балиачевац, Лепаја, Рожима и Биљег, храм Св. Оца Николаја (1876 - 1901), храм Св. Георгија у Рожини и храм Св. Романа у Мерошини, свештеник Бранислав Стаменковић, Добричка 12, (018/ 27 -194);

Балајничка: 18252 Балајинац Мерошина, парохију сачињавају: Александрово, Балајинац, Градиште, Батушинац, Мрамор, Крушце и Мрам. Поток, храм Рођења Пресвете Богородице (1871, обновљен 1979) и храм Св. Недеље (1971), јереј Радован Блажић (тел. 018/ 892-322);

Великопланска: 18403 Велика Плана, парохију сачињавају: Велика Плана, Мршељ, Меровац, Ресинац, Мала Плана, Поточић, Дреновац, Кончић и прекопуце, храм Св. Оца Николаја (1893. обновљен 1982), храм Св. Врачева (1937), Св. Петке (1937), и Св. Јована (1938), јереј Миладин Ловић, Велика Плана (тел. 027/58-399);

Доњоречичка:парохију сачињавају: Г. и Д. Речица, Југовац, Белотош, Г. Трнава, Рељинац, Баботинац, Микулевац, храм Рођења Пресвете Богородице (1900), Св. Петке (1935), Огњене Марије (1930), Св. Стевана (1985), јереј Драгољуб Ивановић;

Житнопоточка: 18407 Житни Поток, парохију сачињавају: Житни Поток, Бублица, Гласовник, Крушевица и Г. Д. и С. Статовац, храм Св. Великомученика Георгија (1933), храм Св. Николе у Бублици, храм Рођења Пресвете Богородице у Крушевици и храм Преображења у Арбанашкој, упражњена (тел. 027/64-110);

Житорађска: 18412 Житорађа парохију сачињавају: Житорађа, Бадњевац, Д.Црнатово, Лукомир, Речица и Јасеница, храм Св. ап. Петра и Павла, Св. Петке (1934), Св. Илије (1935), храм Успења Пресвете Богородице (1230. обновљен у 18. веку), прва парохија: свештеник Милан Роглић, друга: свештеник Србољуб Стаменковић, (тел. 018/ 61-121);

Конџељска: 18424 Белољин, парохију сачињавају: Конџељ, Бресничић, Мађаре, Белољин, Д. Коњуша, Гојиновац, Прекадин, Шишмановац, Пискале, Прекашница, Д. Бејашница и Г. Бејашница, храм Св. Архангела Михаила и Гаврила у Конџељу (1900 обновљен 1991), храм Св. ап. Петра и Павла у Голиновцу, свештеник Младен СИмић, (тел. 027/ 59 - 752);

Прокупачка: 18400 Прокупље, Балаканска 2, парохију сачињавају: Прокупље, Д.Трнава, Бела Вода, Ђуковац, Губетина, Д. Топоница, Г. Топоница, Миљковица, Водице, Д. и Г. Стражава, Ђуревац, Баћин Поток, Ново Село, Нова Божурна, Југбогдановац, Подина, Влахово, Бериље, Растовица, Добротић, Болачак, Бучинце и Водовача, храм Св. Прокопија, Св. Петке у Губетину, Св. Петке у Растовници, Св. Романа у Г. Стражави, Св. Петке у Д. Трнави и Св. Пантелејмона.

Прва парохија: протојереј - ставрофор Сава Петровић, (Балканска 4 (тел. 027/22-835),
друга: јереј Лазар Бараћ, и
трећа: јереј Слободан Петровић;

Пуковачка: 18 255 Пуковац, парохију сачињава и Драшковац, храм Св. Оца Николаја (1927), свештеник Радосав Стојановић (тел. 018/ 816 - 242);


http://www.eparhija-niska.rs/Parohije.html

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/