понедељак, 20. мај 2013.

Библиотека Патријаршије


Темељи Библиотеке Патријаршије постављени су још у 13. веку, када су Свети Сава и Свети Симеон прве рукописне књиге положили у ризницу манастира Хиландар, у којој су оне преписиване и сакупљане. Путујући кроз бурне историјске вртлоге, те прве збирке рукописних књига Архиепископије, потом Патријаршије српске, прешле су трновит и често тајанствен пут од манастира Хиландара, Жиче, Пећке Патријаршије, Сент Андреје, Сремских Карловаца – све до крајње станице – Београда.
– У институционалном смислу, као Библиотека Патријаршије, њен настанак се везује за период после Велике сеобе Срба 1690. године, када је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић понео из Пећке Патријаршије известан број богослужбених и других вредних књига. После његове смрти 1706. године, у Сент Андреји, из патријархове заоставштине књиге су пренете у Сремске Карловце и тај фонд се сматра почетним у институционалног смислу формирања библиотеке – каже Недељковић.
Према његовим речима, велику улогу у њеном развоју имао је карловачки митрополит Стеван Стратимировић, у своје време, један од најученијих Срба, који је готово удесетостручио књижни фонд. До његовог доласка фонд библиотеке имао је 425 наслова у 597 свезака, да би 1836. године, тај фонд био увећан на 4.027 књига, укључујући и његову личну библиотеку.
Почетком 20. века управа библиотеке је поверена значајном српском историчару архимандриту Илариону Руварцу, који је библиотеку унапредио у сваком погледу, присаједињујући јој и своју личну, изузетно вредну и богату – напомиње управник библиотеке.  
Заоставштина Илариона Руварца данас се у целини, као његов легат, налази управо у Недељковићевој канцеларији. Смештена је у ормане од храстовине, које је, такође, он наручио.
На захтев патријарха Гаврила Дожића, 1940. године, комисијским прегледом, утврђено је да библиотека поседује књижни фонд од преко 40.000 књига.
– Други светски рат донео је библиотеци велика искушења и невоље. Усташке власти су имале циљ уништење њених фондова. Међутим, интервенцијом појединих хрватских интелектуалаца, одлучено је да се библиотека пренесе у Хрватску, где је предата Свеучилишној библиотеци у Загребу. Транспорт књига, заједно са каталозима и инвентарним књигама, обављен је у отвореним железничким вагонима, у јесен, по кишном времену, те су многе оштећене док је известан број, након прегледа у Загребу, уништен. После завршетка рата, Свети архијерејски синод и Министарство просвете тадашње Југославије помогли су да библиотека из Загреба буде враћена. У железничким вагонима део библиотеке допремљен је 1946. године у Београд где је спојена са библиотеком која је пре рата била у згради Патријаршије, тадашње митрополије, где се и сада налази.
Библиотека поседује изузетно вредну збирку од 475 древних ћириличних рукописних књига, од којих је најстарији примерак, одломак Јеванђеља из 13. века. Посебно је вредан и Шишатовачки Апостол из 1324. године. Једна од најзначајнијих збирки која се налази у библиотеци је Патрологија, Мињово издање (Париз 1850–1865), која се сматра најкомлетнијом у хришћанском свету, јер садржи 161 том грчких и 222 тома латинских писаца.
Библиотека Патријаршије поседује више од 120.000 књига и више од 400.000 часописа.
Александар Апостоловски

Нема коментара:

Постави коментар

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/