петак, 31. август 2012.

Manastir Rukomija

Prvi put se ovaj manastir pominje pod imenom Rukomija 1733. god. Egzarh Beogradske mitropolije tada bio je Maksim (Ratkovic). Medjutim, pre toga ime mu je bilo, man. Vrliste [ po Olgi Zirojevic ] pa je taj naziv napusten. U kolektivnom pamcenju man. je podignut oko 1300.g u vreme kralja Milutina. Na donjoj slici je izgled manastirske crkve posle obnove 1825g. Naravno, slika je savremena.







Izvor: Grk

MANASTIR "SVETI ARHANGEL GAVRILO" - PIRKOVAC




Izvor: Topčider



недеља, 26. август 2012.

Zoran Mišković DALJSKA VODICA



Za Srbe istorijski na području Slavonije i Baranje jako je važno područje Dalja.Naime, 15.7. 1706. austrijski car Josip I. dodjelio je patijarhu Arseniju III. Čarnojeviću veliko zemaljsko dobro koje je obuhvatalo Dalj, Bijelo Brdo, Lovas, Borovo i Kečin i to u godinama kada je srpska vojska oslobodila ove prostore od Turaka koji su vladali dugo godina Daljskim pašalukom. Ovom darovnicom srpskom narodu dodjeljuje se preko 25 000 jutara zemlje i to među najboljom zemljom kojom je tada monarhija raspolagala. Smatra se da se na ovom prostoru već između 1713.-1725. podiže „Patrijaršijski dom“(vladičanski dvor) i tu u samom središtu Dalja, a podiže ga mitropolit karlovački Vikentije Popović-Hadžilović te patrijarh Arsenije IV. Čarnojević  Šakabenta. Zanimljivo je da je čak u 18. stloljeću podignut još jedan vladičanski dvor i to u Osijeku kao tada jakom bogoslovnom i pravoslavnom centru. Nalazio se odmah prekoputa tadašnje Pravoslavne opštine u Osijeku, ali je plac prodan i 1925. ondje je sazidana osnovna škola koja postoji i danas.
Svi ovi podatci objašnjavaju koliko je bila snažna kulturno i vjerski ova sredina Osijek-Dalj-Vukovar pa i šire. Uz brojne crkve, postoji i manastir koji je od 1991. kada nastaje Osečko-poljska i baranjska eparhija, uzet za „glavni“ manastir eparhije. Manastir Uspenija Presvete Bogorodice u Dalj Planini datira s kraja 18. stoljeća. Nastao je na strmoj padini od mjesta Dalj gdje ravnica prelazi u uzvisinu koja se zove Dalj-planina te se spušta sve do obale Dunava. Ovdje se nalazi izvor vode za kojega se smatra da je bio poznat čak i starim Rimljanima, a pogotovo je velike važnosti jer u cijeloj ravni nema puno izvora vode. Prvobitni hram Uspenija Presvete Bogorodice sazidan je 1758. godine kada jača pravoslavni živalj na ovim prostorima. Narod koji je djelomično stigao na ove prostore za vrijeme Velike seobe Srba sačuvao je predanje da je patrijarh Arsenije III. Čarnojević prespavao pokraj tog izvora te nastavio svoj put za vrijeme seobe,a ta priča kao da je predhodnica priči o Čarnojevićom krstu na Suvatovu pokraj Osijeka gdje je identična priča o vodi i narodu koji se zaustavio kako bi se napojio. Jesu li ova dva izvora vode povezani, danas ne znamo, ali druga dva također izvora koja vežemo uz Čarnojevića postoje u Mađarkoj: Ilijin bunar u Budimpešti gdje se također patrijarh zaustavio te iznad Sent- Andreje, također u Mađarskoj. Prema svim tim pričama 1899. patrijarh Josif Rajačić daje da se ovdje podigne „čardak“ i to iznad samog izvora. 30-tih godina 20. stoljeća ovaj prostor zahvaća jaka struja bogomoljačkih pokreta te mnogi vjernici dolaze iz svih krajeva na manastirsku slavu. Drugi svjetski rat kao i sve naše prostore, opustošio je i ovaj kraj. Manastir je srušen 1941. godine, a spomenuti Dalj ostao je i bez Vladičanskog dvora te je devastirana i saborna crkva na kojoj je uništen krov,a zvonik čudom nije srušen. 1946. godine započeta je gradnja nove crkve i obnova čardaka, a do današnjih dana manastir je zadržao svoju tradiciju s brojem vjernika koji su ovdje ostali. 










субота, 18. август 2012.

Zoran Mišković: Crkva svete Petke u Majišu



Majiš po srpski ili Majs po mađarski,selo je u mađarskoj Baranji odmah kada se prijeđe granica. Pripada nizu sela koja su sve do početka 20. vijeka bila većinska srpska, ali prvo zbog Rakocijevog ustanka pa onda zbog  Prvog svjetskog rata, srpsko stanovništvo vidno se prorijeđuje. Danas je jedini spomen još Srba u Majišu crkva svete Petke. Crkva je sagrađena krajem 17. stoljeća u centru sela. Bila je više puta obnovljena kao naprijer 1781. ili 1896. g. Zahvaljujući projereju-stavroforu Radovanu Stepanovu ona se od 1981. g. nalazi pod zaštitom države kao kulturni spomenik. Osobena je po svojoj kupoli koja već izdaleka privlači pogleda. Ovdje se nalazi najbogatija i najvrednija kompozicija freski srpskih crkava u Baranji. Njihov stil je poseban, one su djelo do sada nepoznatog umjetnika, koji je odvje vrlo uspješno spojio istočne i zapadne tradicije freskopisanja. Prava je rijetkost da je na jednom mjestu od istog ikonopisca sačuvano toliko freski i ikona. Jedino ova crkva u Mađarskoj je imala takav ikonostas gdje su na zidu bile oslikane freske čiju jednu polovicu i danas možemo da vidimo. U crkvenoj porti nalazi se i srpski pravoslavni krst koji je podignut 1920. godine,a pored tog krsta nalazi se slomljeni kameni krst koji je vjerovatno ostatak groblja koje se nalazilo oko crkve. U crkvenoj porti se nalazi i novi krst koji je podignut 2001. godine. 
Zanimljivost je da kada su se Srbi masovno iselili iz Majiša, onda su u veliki broj sela većinom baranjskih gdje bi došli, toj ulici ili kraju dali naziv "majiški". Tako u selu pored Osijeka koje se zove Čepin, postoji dio koji se zove Majiški kraj. Srbi su ovdje stigli sredinom 18. stoljeća vjerovatno jer se tada mnoge porodice i iz susjednog sela pored Majiša, Lipove također spuštaju do Čepina.Danas na žalost u Majišu više nema Srba. Praznik svete Petke slavi se svake godine i  jedini je praznik i trenutak u godini kada se crkva otvara, a duh Srba ponovno vraća među ulice Majiša.










четвртак, 16. август 2012.

СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА 19 ВЕКА (1804-1914)



СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА 19 ВЕКА (1804-1914)
Цркве брвнаре
Стара Митрополија
Обнова манастира Боговађа, 1816,
Нови конаци манастира Каленић, Тумана и Враћевшнице

Цркве у време прве владе кнеза Милоша (1815-1939)

а)цркве без торња
црква св. Тројице у Крагујевцу (1818., преправљана)
Првобитна црква у Пожаревцу, (1818, 1823, торањ дограђен 1856).
Стара црква св. Архангела Михајла у Јагодини (1818  обновљена 1830.
Црква у Дреновцу, 1819
Црква у Смољинцу, 1819
Црква у Богатићу 1819.
Црква у Цветановици код Ваљева, 1815
Црква у  Бресници код Карановца, 1815
Црква у Ћуприји
Стара краљевачка црква (1824, зидао је Јања Михајловић)
црква у Остружници (пре 1833.
првобитна црква у Зајечару. (1834)
стара црква Св. Марка, (1835.

б)цркве са торњевима.

а) црква и торањ, сем барокног кубета, обрађени под утицајем старе традиционалне архитектуре
Топчидерска црква (1832)

б) торањ je са класицистичким елементима, а црква са традиционалним мотивиа
црква у Свилајнцу (завршена 1827,  мајстор Јања Михајловић)
Ваљевска црква (1837
Црква св. Ђорђа Књажевцу (1835)
Црква у Алексинцу (1836. године а завршена је 1838,
Црква у Сокобањи (1837), 
Црква у Бранковини (обновљена 1829)
Црква у Ваљево
Црква у Кладову (1838, обнављана 1856. и 1862)
Цркве у Паунима, 1834,
Цркве у Брусу, 1836,
Цркве у Љешници, 1837,
Цркве у Брусници 1838,
Цркве у Крушевцу, 1838,
Цркве у Лозници, 1838.

Саборна црква у Београду

Друга епоха, 1839-1850.

Црква у Врдлима
Црква у Великом Шиљеговцу
Црква у Глоговцу
Црква у Доњем Милановцу
Црква у Ивањици

*
Старе цркве

Црква у Лесковцу
Црква у Нишу
власотинцу
пироту
врању


ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА (1850-1860)

Први период
Црква у Великом Градишту, (1853. обновљена 1922. године.
Црква у Шапцу (1850 - 1859.
Блајковци (руднички округ) 1850.
Грошница (код Крагујевца) 1856.
Закута (код Крагујевца) 1856.
Венчане (срез колубарски) 1863.
Богатић, 1860 Лицитација за иконостас, 1862.
Врањице (код Трстеника)1862.
Дреновац (срез мачвански) 1863.
Лучице (код Пожаревца) 1864.
Брза Паланка, 1864.

цркве у стилу Моравске школе наших средњевековних архитектонских споменика.

Смедеревска саборна црква Св.Ђорђа  (1855), пројектовао и градио Андреја Дамјановић
Саборна црква у Нишу (1857-1872) , (Андреја Дамјановић),
Црква у Врању 
Саборни храм св. Тројице у Пироту, Андреја Дамјановић. (1868.- 1871).
цркву у Власотинцима (градила тајфа Дамјановића, око шездесетих година, )
*
Црква св. Вазнесења у Чачку ( 1860)

Лутеранска црква у Београду
Црква у Мајданпеку,
Sinagoga
Други период (1860-1870) романтичарске епохе

Црква у Аранђеловцу, 1862.
Црква св. Тројице у Горњем Милановцу, 1867. *
Црква у Жабарима 1860. торањ реконструисан 1865.
Црква у селу Добри (срез Голубачки)  1869/70..
Црква у селу Поповићу, 1863/64.
Црква у Наталинцима,  1860. године;.
Црква у Винчи, гот
Црква у Барајеву 1865.
Црква у Неменикућама (1864-1868) 
цркви у Обреновцу (1869)
црква у Азањи. (обновљена 1882) 
Црква у Смедеревској Паланци (данашњи облик је из 1869/70)
Црква у Гроцкој   између 1860. и 1870.
Плана (код Ћуприје) 1868.
Шопићи (срез колубарски) 1868.
Медвеђа (код Ћуприје) 1868.
Кобишњица (округ крајински) 1868.
Врба (код Карановца) 1868.
Лозница. 1868.
Вреоци (срез колубарски) 1869.
Копривица (округ јагодински) 1869.
Нови Хаџибеговац (округ смедеревски) 1869.
Читлук (округ алексиначки) 1869.
Велики Извор (округ црноречки) 1869.
Памбуковица (округ ваљевски)
Лешница (округ јадарски) 1869.
Лесковац (срез посавски) 1869.
Даросава (срез колубарски) 1869.


Трећи период
Вазнесенска црква у Београду.
Нова црква Успење пресвете Богородице у Крагујевцу, ( 1869 – 1884)
*
црква у Неготину (Бугарски)
пројекат цркве у Лозници (Бугарски)
пројекат цркве у Ритопеку (Бугарски)
надгробну капелу у Смедереву и Моравској (Бугарски)
дворска капела у Новom дворu (1881-1884). (Бугарски)
*
црква у Штубику (Милутиновић, 1868)
црква у Жабарима (Милутиновић, 1868)
црква у Кривељу, (Милутиновић, 1868)
црква у Вражогрнцу(Милутиновић, 1868),
црква у Неготину(Милутиновић, 1868)
црква у Јагодини(Милутиновић, 1868)
црква у Дубокој (Милутиновић, 1868)
црква у Жагубици  (Милутиновић, 1868)
црква у Ритопеку  (Милутиновић 1869,
црква у Великој Крсни (Милутиновић 1872,
црква у Рибарској Бањи (Милутиновић 1879.
цркву на Рујевицi код Алексинца.

српско-византијска архитектура с краја XIX и почетка XX века
Црква у у селу Гунцата, арх. С. Ивачковић)
Црква у Засавићи арх. С. Ивачковић) 
Црква у Рудној глави, арх. С. Ивачковић)
Црква у селу Жлни (1889-90) арх. С. Ивачковић)
Јасика , Звечане, Враново, ( Ивачковић)
Црква у Кални, арх. С. Ивачковић)
Црква у Врбици,. арх. С. Ивачковић)
Црква у селу Расница, арх. С. Ивачковић)
црква у Вражогрнцима (1887, арх. С. Ивачковић)
црква у Јарушици (округ Крагујевачки) 1892, арх. С. Ивачковић)
црква св. Николе на Новом гробљу у Београду, арх. С. Ивачковић)
Преображењска црква у Панчеву (1874. до 1888. године арх. С. Ивачковић)
црква у Даросави (Партизани) 1906, арх. С. Ивачковић).
Црква у Крушевцу
Црква у Трстенику (1901-1903) арх. Д. Живановића)
Капела породице Јовичић на Новом гробљу у Београду. 1902. арх. Д. Живановића)  
Црква у Бадњеву; у Душановцу, у крајинском округу (1906) арх. Д. Живановића) 
Црква у  Кучеву (1910, арх. Д. Живановића)
Црква у  Радујевцу (1910, арх. Д. Живановића)
цркву у Јагодини,  (арх. Д. Живановића и Јован Илкић).
Велика црква у Параћину, 1894. , арх. Јован Илкић
пројекат за Епархијску зграду у Нишу, 1899. арх. Јован Илкић

конкурс за цркву у Тополи, (скице архитекте Николе Несторовића (I награда); Владе Поповића (II награда); Душана Живановића (III награда); Јелисавете Начић (откуп); Милорада Рувидића и Пере Поповића (откуп).
капела Ћеле-куле, (1902,  арх. Д. Т. Леко)
црква у Тополи, 1904, арх. Коста Ј. Јовановић)

Цркве у Мојсину ,  (арх. М. Рувидић)
Црква у Дивљанима ,  (арх. М. Рувидић)
звоник у Бресници,  (арх. М. Рувидић)
zvonik u Ostružnici ,  (арх. М. Рувидић)
Црква у Грабовцу (арх. М. Рувидић)
zvonik у Ћуприји код старе цркве (арх. М. Рувидић).
Crkva u Beloj Palanci
Manastir Tuman
Crkva u Kniću
нов звоник и капија код Лазарице (П. Поповић
Надгробна капела проте Димитријевића у Алексинцу (П. Поповић
Капела породице Лацковић на Новом гробљу у Београду, (П. Поповић
планове за цркву Александра Невског у  Београду. (Архитекта Јелисавета Начић,
црква у Лапову (1907. (арх. Ј. Станојевић)
цркву у Младеновцу  (арх. Ј. Станојевић)
црква у селу Кобиљу (округ пожаревачки) Арх. Станојевић)
црква у Белој Паланци (1909).
цркве у Белом Потоку ( 1910. године.
нова црква у Лесковцу (1910, арх. П. Поповића.
Конак манастира Каленића ( дело архитекте Бајаловића, из 1912. године)


субота, 4. август 2012.

Пратиоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/