Захарије Орфелин је био најбољи зналац метрике
и поетике међу српским песницима. Песме су писане на рускословенском и српском народном
језику. Песме су љубавне, мисаоне, патриотске, родољубиве и религиозне. Орфелин
је био најбољи српски графичар 18 века, "а у томе није био надмашен ни у
19 веку". А био је је, истиче Лаза Ћурчић, и бољи историчар од Јована Рајића;
први је уређивао српске календаре и био први уредник првог српског часописа. Његово
"Житије Петра великог" читао је и користио сам Пушкин, а да није знао
аутора.
Пакрачки владика Јосиф Шакабента довео је 1783
болесног Захарија Орфелина из Беча у Пакрац а потом у Нови Сад. Доводећи га из Беча
Шакабенда је обећао да ће му дати новац да покрије дугове Јакобу Шмуцеру за отискивање
бакрорезних илустрација за "Вечни календар" и бакрирезну графику
"Христос пред Богом оцем моли за спас грешника"
Године 1757 Захарије Орфелин је "испевао,
исписао, насликао инцијале и насликао минијатуре за песнички поздрав Мојсеју Путнику.
Следеће, 1758 Орфелин је започео са умножавањем бакрорезом и песму посвећену архиепископу
и митрополиту Павлу Ненадовићу. Године 1783 Захарије Орфелин је "објавио и
последње књиге и последњу графику. За објављивање "Вечног календара" помогао
му је са 50 дуката Сава Вуковић, оснивач Новосадске гимназије, а за умножавање последње
графике помогао му је владика Јосиф Шакабента.
Умро је 1785 године.
Нема коментара:
Постави коментар