понедељак, 27. фебруар 2012.

недеља, 26. фебруар 2012.

CRKVA SVETE TROJICE U PARAĆINU

Црква Свете Тројице се налази у средишту Параћина и припада Епархији браничевској Српске православне цркве.Грађена је у неколико наврата,током друге половине XIX века,завршена је 1898.године,а њено освећење обавио је митрополит београдски Инокентије Павловић (1898—1905) 06.06.1899.године.Током светских ратова доживела је оштећења,а последњи радови на њеној обнови изведени су 1985.године.
Сама грађевина је рађена према пројекту архитекте Јована Илкића и представља спој неколико различитих стилова[1].У њеној порти,источно од цркве,смештена је гробница,коју сачињава десет гробова,у којима почивају оснивачи и градитељи цркве,док се у њеној близини налази споменик погинулим ослободиоцима Параћина 1918.године,подигнут 1922.године.
Изградња
Градња цркве у Параћину,посвећене градској слави,Светој Тројици,отпочела је 1862.године.Првобитна грађевина,је имала кулу звонару над нартексом,која се 1864.године урушила,услед чега је дошло до рушења читавог крова,на већ готовој грађевини.
Поновно грађење цркве,на старим остацима,отпочело је 1893.године,да би,после одласка претходног извођача,градњу преузео пожаревачки инжењер Мирослав Павловић,који је 1898.године завршио њену изградњу.
Током Првог светског рата,црква је оштећена услед бомбардовања,док је за Другог светског рата остала без прозора,услед експлозије војних магацина.
Архитектура
Црква Свете Тројице,рађена према пројекту Јована Илкића,подигнута је у српско-византијском стилу и има основу једнобродне грађевине,са куполом округле основе над наосом.На њеном западном крају,налази се кула звонара,подигнута у стилу романике.Њена унутрашњост је изведена у барокном стилу,основа дрвеног иконостаса рађена је у Београду,док су иконе на њему из Русије

IZGRADNJA CRKVE






izvor Topčider
CRKVA SVETE TROJICE U PARAĆINU

Црква Свете Тројице се налази у средишту Параћина и припада Епархији браничевској Српске православне цркве.Грађена је у неколико наврата,током друге половине XIX века,завршена је 1898.године,а њено освећење обавио је митрополит београдски Инокентије Павловић (1898—1905) 06.06.1899.године.Током светских ратова доживела је оштећења,а последњи радови на њеној обнови изведени су 1985.године.
Сама грађевина је рађена према пројекту архитекте Јована Илкића и представља спој неколико различитих стилова[1].У њеној порти,источно од цркве,смештена је гробница,коју сачињава десет гробова,у којима почивају оснивачи и градитељи цркве,док се у њеној близини налази споменик погинулим ослободиоцима Параћина 1918.године,подигнут 1922.године.
Изградња

Градња цркве у Параћину,посвећене градској слави,Светој Тројици,отпочела је 1862.године.Првобитна грађевина,је имала кулу звонару над нартексом,која се 1864.године урушила,услед чега је дошло до рушења читавог крова,на већ готовој грађевини.
Поновно грађење цркве,на старим остацима,отпочело је 1893.године,да би,после одласка претходног извођача,градњу преузео пожаревачки инжењер Мирослав Павловић,који је 1898.године завршио њену изградњу.
Током Првог светског рата,црква је оштећена услед бомбардовања,док је за Другог светског рата остала без прозора,услед експлозије војних магацина.
Архитектура

Црква Свете Тројице,рађена према пројекту Јована Илкића,подигнута је у српско-византијском стилу и има основу једнобродне грађевине,са куполом округле основе над наосом.На њеном западном крају,налази се кула звонара,подигнута у стилу романике.Њена унутрашњост је изведена у барокном стилу,основа дрвеног иконостаса рађена је у Београду,док су иконе на њему из Русије


IZGRADNJA CRKVE






1908.GODINA



PANORAMA CRKVE, PARKA I MUZIČKE ŠKOLE 1910.GODINE



OKO 1910. GODINE



1914.GODINA









1920. GODINA



OKO 1930.GODINE



OKO 1950.GODINE



SEDAMDESETIH GODINA




SADAŠNJI IZGLED



NATPIS SA LEVE STRANE ULAZA



NATPIS SA DESNE STRANE ULAZA



POZDRAV SVIMA.....

субота, 25. фебруар 2012.

Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић)

Биографија изабраног Епископа крушевачког Г. Давида

Изабрани Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Припремао је докторски рад на тему Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог, у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989-1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995-2010). Студија Цивилизација слике (символ, слика, знак), иостали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету (1996).

Богословске предмете Догматику и Етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995-1997).

Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језике у Паризу (1995-1997 и 1999).

Започео је докторски рад на тему Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XVи XIX-ог (1999), на Школи за Високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.

Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза - Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило eпархије за Француску и Западну Европу.

Докторски рад на догматско-патролошку тему Пневматологија светог Василија Великог, одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002).

Постављен је (2002) за доцента на Катедри за Хришћанску етику (с Аскетиком). У међувремену је постављен за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи смер) матичног факултета (2005-2007).

Своје радове и преводе објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, као и на преводима (богословски текстови, химнографија, веронаука, књижевност, теорија и егзегеза филма, философија, наука). Преводи са грчког, француског, енглеског и руског. Објављује књиге.

Сарађивао је у настанку документарних филмова и телевизијских емисија и серијала (Буквар Православља, Вероучитељ у кући, Црква и језик, Планета Косово, Каржес-врата Оријента, Живот по Јеванђељу). Саоснивач је и сценариста филмског студија Наос, при Православном богословском факултету у Београду, и у оквиру Издавачког фонда АЕМ/ СПЦ-е.

Учесник је домаћих и међународних хришћанских скупова и фестивала (Београд, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам), теолошких и научних симпосиона (Београд, Атина, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Бозе, Србиње, Загреб, Перој) и трибина (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Требиње, Пећ).

http://www.spc.rs/sr/biografija_izabranog_episkopa_krushevachkog_g_davida

Eparhija Kruševačka

Епархија има 13 манастира:
Манастир Рођења Пресвете Богородице - Наупаре, у Наупару
Манастир Покрова Пресвете Богородице - Мрезеница, у Мрзеници
Манастир Ваведења Пресвете Богородице - Дренча, у Дренчи
Манастир Светих Јоакима и Ане - Стрмац, у Батотама
Манастир Светог архиђакона Стефана - Лепенац, у Лепенцу
Манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана - Плеш, у Плешу
Манастир Светог пророка Илије - Руденица, у Руденици
Манастир Светог архиђакона Стефана - Милентија, у Милентији
Манастир Успења Пресвете Богородице - Љубостиња, у Прњавору
Манастир Ваведења Пресвете Богородице - Велуће, у Велућу
Манастир Светог апостола и јаванђелисте Луке - Бошњане, у Бошњану
Манастир Светог Николе Мирликијског - Својново, у Својнову
Манастир Покрова Пресвете Богородице - Лешје, у Лешју

петак, 24. фебруар 2012.

четвртак, 16. фебруар 2012.

петак, 10. фебруар 2012.

Лесковац, 1914/1918


mj (Душан Напијало са photobucketa)

четвртак, 09. фебруар 2012.

Црква Лазарица, Крушевац (Громан)


izvor: MJ

GORNJI MILANOVAC 1941.GODINE

RUŠEVINE CRKVE POSLE NEMAČKOG BOMBARDOVANJA 21.-22.OKTOBRA 1941.



Izvor: "Topčider"

уторак, 07. фебруар 2012.

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/