Николајевска црква,

Подигнута је у периоду од 1745-1752. године на месту старије, сламом покривене дрвене српске цркве.
Једнобродна грађевина с полуобличастом апсидом и певничким простором засведена је бачвастим сводом. На западној страни има двоспратни звоник с металном капом. Обликована је и грађена у барокном стилу и конструкцијама. Има све типичне одлике барокних цркава подизаних у Војводини и Војној граници у XVIII веку. У храму се, осим високог, богато изрезбареног иконостаса из 1762. године са иконама Димитрија Бачевића, налазе и зидне композиције земунског сликара Живка Петровића, иконе и заставе, као и други инвентар од значаја за културну и привредну историју Земуна. Посебно су значајне заставе земунских еснафа, које сведоче о друштвеној улози занатлија у пограничном Земуну. Првобитни звоник изгорео је у пожару 1867, а обновљен 1870. године. Ради ојачања грађевина је на северној и јужној фасади добила контрафоре. Црква је најстарији православни храм старог језгра Земуна и најстарија сакрална грађевина сачувана на подручју града Београда.

Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС
бр. 2159/48 од 04.12.1948.