недеља, 19. септембар 2010.

ВАЉЕВСКИ ЕПИСКОПИ

ВАЉЕВСКИ ЕПИСКОПИ

Епархија Ваљевсак настала је после укидања ариљске епархије у првој половини 18 века.Названа је ваљевском,а касније ужичко-ваљевском , и шабачко-ваљевском.Седиште Архијереја било је Ваљево,а ваљевске владике звали су се и митрополити ваљевски.Прве ваљевске владике за које се зна били су:

Ваљевски епископ Доситеј Николић (1715-1738),пореклом Херцеговац, дошао је у Србију из Сарајева 1713, када се помиње као владичански егзарх у Ваљеву. Године 1714. Доситеј Николић већ се помиње као изабрани, али још увек непосвећени епископ ваљевски, а преостале формалности око његовог посвећења обављене су 1715. Овај епископ је под својом духовном влашћу до аустријског освајања имао и Зворничку и Ариљску епархију.

Митрополит Ваљевско-ужички Митрофан (1760-1766), спомиње се 1766. године у молби последњег пећког Патријарха Калиника II цариградском Патријарху Самуилу за укидање Пећке патријаршије. Епископ ваљевски Јоаким (1767-1793) je први архијереј кога је поставила Васељенска патријашија у Цариграду.У једном од бројних Хаџи Рувимових записа помиње се његово словенизирано презиме Михаиловић што је био случај и са презименима другух митрополита Грка.Рукоположио је за свештеника Матеју Ненадовића из Бранковине 6(17) јуна 1793.године и доделио му села Забрдицу,Јасеницу и Попучке при цркви у Бранковини.

Митрополит ваљевски Данило 1 (1794-1802), за време његове архијерејске службе, архимандрит Хаџи Рувим Ненадовић, игуман Василије Петровић и Герасим Георгијевић саградили су храм Светог великомученика Георгија у манастиру Боговађи 1794. године.

Митрополит Ужичко-ваљевски Антим Зепос (1802-1814), као и његов претходник Данило, био је Грк. Активно је учествовао у Првом српском устанку. Након првих устаничких победа на Иванковцу (1805) и Мишару (1806), Митрополит Ужичко-ваљевски Антим пренео је своје седиште у ослобођени Шабац, тако да се Митрополија звала Ужичко-ваљевско-шабачка. 1831. године Хатишерифом поменута епархија биће подељена на Ужичку и Шабачко-ваљевску; ова друга остаје под тим називом све до одлуке мајског заседања Архијерејског сабора СПЦ о подели ове епархије.

Владика Данило 2 (1814-1815) кога су Турци звали Дели Папаз,а Срби Алаук био је последњи ваљевски владика. Када је кнез Милош 1815 године устао на Турке Данило је побеегао у Зворник.Његов писар био је Сима Милутиновић-Сарајлија.Од следеће 1816 године ваљевска епархија је пресељена у Шабац.

Нема коментара:

Постави коментар

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/