четвртак, 10. септембар 2009.

ПАКРАЧКИ ЕПИСКОПИ

1. ПЕТРОНИЈЕ ЉУБИБРАТИЋ 1699- 1703

Поунијаћени епископ, постављен царском дипломом 26. маја 1699. године за епископа Славоније и Срема. Убрзо по доласку на трон, у Пакрацу је подигао малу дрвену цркву на гробљу, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима. Историјска збивања су га ипак привољела да се помири са патријархом Арсенијем ИИИ Црнојевићем, а пред смрт је написао писмо у присуству власти и брата му Јанићија у коме све своје '' препоручио на патријарха''. Умро је 20. новембра 1703. године.

2. СОФРОНИЈЕ ПОДГОРИЧАНИН 1705- 1710

Историја га памти врло способног и вриједног епископа. У Пакрацу основао два чувена вашара, ом Ђурђевдану и Малој Госпојини, који су много унапредили приврени развој града. 1710. године је изабран за митрополита Крушедолске митрополије, али је убрзо умро, већ 1711. године.

3. ВАСИЛИЈЕ РАЈИЋ

Умро је убрзо по ступању на катедру.

4. ГАВРИЛО ПОПОВИЋ 1715- 1716

На гробљу у Пакрацу је подигао цркву Рођења Пресвете Богородице, на мјесту дрвене коју је саградио владика Петроније Љубибратић. По њему је она као о цијело насеље прозвана Гавриница.

5. АТАНАСИЈЕ РАДОШЕВИЋ 1717- 1720

Као млад калуђер био протосинђел патријарху Арсенију ИИИ Црнојевићу. По доласку на трон борио се против унијаћења.

6. НИКИФОР СТЕФАНОВИЋ 1721- 1743

Дошао за Епископа пакрачког у веома тешким увјетима па ипак, успио је да учини много на унапређењу вјерског и црквеног живота. Према попису из 1734. г. Славонска епархија је имала четири протопопијата: Маловлашки (Пакрачки), Подравски, Крајишки, Пожешко-ђаковштински. Укупно 49 парохија и 41 црква те 32 парохијска свештеника и 10 калуђера на парохијама.

Подигао је цио чеони дио данашњег епископског двора и достојно га уредио. Основао је и малу школу за образовање парохијског свештенства.

Молио патријарха Арсенија ИВ Јовановића да га на трону замјени Софроније Јовановић, његова ''десна рука'' у Епархији кога је са собом повео као хоповског калуђера у Пакрац. Умро 1750. године.

7. СОФРОНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 1743- 1757

Наставио рад свога претходника те малу придворну школу претворио у граматикалну. Настојао да отвара школе и по селима која су све више насељавана Србима из Босне и Лике. Припремио материјал за градњу нове пакрачке Саборне цркве, али је није успио саградити јер је изненеда умро 1757. године.

8. АРСЕНИЈЕ РАДИВОЈЕВИЋ 1759- 1769

Није стекао велики углед ни код свештенства ни код народа. Премјештен је у Епархију будимску.

9. АТАНАСИЈЕ ЖИВКОВИЋ 1770- 1781

Остао упамћен посебно по свом залагању за отварање српских школа. 
1781. године прешао је на трон Бачке епархије.

10. ЈОСИФ ЈОВАНОВИЋ- ШАКАБЕНТ 1781- 1783

Борио се са успјехом против уније у вараждинском и бјеловарском генералату.

Настојао да свештеници поучавају народ истинама вјере и морала. Зато је саставио ''рукописнују књижицу краткија христијанскија ради науки сочињенију''. Посебну пажњу посветио Светој тајни исповјести, те по протопопијатима слао исповједнике.

1783. године премјештен на Епархију бачку.

11. ПАВЛЕ АВАКУМОВИЋ 178?- 1786

За кратко вријеме колико је управљао Епархијом посебу пажњу је посвећивао школству, вршењу катихизације и исповјести. Отишао на упражњену Арадску епархију којом је управљао пуних 30 година.

12. КИРИЛ ЖИВКОВИЋ 1786- 1807

Један од најеминентнијих епископаове епархије. Родом из Пирота, а замонашен у манастиру Зограф, на Светој Гори . Прије доласка у Пакрац много путовао по Европи и Русији што ће проширити његово знање и искуство. Унапредио је пакрачки клирикални курс, те су у њега ђаци долазили сваке јесени на шестомјесечни курс. На челу школе је стајао Пантелејмон Терзић, спретан свештеник и одличан проповједник.

Много полагао на културни живот свога свештенства и њихов углед у друштву.

Имао библиотеку са 81 књигом писаном на српском, грчком , латинском, њемачком и италијанском језику, која је и чинила основу пакрачке Епископске библиотеке.

Дао велики допринос на пољу књижевности: прерадио је Доментијаново дјело које је штампано 1794. у Бечу под називом '' Житије Свјатих србских просвјетитељ Симеона и Сави'', које је преведено и на француски, од велике вриједности су и његове циркуларне посланице о Божићу и Васкрсу, те двије књиге Петра Дамаскина које је 1804. штампао у Бечу на српском језику.

13. ЈОСИФ ПУТНИК 1808- 1828

Пакрачку богословију преуредио по узору на Карловачку, и крај ње установио интернат.

Епископску библиотеку обогатио са још 103 књиге из разних области.

Од 1818. године он је постао и администратор Арадске епархије у којој од те године много више и борави него у Пакрацу.

Кратко времена Епархијом је администрирао архимандрит Јосиф Рајачић.

14. ГЕОРГИЈЕ ХРАНИСЛАВ 1829- 1839

Био веома образован, те професор Карловачке гимназије и богословије.

О њему су оде писали многи, међу њима и Сима Милутиновић Сарајлија.

Залагао се за отварање српских основних школа. Дјеца су учила да пишу, читају и четири рачунске операције. Пакрачка богословија је тада имала два разреда, а сам Георгије се залагао да кандидати прије богословије заврше гиумназију, да би на тај начин постизали што бољи успјех.

Прешао на упражњену Бачку епархију 1839. године.

15. СТЕФАН ПОПОВИЋ 1839- 1843

У његово вријеме десио се покушај унијаћења у селу Дишнику у Мославини.

16. СТЕФАН КРАГУЈЕВИЋ 1843- 1864

Родом из Осјека. У Пожуну је завршио студиј права.

По селима отвара школе, пакрачку богословију продужио на три године с тим да су је могли уписати само кандидати са завршена четири разреда гимназије. Тада су власти ову школу називали Педагогијом, због одличног педагошког образовања које је давала својим ученицима.

17. НИКАНОР ГРУЈИЋ 1864- 1887

Родом из Барање. Завршио студиј права и философије у Печују.

У његово вријеме је испражњена богословија у Пакрацу и отворена Српска препарандија.

Био плодан писац. Писао пјесме међу којима треба истаћи епски спјев'' Свети Сава Немањић''. Био пријатељ са Вуком Стефановићем Караџићем, али и поред тога критиковао његов превод Новог Завјета. Пред смрт написао: Увод у тумачење Светог Писма, преводио са француског, те написао своју аутобиографију.

18. МИРОН НИКОЛИЋ 1890- 1941

Родио се у Капелни 1846. године у свештеничкој породици. Завршио пакрачку богословију. Замонашио се у Ораховици.

1894. године обновио рад Српске учитељске школе коју су могли да похађају и иновјерни.

Од 1914 до 1919. г. био администратор Митрополије карловачке.

У народу и међу грађанима Пакраца, не само Србима, уживао велики углед.

До 1951. године епархијом администрира митрополит загребачки др Дамаскин Грданички.

19. ЕМИЛИЈАН МАРИНКОВИЋ 1951- 1981

Вријеме овог архијереја је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац...)

20. ЛУКИЈАН ПАНТЕЛИЋ 1985- 1999

Првих година управљања Епархијом наставио обновитељску дјелатност. Обновљени су стара Епископска књижница и Ризница Славонске епархије.

Током последњег рата на овим просторима многи православни храмови и други објекти Српске цркве су до темеља срушени, десетине запаљени и минирани, међу којима и Саборна црква Свете Тројице у Пакрацу и Епископска резиденција.

21. САВА ЈУРИЋ 1999-

Преузео управљање овом страдалном епархијом, у вјероватно, најтежим приликама кроз које је она у историји пролазила. Бројне цркве и парохијски домови су уништени, народ протјеран, а повратак се одвија успорено.

http://www.eparhija-slavonska.org/site/index.php?str=isorija_episkopi




Нема коментара:

Постави коментар

Читаоци

Основни подаци о мени

11000 Beograd,Marka Oreškovića 38, artpress@ptt.rs žiro račun 355-0003200199249-79 PIB 107765521 http://art-press.blogspot.com/