уторак, 18. септембар 2012.

Lesnovo

На црквеном сабору у Скопљу 1347. српски цар Душан Силни је одредио Лесновски манастир за седиште новоформиране злетовске епископије. Године 1381. манастир Светог Гаврила Лесновског је подарен као метох /посед/ манастиру Хиландару. Ризница лесновског манастира је имала велики број вредних црквених рукописа и књига. Просторни концепт, сличан оном који је обележје грчког градитељства, примењен је у градњи манастира Леснова. Концепт "сличности" се може користити за све грађевине, посебно за њихову унутрашњост, која потврдује да су планирање градње водиле образоване личности, које су биле у медјусобном контакту. Такође је могуће претпоставити да је одредјена група каменорезаца путовала из једног краја у други, радећи на неколико манастира. Њихова умешност и уметничка вештина потиче из трендова византијске метрополе /или из Солуна, где је коришћен постојећи концепт из Константинопоља/ и архитектуре западних територија Грчке, првенствено у Епиру. Стога је поштована дуга традиција српске архитектуре у грађењу целокупне градјевине: сажимање простора у затворену целину и пажња посвећена пропорцијама, са нагласком на вертикалне аспекте градјевине. Црква Светог Архандјела Гаврила има два различита архитектонска стила: црква из 1341. године и нартекс који је доградио Деспот Оливер 1349. године. Црквена градјевина је у облику уписаног крста, слична другим светињама тога времена, украшена ритмичким серијама декоративних лукова, који се налазе у два нивоа, један изнад другог. Концепт полуобличастих стубова који се спајају у пиластрима, примењен и у Цркви Светих Архандјела у Стипу, је потпуно материјализован у лесновском манастиру. Он потиче или директно или путем Солуна, из византијске централе. Без грешке, нартекс представља прави пример репрезентативности. Својом изванредном урадјеном структуром, са куполом на центру, широким отвореним зидовима, бифором и другим детаљима на фасади, манастир Лесново је сасвим сличан радовима који долазе из византијских радионица. Свакако, манастир Лесново је био узор за градњу манастира Псаче (који је 1358. године основао Севастократор Влатко). Уз детаље који означавају најбољу градјевинску радионицу, као што је облик апсиде и полукрузне нише на спољним зидовима, рад на украсним површинама манастира Леснова је такодје јединствен, јер га прати колористика која је обелезје касно византијског стила. Стога ови детаљи подрзавају идеје које долазе од Ренесансе Палеолога и садрже новине које це бити коришћене у будућим периодима српске архитектуре.

Нема коментара:

Постави коментар

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/