четвртак, 27. јануар 2011.

понедељак, 17. јануар 2011.

петак, 14. јануар 2011.

Višnjica


Црква Св. Николе у Вишњици подигнута је 1842. године као складна једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и полукружним певницама на северној и јужној страни. Зидана је каменом, омалтерисана и засведена полуобличастим сводом.
У сведеној обради фасада, на којима дуж целе површине тече фриз слепих аркада, јасно су уочљиви елементи српске средњовековне архитектуре. Западним прочељем доминира декоративно обрађен портал са нишом у којој је смештена представа патрона храма, изведена у техници мозаика. Унутрашњи простор цркве је јединствен и састоји се од олтарског простора и наоса са северном и јужном певницом. Иконостас је израђен у новије време. Северозападно од цркве налази се двоспратни звоник квадратне основе, изведен у опеци и појачан контрафорима.
Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност, као карактеристичан пример сакралне архитектуре у Србији у доба Кнеза Милоша, када су барокни утицаји замењени наслеђем српске средњовековне уметности, што се пре свега види у пречишћеној декорацији фасада.

Службени гласник РС бр. 108/05

Barič


Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу саграђена је 1874. године као једнобродна грађевина мањих димензија, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом на истоку. Класицистички спољни изглед храма постигнут је складним односом између западног прочеља и прочишћених форми бочних фасада. Иконостас баричког храма украшен је иконама пренетим из топчидерске цркве Светих апостола Петра и Павла, које су између 1834. и 1838. године израдили земунски сликар Константин Лекић, зограф Јања Стергевић Молер и сликар Димитрије Јакшић. Константин Лекић је аутор престоних икона Христа и Богорице, изведених у маниру развијеног барока, док је Јања Молер израдио празничне и апостолске иконе. Представе на царским и бочним дверима израдио је Димитрије Јакшић комбинујући барокне и класицистичке утицаје. Поред тога што представља својеврсну галерију иконописних дела најзначајнијих аутора у српском црквеном сликарству прве половине 19. века, Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу чува знатан број богослужбених књига из 18. и 19. века.

Службени гласник РС бр. 115/05

Dren


Црква Св. Вазнесења у Дрену саграђена је 1896. године као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са изнутра полукружном, а споља петостраном апсидом на истоку. Звоник је подигнут одвојено од главног корпуса црквe. Својим стилским карактеристикама архитектура цркве приближава се моделима рашке школе српских средњовековних споменика. Карактеристичан детаљ обраде некада полихромних, а данас бело омалтерисаних фасада представљају четири угаона пиластра и декоративна обрада западног портала са надстрешницом ослоњеном на два стуба и прилазним степеништем. Изнад портала налази се камена декоративна розета. Класицистички обликован иконостас садржи иконе за које се претпоставља да су рад непознатог руског сликара. Црква Св. Вазнесења у Дрену представља материјално сведочанство обнове српско-византијског стила у српској архитектури друге половине 19. века.

Службени гласник РС бр. 115/05

Sibnica


Црква Св. Николе у Сибници саграђена је у периоду између 1931-1933. године, према пројекту Василија Михајловича Андросова, једног од најутицајнијих руских архитеката који је живео и стварао у Србији. Конципирана је као грађевина триконхалне основе са припратом изнад које је смештен хор и четвртаста кула-звоник. Централним делом наоса доминира пространо осмострано кубе које се уздиже на коцкастом постољу. Општи концепт грађевине са богато обрађеном полихромном фасадом изражава утицај моравске школе. У цркви се налази иконостас из старије цркве, са иконама које је 1870. године израдио познати сликар Димитрије Посниковић. Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност као истакнути пример обнове националног стила не само у опусу архитекте Андросова, већ и у целокупном сакралном неимарству међуратног периода у Србији.

Leskovac, kod Bgda


Данашња црква подигнута је 1892. године на месту првобитне цркве-брвнаре из XVII века. Сматра се да је пројекат цркве, обликоване у духу тада владајућег српско-византијског стила, могуће приписати Светозару Ивачковићу, једном од главних заговорника овог стила у српској профаној и сакралној архитектури крајем XIX века. Лесковачка црква је конципирана као грађевина централног типа са основом у облику слободног крста. Обрада фасада је спроведена наизменичним полихромним ређањем појасева опеке и ломљеног камена, по угледу на примере српске средњовековне архитектуре. Прегледним унутрашњим простором доминира класицистички обликован иконостас, чије су иконе рад познатог српског сликара Живка Југовића. Истовремено са црквом подигнути су кула-звонара и парохијски дом, који чине јединствену просторну, архитектонску и културно-историјску целину. У црквеној ризници чувају се архивски предмети од изузетне вредности: старе црквене књиге, уметничка и документарна грађа, као и записи и цртежи архимандрита манастира Боговађе Хаџи Рувима Нешковића. У црквеној порти налази се костурница српских ратника 1914-1918. године.

Baćevac


Црква Свете Тројице у Баћевцу подигнута је 1882. у близини рушевина старије цркве-брвнаре из прве половине 19. века, као једнобродна грађевина са основом у облику сажетог крста и по једним кубетом над припратом, централним травејем наоса и олтарским простором. Осим што кубе над припратом има функцију звонаре, неуобичајено присуство три кубета на цркви требало је да на симболичан начин истакне посвету цркве Св. Тројици. Претпоставља се да је црква изграђена према пројекту архитекте Душана Живановића, једног од првих ученика Ханзенове школе и заговорника обнове „византијског стила“ у српској архитектури. По својим конструктивним и обликовним решењима црква у Баћевцу представља претечу нових архитектонских облика цркава грађених у српско-византијском стилу. Једини украс на бело омалтерисаним фасадама цркве представљају конусно обрађени оквири прозора и пластични украс на довратнику главног портала. Неокласицистички иконостас, израђен крајем 19. века, украшен је дуборезачком пластиком необарокног порекла. Иконе је насликоа сликар М. Марковић 1914. Црква Свете Тројице у Баћевцу, као један од првих сакралних објеката новог националног стила, дала је значајан допринос обнови српско-византијског стила у црквеној архитектури друге половине 19. века у Србији.

Velika Moštanica


Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.

Vranić


Црква брвнара у Вранићу, посвећена Св. 40 великомученика (Младенци), саграђена је 1823. године на темељима старије цркве из XVIII века. Крајем XVIII и почетком XIX века око цркве су се збивали догађаји везани за Кочину крајину и припремање Првог српског устанка. Црква има правоугаону основу која се завршава вишеугаоном апсидом. Грађена је од храстових брвана. Кров је покривен бибер црепом. Првобитно је била покривена шиндром. Са западне стране се завршавала тремом, а унутрашњи простор је био засведен лажним коритастим сводом од шашоваца. Црква је подељена у три дела – преградом у припрати и иконостасом. Из припрате степениште води у поткровље, некад вероватно одређено за хор. На цркви се по начину обраде посебно истичу западна врата, резбарена и бојена. Покретни фонд чини око 50 уметничких предмета – иконе непознатих зографа, иконописаца Илије Петровића и Николе Јанковића, предмети уметничког занатства и старе књиге (из XVII-XIX века), који су настали углавном у периоду од краја XVIII до краја XIX века. Међу овим предметима налази се и велики резбарени крст Хаџи Рувима из 1800. године.

http://www.belgradeheritage.com/kulturna_dobra/barajevo/crkva-brvnara-u-vranicu.html

Beljina


Црква Св. Арханђела Михаила саграђена је између 1813. и 1819. на месту ранијег култног објекта, за који се претпоставља да датира из раног средњег века. Црква представља један од најранијх примера црквеног градитељства из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића, чије ће се архитектонске одлике развијати током читавог 19. века. Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са полукружном апсидом на истоку. Камене површине фасада оживљене су плитком рељефном декорацијом и фрагментима пластике и надгробних споменика, преузетих са старије грађевине. У југоисточном делу храма изграђена је мања капела правоугаоне основе. Класицистички компонован иконостас представља рад сликара Димитрија Посниковића из 1849, о чему сведочи запис са унутрашње стране западног зида цркве.
У црквеној порти налази се десетак надгробних споменика из 18. и 19. века са грубо уклесаним орнаментима и једна касноантичка стела у југозападном делу порте.

уторак, 11. јануар 2011.

петак, 07. јануар 2011.

Hirotonija Nj.Pr.Episkopa Irineja

Patrijarh Dimitrije u Zagrebu januara 1927. g



... Vikipedija :

Патријарх Димитрије, на дан 500-годишњице смрти деспота Стефана Лазаревића, 1927. године, одслужио је архијерејску литургију на којој је новоуспостављеном свецу одржан молебан и отпеван канон. За ту прилику патријарх је написао „Службу светом Стефану“ у којој се каже да је Стефан био велики верник и градитељ цркава, ратник и дипломата, књижевник и градитељ, а главно дело непрестано давање милостиње и често читање божанских књига. Дневни лист „Политика“ обавештава да је одслужена литургија у Саборној цркви, отпеван је канон новопосвећеном, а затим прошла литија Београдом на којој је деспот Стефан „први пут споменут као светитељ“. Међутим канонизација је учињена самосталном вољом патријарха и архијерејски сабор је тада није прихватио.
izvo:r zbirka Kasine

понедељак, 03. јануар 2011.

недеља, 02. јануар 2011.

субота, 01. јануар 2011.

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/