субота, 12. фебруар 2011.

Свети Данило II

Свети Данило II
архиепископ српски

1324-1337

Из књиге: Епископ шумадијски Сава, Српски јерарси од IX до XX века, "Евро" - Београд, "Унирекс" - Никшић, "Каленић" - Крагујевац, 1996.

Данило II, чије се мирско име не зна, био је властелински син. Пре одласка у манастир био је у дворској служби краља Милутина, а одатле је попут светога Саве побегао "у манастир св. Николе, у Кончул, где га је игуман Никола замонашио и изменио му непознато нам световно име у Данила..."
Као што је некада свети Сава примио у ћелију Арсенија, свог будућег наследника, тако је и јеромонах Данило примљен у ћелију архиепископа Јевстатија у којој се подвизавао годину и по дана. На сабору, одржаном у Србији, изабран је за игумана хиландарског. Убрзо је стигла у "Свету Гору и Хиландар велика напаст од каталонских разузданих разбојничких чета, које су додијавале Светогорцима три године и три месеца, 1307 —1309". На челу одбране Хиландара стајао је игуман Данило који је у то време био "више ратник, дипломата и управник него ли монах".
После једне поверљиве мисије у Дебрцу, у другој половини 1310, игуман Данило се вратио на своју дужност у Хиландар. Међутим, убрзо се повукао у Карејску ћелију, али се овде није дуго задржавао, јер је половином 1311. године изабран за епископа бањског. Новом епископу је краљ Милутин, који је започео изградњу храма Светог Стефана у Бањској, ставио у дужност да се брине о свршетку храма тога, и што је на потребу за подизање и устројство уметности црквене лепоте свете цркве".
Будући да је присуствовао последњим часовима краљице Јелене, "оставио је детаљан и дирљив опис њене смрти и полазак погребне поворке из Брњака за Градац..."
Када је завршено подизање Бањске, епископ Данило се повукао у Хиландар у првој половини 1315. године, а идуће године се вратио у Србију на позив краља Милутина који је желео да га види на престолу светога Саве. Епископ Данило је после смрти архиепископа Саве III, 26. јула 1316, узео учешћа у раду изборног сабора који се трипут састајао и тек тада изабрао за новог архиепископа игумана хиландарског Никодима (1317-1324), Даниловог ученика. Претпоставља се да је епископ Данило много допринео да се страсти смире и да за архиепископа буде изабран Никодим.
С обзиром да се жеља краља Милутина није остварила, епископ Данило је изабран за епископа хумског са седиштем у Бијелом Пољу при саборном храму Светих Апостола. Заслугом епископа Данила осликана је припрата и наос ове цркве у времену од 1318. до 1320. године. Будући одан краљу Милутину, епископ Данило се нашао и крај краљеве самртне постеље и сахранио га у храму Светог Стефана у Бањској.
Када се Данило повукао са Хумске епархије у Хиландар, епархију је половином 1322. године поверио познатом епископу Стефану Пекпалу. После смрти архиепископа Никодима епископ Данило је, 14. септембра 1324. године изабран за једанаестог архиепископа српског.

Архиепископ Данило је дошао на престо светог Саве са врло великим искуством. У његовом раду посебно су дошле до изражаја његове способности за грађевинске послове, а које је он показао приликом грађења манастира Дечана. Као што је санирао материјалне прилике осиротеле Хумске епархије добијањем нових властелинстава, тако је допринео и утврђењу властелинства манастира Дечана. За време његове управе Српском црквом подизане су нове и обновљење запустеле цркве. "Подигао је у Пећи храм Богородице Одигитрије - Путеводитељнице, с два мала храма у њој, Св. Јовану и Св. Арсенију, где је набавио грчке књиге и осигурао службу грчким монасима. Саградио је црквицу Светог Николе крај своје велике задужбине. Смислио је и извео испред пећких храмова красну, насликану, припрату с помостом. Сазидао је пирг с црквицом Св. Данила на врху и са звонима, с Приморја мучно довезеним. Верујем, завршио је прекинуту обнову Жиче, опустеле од Кумана, покрио ју је, дигао је стуб, сликао трпезарију и подигао једну дрвену зграду."

Поред тога архиепископ Данило је још "у Магличу обдарио цркву Св. Ђорђа, подигао је палате и саградио ћелије. У Јелшици је подигао цркву Св. Михаила и двор. У Лизици је обновио цркву Св. Саве. Све своје задужбине опколио је виноградима, воћњацима и вртовима. Где није стигао подићи цркве од камена, градио ју је од дрвета."
Архиепископ Данило спада у ред најзаслужнијих последника светога Саве. "Ишао је стопама св. Саве и његових најбољих наследника. Настављао је што су добри митрополити започели и исправљао што су слаби покварили; тако је и он, отприлике, исписивао суд о добрим архиепископима којих је Животе писао."

Животно дело архиепископа Данила Животи краљева и архиепископа српских" остало је вековима жив члан српске књижевности".

Архиепископ Данило придржавао је престо светога Саве четрнаест година и три месеца. Представио се 19. децембра 1337. године. Српска православна црква га је уврстила у ред светих.

http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/ljudi/vl_sava-danilo_II.html

Нема коментара:

Постави коментар

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/